Eurostat: Oko 74.000 građana Zapadnog Balkana dobilo državljanstvo EU
- Više od 706.000 ljudi dobilo je tokom 2019. državljanstvo neke od zemalja EU, a među "novim Evropljanima" otprilike svaki deseti je sa Zapadnog Balkana, pokazuju podaci evropske agencije za statistiku Eurostat.Najviše novih državljana tokom 2019. dobile su Nemačka, Italija, Francuska, Španija i Švedska, a najviše ih je došlo iz Maroka, Albanije i Velike Britanije.
Ako se posmatra Zapadni Balkan, najviše novih državljana EU dolazi iz Albanije (41.703), a slede Srbija (10.297), Kosovo (8.047), Severna Makedonija (7.147) i BiH (6.977).
Prema statistici objavljenoj 15. marta, građani Zapadnog Balkana najčešće su tražili nemačko i italijansko državljanstvo, kao i državljanstva Francuske, Španije i Švedske, ali i nekih od bivših jugoslovenskih republika.
Slovenija je 2019. dobila 1.911 novih državljana, najviše iz BiH, Srbije i Severne Makedonije, a Hrvatska 1.121 mahom iz BiH, sa Kosova i iz Srbije.
Kao i prethodnih godina Rumuni, Poljaci i Italijani tri su najbrojnije grupe državljana EU koji su tokom 2019. dobili državljanstvo neke druge članice Unije.
Stopa naturalizacije (broj naturalizovanioh u odnosu na broj stranaca u nekoj zemlji) najveća je u Švedskoj - sedm odsto, Rumuniji - 4,7 odsto i Portugalu - 4,4 odsto, objavio je Eurostat.
Ministar Selaković: Srbiji su izuzetno važni stabilnost BiH i dobrosusedski odnosi
- Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je u Sarajevu da je za Srbiju izuzetno važna stabilnost Bosne i Hercegovine.
On je posle sastanka sa ministarskom spoljnih poslova BiH Biserom Turković rekao da su značajni dobrosusedski odnosi između Srbije i BiH, naglašavajući da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH.
"Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, njenu strukturu vlasti na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, znajući da je to često tema sarajevskih političkih foruma, i van Sarajeva, u regiji, Evropi i svetu, zna biti kompleksna i komplikovana struktura", istakao je Selaković.
On je naglasio da je Srbija zainteresovana za stabilnost i mir u regionu i poštovaće svaki dogovor koji bude postojao između oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda.
Ministar je rekao da Srbija podjednako želi da sarađuje sa Federacijom BiH, s Republikom Srpskom i sa vlastima na državnom nivou BIH.
"Moj dolazak u Sarajevo je potvrda za intenziviranjem našeg političkog dijaloga. Sada se vodi na nivou ministara spoljnih poslova, ali moguće je nastaviti na nivou Vlade Srbije i Saveta ministara BiH kroz zajedničke sjednice, bilateralne političke konsultacije koje se nisu održavale od 2019. godine", kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i BiH se se odvijaju ne samo kao bilateralni, već i na trilateralnom nivou, kao što je to slučaj s Turskom.
Ministarka BIH: Vakcine Astrazeneka jeftine, naručuju ih siromašnije zemlje
- Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković izjavila je u Sarajevu da su vakcine "Kovidšild" kompanije "Astrazeneka", koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poklonio za potrebe Federacije BiH, jeftine vakcine i da ih naručuju zemlje koje imaju manje prihode.
Turković je, posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem, rekla da ta vakcina koju su razvili Univerzitet u Oksfordu i farmaceutska kuća Astrazeneka, košta četiri dolara.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o svojoj ranijoj izjavi da je vakcina Astrazeneka, proizvedena i Indiji, namenjena siromašnim zemljama, ona je danas rekla da nije imala lošu nameru i da na poklonu treba biti zahvalan.
Turković je rekla da je, radi zaštite državljana BiH, zahtevala da Agencija za lekove i medicinska sredstva BiH da saglasnost za upotrebu tih vakcina.
"To bih tražila i danas i sutra za bilo koju drugu vakcinu koja dolazi u ovu zemlju, jer je to zakonska procedura", izjavila je ona.
Do sada je u Federaciju BiH stiglo samo 10.000 vakcina "Astrazeneka" koje je poklonila Srbija i potrošene su za zdravstvene radnike u kovid-ambulantama, i još 5.000 doza te vakcine koje je poklonila Slovenija, ali celoj BiH.
Republika Srpska je samostalno naručila 22.000 ruskih vakcina "Sputnjik V" za zdravstveno osoblje i najugroženije kategorije stanovništva, a 5.000 vakcina za vakcinisanje zdravstvenih radnika iz RS obezbedila je Srbija.
Nema naznaka kada bi BiH mogla da dobije 1,2 miliona vakcina naručenih putem mehanizma Kovaks.
Grčka poziva Tursku da primi 1.450 migranata
- Grčki ministar za migracije Notis Mitaraši poziva Tursku da primi 1.450 migranata kojima je odbijen azil u Grčkoj, ocenjujući da je to "sjajna prilika" da Ankara "pokaže spremnost na saradnju sa EU i poštovanje" deklaracije iz 2016. o smanjenju priliva migranata u Evropu.
U intervjuu agenciji Frans pres, grčki ministar je insistirao na važnosti "pravilne" primene deklaracije EU-Ankara od 18. marta 2016. godine prema kojoj je "Turska preuzela određene obaveze kao što i EU ima svoje obaveze.
Grčka je sredinom januara zatražila pomoć od Evropske komisije i Evropske agencije za nadžor spoljnih granica EU, Fronteks, "hitno vraćanje migranata iz trećih zemalja koji nemaju pravo na međunarodnu zaštitu".
Deklaracija iz 2016. godine čiju reviziju traži Ankara, predviđa vraćanje neregularnih migranata sa grčkih ostrva u Tursku. Zauzvrat, EU se obavezala da će platiti šest milijardi evra pomoći Turskoj za prihvat izbeglica, a do sada je uplatila 4,1 milijardu evra, navodi Evropska komisija.
"Obe strane moraju da ispune svoje obaveze", rekao je Mitaraši i dodao da to "nije bilateralni problem, to je problem koji angažuje čitavu evropsku porodicu i Tursku".
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je ranije više puta pretio da će poništiti sporazum kako bi izvršio pritisak na EU, sada želi da ga obnovi i proširi.
Crna Gora traži pomoć EU za otplatu kineskog kredita za autoput
- Potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović zatražio je od Evropske unije pomoć za otplatu kredita koji je Crna Gora uzela od kineske Eksim banke za izgradnju prvog dela deonice autoputa Bar-Boljari.On je pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) rekao da je veliki problem dug prema Kini, prenose podgorički mediji.
"Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamenimo za zajam kod neke evropske banke, da sklopimo saradnju sa nekom evropskom finansijskom institucijom i da prekinemo kineski uticaj", rekao je Abazović.
Prva deonica autoputa u Crnoj Gori, koji treba da vodi od Jadranskog mora (Bara) do granice sa Srbijom (Boljare), trebalo je da bude završena u maju 2019. godine, ali je zbog probijenog roka potpisan aneks ugovora za novim rokom 30. septembar 2020. godine. Ni taj rok, međutim, nije poštovan.
Kako je saopštila Vlada, novo probijanje roka za završetak izgradnje prve deonice autoputa u Crnoj Gori od Podgorice do Kolašina zahteva potpisivanje novog aneksa ugovora između Vlade Crne Gore i kineske kompanije CRBC (Ćina Road and Bridge Corporation) koja je glavni izvođač radova.
Ugovorena cena je prvobitno bila 809 miliona dolara, a zatim je povećana za još oko 90 miliona za naknadnu izgradnju pristupnih puteva ka Podgorici i komunalne infrastrukture uz autoput.
Selaković: Ne vidim ništa sporno što su se zaposleni u Ustavnom sudu BiH vaksinisali u Srbiji
- Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je u Sarajevu da "ne vidi ništa sporno" u tome što su se zaposleni u Ustavnom sudu BiH pre dva dana u Srbiji vakcinisali protiv korona virusa.
"Obratila nam se jedna institucija sa željom da dobije vakcine, odnosno mogućnost da zaštiti svoje zaposlene. Nije se obratila direktno nama, već putem naše Ambasade u Sarajevu, kao i Ustavnom sudu Srbije, koja je njen sagovornik", rekao je Selaković novinarima tokom posete BIH.
Dodao je da se potom Ambasada Srbije u BiH obratila Ministarsvtu spoljnih poslova Srbije i "mi smo izašli u susret".
"Ne vidim da je u tome bilo šta sporno. Tu su, koliko mi je poznato, ljudi različitih verskih i etničkih pripadnosti. Ne pravimo nikakvu razliku", rekao je ministar.
U delu javnosti BiH ta vakcinacija zaposlenih u Ustavnom sudu BiH je kritikovana posebno jer su, kako je navedeno, pojedini poveli i članove porodice ili partnere u Loznicu, gde su vakcinisani.
Ustavni sud BiH je u utorak saopštio da su "zbrinuli svoje zaposlene, omogućivši im da se imunizuju u susednoj Srbiji, s obzirom na tešku epidemiološku situaciju u BiH i nedostatak vakcina".
Sarajevski mediji su preneli i da se više od 80 osoba u organizaciji Ustavnog suda BiH i nekoliko državnih institucija Srbije uputilo za prvu dozu vakcine.
Njima se zamera što su iskoristili "privilegiju rada u državnoj instituciji" i poveli i članove svojih porodica ili partnere kako bi i oni primili vakcinu, dok ogromna većina stanovništva u BiH uopšte nije u mogućnosti da se vakciniše, jer BIH, osim male poklonjene količine, još nije nabavila vakcine za masovnu vakcinaciju.
Srbijagas i Gas-Res iz RS potpisali sporazum o izgradnji gasovoda
- Sporazum o izgradnji gasovoda "Nova istočna interkonekcija Republike Srpske/BiH i Republike Srbije" potpisali su u Banjaluci predstavnici Srbijagasa i preduzeća "Gas-Res" iz Republike Srpske.
Njime će Republika Srpska i BiH biti priključeni na gasovodni transportni sistem u Srbiji i na gasovod "Balkanski tok".
Gasovod će biti izgrađen od granice Srbije i BiH, preko Bijeljine, Banja Luke, Prijedora i Novog Grada.Sporazumom je predviđeno zajedničko učešće u izgradnji gasovoda Inđija-Mačvanski Prnjavor- Bijeljina-Banja Luka-Novi Grad, saopštio je Srbijagas.
Dužina gasovoda na teritoriji Srbije iznosiće oko 90 kilometara, a na teritoriji Republike Srpske 320.Planirano je da kapacitet tog gasovoda bude 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Sporazum su poptisali generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i direktor "Gas-Res" Đuro Glamočić, a prisustvovao je ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokrić.
Nagli porast količine virusa u kanalizacionoj vodi u Grčkoj potvrđuje jačanje epidemije
- Nagli porast količine virusa je registrovan u kanalizacionoj vodi u Grčkoj, gotovo uz udvostručenje u Atini, a na Kritu porast je čak i do deset puta, uprkos višemesečnom "zaključavanju" tih žarišta epidemije.
To su rezultati poređenja podataka epidemiološkog nadzora prisustva virusa SARS-CoV-2 u gradskim otpadnim vodama od 8. do 14. marta i podataka iz prethodne nedelje, preneli su danas grčki mediji.
Uzorci se uzimaju na ulazu kanalizacione vode u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te prisustvo virusa odražava stanje zdravlja stanovništva koje kanalizaciona mreža opslužuje.
Državna organizacija za javno zdravlje (EODI) je saopštila da je povećanje prisustva virusa u Grčkoj najveće u kanalizaciji Hanji na Kritu (1.000 odsto), a veliko je i u drugim gradovima na tom ostrvu: u Irakliju je 683 odsto, u Agios Nikolaosu 695 odsto, dok je u Retimnu porast znatno manji - 136 odsto.
U kanalizacionim vodama poluostrva Atike, gde je Atina, "virusno opterećenje kanalizacije" se povećalo za 87 odsto, a u Solunu za 74 procenta. U Larisi rast je 41 odsto, u Volosu sedam, a u Patri tri procenta.
Zaključak Nacionalne službe za epidemiološki nadzor kanalizacije (EDEL) je da epidemija i dalje jača, i da je "koncentracija virusnog opterećenja" na "relativno visokim nivoima".
Pritom je na Atiki već tri nedelje stabilan rast zagađenja kanalizacione vode virusom, dok se u Solunu rast blago usporava.
U Grčkoj je u poslednjih sedam dana prosek broja novih slučajeva zaraze 2.047 dnevno, a prosečan broj umrlih je 50 dnevno. Do sada je u potpunosti vakcinisano svega 3,80 odsto stanovništva (408.000 ljudi).
