Komšić s roditeljima bošnjačkih đaka u Liplju
- Hrvatski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić sastao se danas s roditeljima učenika bošnjačke nacionalnosti u povratničkom mestu Liplje, kod Zvornika, koji još nisu krenuli u školu zahtevajući da uče bosanski, a ne bošnjački jezik.
Komšić je roditeljima obećao da će na narednoj sednici Predsedništva BiH razgovarati sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom o rešavanju tog višegodišnjeg problema.
"Nisu ova deca kriva. Ne treba da svoje probleme rešavamo preko njih. Pogrešili smo prema povratnicima. Često smo koristili njihovu muku u političke svrhe. Nije ni čudo što su ljudi razočarani i ljuti", rekao je Komšić novinarima.
Komšić je roditeljima bošnjačkih učenika najavio pravnu pomoć ako izostane rešenje problema, navodeći da se mogu obratiti Ustavnom sudu ili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Roditelji bošnjačkih učenika ponovili su da neće odustati od svojih zahteva, među kojima i da se utvrdi odgovornost za to što su, kako su naveli, na osnovu usmene naredbe u matičnim knjigama u centralnoj školi OŠ "Sveti Sava" u Zvorniku izbrisan naziv "bosanski jezik", a upisan "jezik bošnjačkog naroda".
"To je krivično delo", ocenili su roditelji diskriminisane dece iz Liplja.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da "ne razume šta jedan član Predsedništva BiH radi s roditeljima školske dece u Zvorniku", i da mu "nije jasno šta Komšić pokušava da problematizuje".
"Za kraj bih se našalio: član Predsedništva BiH nema mandat da se bavi ovim pitanjima, osim ako Komšić ne priznaje da je došao u prijateljsku posetu susednoj Republici Srpskoj", rekao je Dodik.
Glavna tužiteljka BiH nije došla na poziv parlamenta BiH
- Glavna tužiteljka Bosne i Hercegovine Gordana Tadić se nije odazvala pozivu na saslušanje Privremene istražne komisije parlamenta BiH za utvrđivanje stanja u pravosudnim institucijama zemlje.Privremena istražna komisija trebalo je da sasluša Tadićevu o stanju u Tužilaštvu BiH, njegovim rezultatima, kao i o manjkavostima u radu.
Tadić je Komisiju obavestila da ne može doći zbog "ranije preuzetih obaveza", a saslušanje je ponovo zakazano za 24. septembar.
Glavna tužiteljka BiH je pred Predstavničkim domom parlamenta BiH bila u martu na sednici o stanju u pravosuđu.
Tu sednicu obeležili su verbalni sukobi nje i pojedinih poslanika kojima je ona, između ostalog, zapretila pokretanjem krivičnih postupaka protiv svakog od njih.
Putem video-linka saslušan je Faris Vehabović, sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Sastanak s Vučićem Zaev očekuje krajem septembra ili početkom oktobra
- Premijer Severne Makdonije Zoran Zaev najvio je da bi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao da se sastane do kraja seprembra ili početkom oktobra, radi "produžavanja započetog projekta regionalne saradnje", aludirajući na "mini-Šengen".
Premijer Severne Makedonije je u Kumanovu napomenuo da se "tom projetu regionalne saradnje u poslednje vreme priključilo Kosovo", da je crnogorski predsednik bio na poslednjim sastancima, kao i jedan od članova Predsedništva BIH i istakao da taj projekat treba da se pokrene bez obzira na pandemiju.
"Mnogo radimo na admistrativnom uklanjaju barijera, pre svega na granicama, radi bržeg protoka robe i putnika, i verujem da ćemo na susretima koji predstoje odmah imati informaciju i srpske strane kada bi to moglo da bude produženo", rekao je Zaev.
On je najavio da će prvi naredni bilateralni sastanak sa Srbijom iskorisiti i za razgovor o otvaranju graničnog prelaza Lojane-Miratovac, nedaleko od glavnog prelaza Preševo-Tabanovce, gde su radovi zaustavljeni zbog pandemije.
Osnovano preduzeće 'Aerodrom Trebinje', na čelu službenik aerodroma u Nišu
- U Trebinju je još jednom osnovano preduzeće "Aerodrom Trebinje".
Na čelu novog preduzeća je inženjer Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu, objavio je portal TrebinjeLive.info.
Stanković je, kako navodi portal, diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i ima "master saobraćajnih nauka iz oblasti avio-transporta". Ima "dugogodišnje radno iskustvo u radu u avio-kompanijama, odnosno vazduhoplovnoj industriji", navodi se u tekstu.
Vlada Republike Srpske je pre deset godina obećala izgradnju aerodroma u Trebinju, ali to nije sprovela.
Ranije je takođe postojalo preduzeće "Aerodrom Trebinje" koje je imalo i osoblje, i za pet godina postojanja, do ukidanja 2014. godine, potrošilo više od pola miliona evra iz budžeta RS.
Za tih pet godina napravljeni su samo master-plan i idejno rešenje budućeg aerodroma, a o izradi izvođačkog projekta nije bilo ni govora.
U izgradnju aerodroma u Trebinju se uključila Srbija koja će finansirati izgradnju i putem koncesije upravljati njime 30 do 35 godina.
U Beogradu su 31. avgusta sastali resorni ministri Srbije i RS, Zorana Mihajlović i Đorđe Popović, razgovarali o izgradnji aerodroma Trebinje koji bi počeo da radi decembra iduće, 2021. godine.
Crnogorska aviokompanija nudi otpremnine zaposlenima
- Crnogorska aviokompanija Montenegro Erlajnz (Airlines) objavila je javni poziv zaposlenima za sporazumni prekid radnog odnosa, uz isplatu otpremnine, prenose podgoričke Vijesti.
U dokumentu koji potpisuje izvršni direktor Vladimir Ristić, pozivaju se svi zainteresovani zaposleni, sa najmanje šest godina radnog staža, od kojih su poslednju radili u tom preduzeću, da do 15. oktobra predaju zahtev.
"Zaposleni može da ostvari pravo na neto otpremnine u visini od 50 odsto mesečne bruto zarade za svaku godinu radnog staža, s tim da iznos otpremnine ne može biti veći od 15 bruto zarada zaposlenog", navodi se u dopisu koji je objavljen u četvrtak, 10. septembra.
Crnogorski avio-prevoznik objavio je i da zaposleni koji ispunjava uslove za odlazak u penziju, a ima 65 godina, može da ostvari pravo na neto iznos otpremnine do šest bruto-zarada.
"Visina bruto zarade određuje se kao prosečan iznos poslednje tri bruto zarade koje su zaposlenom pripadale pre isplate otpremnine, isključujući bruto zaradu ostvarenu u mesecima prekida rada za svakog zaposlenog pojedinačno", prenose Vijesti.
U pozivu piše da će najkasnije u roku od 15 dana od predaje zahteva direktor doneti pojedinačne odluke.
Zaposleni u Montenegro Erlajnzu, kojima radni odnos prestane sporazumno i ostvare pravo na otpremninu, neće moći narednih pet godina da se zaposle u ovoj kompaniji, ali ni u javnom sektoru i institucijama.
Micotakis: Grčka će nabaviti 18 aviona Rafal - šest novih i 12 polovnih
- Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da će njegova zemlja nabaviti 18 francuskih borbenih aviona Rafal, od kojeg će šest biti novi a 12 polovni.
"Reč je o šest novih aviona i 12 koji su malo korišćeni", rekao je Micotakis koji je u subotu najavio novi program naoružanja u narednih deset godina.
Grčki premijer je rekao da će prvi avioni stići 2021. godine i dodao da će ostale letelice biti poslate 2022. godine.
Micotakis na konferenciji za novinare u Solunu nije rekao koliko koštaju avioni koji će zameniti takođe francuske avione Miraž-2000 (Mirage).
Program o naoružanju Grčke predstavljen je dok traju tenzije sa susednom Turskom oko istočnog dela Sredozemnog mora, zone koja je bogata gasnim poljima.
U Hrvatskoj zbog epidemije prepolovljeno javno izvođenje muzike
- Za osam ovogodišnjih meseci u kategoriji prava na javno izvođenje muzike beleži se pad od 43 odsto u odnosu na isto razdoblje lane, a najveći pad, od čak 62 odsto je u zabavnim priredbama, saopštila je ZAMP - Stručna služba zaštite autorskih muzičkih prava Hrvatskog društva kompozitora.
U tom sektoru najviše pogođenom "koronakrizom", prenela je agencija Hina, pad u "primarnom korišćenju muzike" - koncertima zabavne muzike iznosi 47 odsto, a ozbiljne muzike 22 odsto.
Pad "sekundarnog korišćenja muzike kod generalnih korisnika" - hotela, lokala, trgovačkih centara, zanatstva i ostalih iznosi 39 odsto, a kod kinematografa i "online videoteka" 52 odsto.
"Pune razmere posledica korona krize na javno emitovanje muzike osetiće se tek u drugoj polovini ove i sledeće godine, budući da procenti pada sadrže naplatu zaostataka iz prethodnih godina, na čemu se pojačano radilo proteklih meseci zbog smanjenog opsega aktuelnog poslovanja", izvestila je ZAMP.
Licence za autorska prava koje prodaje ZAMP, lane su prvi put prešle 140 miliona kuna (18,6 miliona evra), no zbog epidemije ove godinu bi pad tih prihoda mogao iznositi do 40 odsto.
Po procenama Svetskog ekonomskog foruma, vrednost industrije muzike u svetu veća je od 50 milijardi dolara. Glavni izvori prihoda su koncerti, a slede prodaja i korišćenje snimaka i rastući prihodi od sponzora.
Prva dva izvora obuhvataju i autorske honorare od korišćenja dela na koncertima i u RTV-programima, u poslovanju ugostitelja i drugih.
