Dodik raspustio Gradski odbor SNSD Banjaluke
- Predsednik vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik je raspustio Gradski odbor SNSD Banjaluke i za novog, privremenog predsednika GO imenovao Vladu Đajića, direktora Univzitetsko-kliničkog centra RS.
Dodik koji je i član Predsdništva BIH, rekao je da je Đajićeva dužnost da rekonstruiše Gradski odbor i pripremi ga za opšte izbore 2022. godine na kojima očekuje najmanje 40 odsto glasova.
Naveo je da se na to odlučio jer je lokalnim izborima novembra prošle godine kandidat SNSD za gradonačelnika Igor Radojičić izgubio je od opozicionog kandidata (PDP) Draška Stanivukovića.
Dodik je rekao da Radojičić ostaje potpredsednik SNSD, ali da je "odlučio da malo pauzira svoj angažman".
SNSD je posle 22 godine izgubio mesto prvog čoveka Banjaluke, koja je od rata 1990-ih do sada važila kao najjače uporište te stranke.
Dodik je ocenio da je posle novembarskih izbora "vidimo opštu harangu i napade koji dolaze na sve ono što smo ili što mi radimo. Postoji potuno izokrenuta situacija napravljena tako da oni koji su izborni gubitnici, kao SDS i PDP, sebe proglašavaju kao neku buduću vlast u Republici Srpskoj", rekao je on.
Agencija za lekove BiH odobrila za upotrebu rusku vakcinu u RS
- Agencija za lekove i medicinska sredstva BiH je odobrila za upotrebu rusku vakcinu u Republici Srpskoj.Dve hiljade doza ruske vakcine Sputnjik V u petak je uvezeno u BiH, a odmah su uzorci poslati u Kontrolnu laboratoriju na ispitivanje kvaliteta i kontrolu vrednosti parametara.
Osim uzoraka, Agencija za lekove BiH pregledala je i dokumentaciju, koju je dostavio uvoznik, "Krajina grup", i na osnovu koje se takođe odlučivalo o odobrenju.Vakcine Sputnjik V uvezene su putem interventne nabavke i u narednih nekoliko dana u RS bi trebalo da počne vakcinisanje zdravstvenih radnika koji rade u kovid ambulantama.
RS je dve hiljade doza ruskih vakcina platila oko 64.000 KM (oko 32,8 hiljada evra).
Cipras otpužio Micotakisa da ne poštuje restriktivne mere
- Grčki levičarski opozicioni lider Aleksis Cipras optužio je danas premijera Kirijakosa Micotakisa za nepoštovanje pravila zaključavanja jer je prisustvovao ručku na otvorenom, na kome je bilo najmanje 25 ljudi.
Premijer Micotakis je za vreme posete grčkom ostrvu Ikarija proteklog vikenda prisustvovao ručku na otvorenom, koji je priredio lokalni poslanik, a na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se najmanje 25 ljudi, dok se u pozadini čuje tradicionalna ostrvska muzika. Vlada je pooštrila mere zaključavanja tokom vikenda, u Atini i Solunu je početak policijskog časa pomeren na 18 časova, kao odgovor na nagli porast zaraze kovidom-19.
Opozicioni lider Aleksis Cipras podneo je žalbu parlamentu, optužujući premijera da pokazuje "neverovatnu aroganciju", dok restorani širom Grčke i mnoga preduzeća ostaju zatvoreni.
U decembru je Micotakis fotografisan kako pozira na biciklu bez maske, zajedno sa pet biciklista na brdskoj stazi van Atine.On se kasnije zbog toga izvinio.
U Sloveniji otvorena skijališta, radnje, frizeraji
- U Sloveniji su otvorena skijališta i prodavnice jer je u prethodna 24 sata potvrđeno manje od hiljadu novih slučajeva infekcije korona virusom.
Odlukom Vlade od petka danas su otvorene prodavnice svih vrsta površine do 400 kvadratnih metara, i sve servisne radionice te veličine, uz uslov da zaposleni nisu zaraženi korona virusom što će morati da dokazuju testiranjem najmanje jednom nedeljno, prenela je Hina.
Dozvoljen je rad i agencijama za promet nekretnina, kozmetičkim i frizerskim salonima, i drugim uslužnim delatnostima.
Novom uredbom od danas je dozvoljen rad skijališta, ali uz pridržavanje propisanih mera i obavezan negativan rezultat testiranja koje se može obaviti i na samom terenu.
Bugarski alpinista nastradao na Himalajima
- Bugarski planinar Atanas Skatov nastradao je u pokušaju da se popne na himalajski vrh K2, drugi najviši na svetu.Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je telo 42-ogodišnjeg Skatova primetio pakistanski vojni helikopter.
Bugarski mediji su preneli izjavu nepalskog organizatora ekspedicije koji je naveo da veruje da je Skatov pao prilikom zamene konopaca tokom spuštanja do baznog logora.Navedeno je da je Skatov bio na oko 7.400 metara kada je pao, a telo je otkriveno na 5.500 metara.
On je treća žrtva među bugarskim alpinistima na Himalajima u poslednjih par godina.Skatov je 2017. postao prvi vegan koji se popeo na najviše vrhove svih kontinenata.
Predloženo da se ulica u Beranama zove po Ratku Mladiću, predsednik opštine se ne slaže
- Predsednik opštine Berane Dragoslav Šćekić je kazao da predlog da ulica u tom gradu bude nazvana po Ratku Mladiću nema njegovu podršku, ali ni zakonsko utemeljenje. On je, medijima, rekao da je takav predlog podigao preveliku prašinu. Predlog je izazvao ogrorčenje dela javnosti.
Opštinski Savet za davanje predloga naziva naselja, ulica i trgova većinom glasova usvojio je predlog da jedna ulica u Beranama dobije ime generala Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske osuđenog za genocid u Srebrenici.
Predlog je dao Srpski monarhistički pokret.
Predsednik Saveta Goran Kiković rekao je Vijestima da je stiglo 50-ak predloga građana za nazive ulica, i da su na spisku, uz Mladića i imena popa Momčila Đujića, Pavla Đurišića, patrijarha srpskog Pavla, književnika Meše Selimovića i Mihaila Lalića, vojvode Kastratovića Vojvodića, Marka Kraljevića, Svetog Vasilija Ostroškog...
Đujić i Đurišić su bili dio četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu koji je sarađivao sa okupatorom i počinio brojne zločine.
Opština Berane je u međuvremenu saopštila da Savet ne donosi nikakve odluke, već isključivo prihvata i konstatuje predloge pojedinaca, grupe građana ili udruženja, odnosno, svih onih koji budu to željeli da urade na javnoj raspravi, kada bude raspisana i održana, saopšteno je danas iz Opštine Berane.
Dodik: Srbi su preživeli ustaški genocid, pa će i Incka
- Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da su Srbi u BiH "preživeli ustaški genocid, pa će tako i visokog predstavnika u BiH Valentina Incka"."Ovde živi narod koji je preživeo ustaški genocid i preživeće i Valentina Incka", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
Dodao je da je Inckov problem to što on vidi BiH kao centralizovanu zemlju bez Republike Srpske, navodeći da je Incko "činio i legalizovao sve što je antidejtonsko, kršeći međunarodno pravo, na bazi političke ideologije koja je tražila da Republika Srpska bude razvlašćena".
"To što nije u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom ovde funkcioniše već 24 godine u liku zlotvora kakav je Incko i drugi koji su ovde, maltretirajući Srbe, našu Republiku i srpski narod u celini. Sprovodili su separatnu politiku osvete nad nama, kažnjavanja i svega što su činili u proteklom vremenu", kazao je Dodik.
On je ponovo opovrgao postojanje "bonskih ovlašćenja", na osnovu kojih Visoki predstavnik u BiH može da nameće odluke i smenjuje izabrane zvaničnike.
"Oni su nam podvalili ili pokušavaju podvaliti priču o bonskim ovlašćenjima (doneta 1997. godine na sastanku Saveta za sprovođenje mira u Bonu), koja ne postoje", istakao je Dodik.
On je negirao i legalitet Saveta za primenu mira, koji je nazvao "neformalnom grupom zemalja, koja nije predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom".
Dodik je rekao da Incko sada ponovo želi da se obračuna sa RS, svojim zahtevom da budu oduzeta odlikovanja Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić, osuđenim za ratne zločine.
Prema njegovim rečima, svuda u civilizovanom svetu osuđene osobe, koje odsluže svoje kazne, posle toga su slobodne u svemu, tako da su "Plavšićeva i pokojni Krajišnik imali sva prava".
Dodik je dalje rekao da Incko, s jedne strane, drži predavanja Srpskoj, a istovremeno toleriše ono što se dešava u Sarajevu, navodeći kao primer to što se najveći broj zajedničkih institucija BiH nalazi u sarajevskoj Ulici Zelenih beretki.
"Zar neko zaista misli da to nama nije podvala i da to za nas nije uvredljivo", kazao je on.
Dodik je ponovio stav prema kome je BiH uređena kao decentralizovana zemlja, do maksimuma sa dve ili tri zajedničke funkcije i kao zemlja sa visokoautonomnom Republikom Srpskom.
Nema vanrednih izbora u S. Makedoniji
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev odbacio je zahtev lidera najveće makedonske opozicione partije VMRO DPMNE Hristijana Mickoskog za vanrednim parlamentarnim izborima."Konačno treba da prestanemo sa prevremenim izborima, koji stopiraju ovakve proizvodne kapacitete i sveukupnu makedonsku ekonomiju", rekao je Zaev novinarima na otvaranju novog idustrijskog pogona jedne makedonske kompanije u Đevđeliji.
Premijer Severne Makedonije je rekao da država ima jasan pravac po kojem se kreće i istakao da se evropeizacija produžava.
Sve teške odluke koje su donete, istakao je Zaev, bile su zbog ekonomskog standarda naroda, zbog otvaranja novih radnih mesta, zbog motivisanja stranih investitora da investiraju, da otvaraju nova radna mesta, da povećavaju izvoz, bruto domaći proizvod, a time i blagostanje celog naroda.
"Svako prevremeno istrčavanje na izbore koči ovakve procese. Redovni izbori su 2024. i treba da ostanemo na tome, a do tada bukvalno svi, počevši od mene, predsednika države, izvršne vlasti, opština, ali i svih naših građana, da zasučemo rukave i da radimo. Samo tako ćemo imati veće plate, veće investicije, samo tako ćemo imati veći izvoz i samo tako ćemo doneti veću sreću za ceo naš narod", rekao je Zaev.
Lider makedonske opozicije Hristijan Mickoski je u petak zatražio da se što pre održe vanredni parlamentarni izbori nezadvoljan radom vlade lidera SDSM Zorana Zaeva i preložio da se održe zajedno sa lokalnim izborima na jesen ove godine.
"Što pre treba da se održe prevremeni parlamentarni izbori, jer je ova nestabilna, mala, tanka vladajuća većina pokazala da je Makedonija hibridni režim, da je zaglavljena u korupciji, na 111. mestu (liste Transparensi internešenela). Po svim drugim skalama merenja, po broju stranih investitora, po padu ekonomije, mi nazadujemo ili smo na dnu u regionu", rekao je on.
Prema rečima Mickoskog, vlada Zorana Zaeva ne zna i nema plan kako da vodi državu, zbog čega bi vanredni parlamentarni izbori doneli novu stabilnu vladinu većinu, koja bi sa mnogo rada, sa poštenim ljudima i političarima, izvela zemlju na pravi put.
Na parlamentarnim izborima polovinom jula prošle godine vladajuća SDSM je sa malom razlikom pobedila VMRO DPMNE osvojivši dva poslanika više (46 - 44) i sa istim partnerom, albanskom DUI Alija Ahmetija, ponovo formirala vladu koja ima podršku 62 poslanika u Sobranju sa 120 mesta.
Mandat za sastav nove vlade lider SDSM Zaev je dobio 13. avgusta 2020. Na premijerskom mestu prethodno je bio od juna 2017. do početka januara 2020, kada je podneo ostavku da bi bila formirana tehnička vlada za sprovođenje izbora koji su održani 15. jula.
