Srbija i Republika Srpska zajednički će slaviti ustanak u Nevesinju i Dan srpskog jedinstva
Odbor Vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije usvojio je predlog da Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju praznike "Ustanci u Hercegovini - Nevesinjska puška" i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Predsednica tog Odbora - ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Кisić Tepavčević, navela je da je ta odluka doneta na zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske, 17. maja u Sarajevu.
Praznik "Ustanci u Hercegovini - Nevesinjska puška" obeležava se 9. jula u selu Кrekovi, u opštini Nevesinje, a Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave 15. septembra.
"Nevesinjska puška" je srpski ustanak u okolini Nevesinja podignut 9. jula 1875. godine protiv otomanske vlasti, koji se ubrzo proširio na celu Bosnu i Hercegovinu, posle čega je počeo Srpsko-turski rat. Posledica ustanka i rata protiv Otomanske imperije bio je Berlinski kongres 1878. godine.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je državni praznik koji se obeležava u Srbiji i Republici Srpskoj od 2020. godine, na godišnjicu proboja Solunskog fronta, 15. septembra.
Zaev: Evropa definitivno ne može da nadje rešenje za spor Sofije i Skoplja
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ocenio je da Evropa definitivno ne može da nadje rešenje za spor Skoplja i Sofije, ali je istakao da ne odustaje od namere da svojoj zemlji otvori put ka EU i postigne napredak. "Definitivno Evropa ne može da pronadje rešenje za ovakvu stvar koja je trenutno izmedju nas i Bugarske. To je loša poruka", rekao je Zaev u intervjuu televiziji Telma.
Zaev je istakao da "ne odustaje od svoje namere, koja je i njegov zadatak kao premijera države, da otvori put zemlje ka EU i da napravi iskorak na tom putu, kako bi se prevazišla nepravda".
"Doći ćemo do rešenja ako smo Evropejci i ako gledamo u budućnost. Mogu da se reše i identitetska pitanja, jer oni (Bugari) kažu da prihvataju realnost da smo Makedonci sa makedonskim jezikom, priznati u svetu, ratifikovani od Ujedinjenih nacija", rekao je premijer Severne Makedonije.
On je naveo da se sa Bugarskom razgovara o "Putokazu" za sprovodjenje Dogovora o prijateljstvu u vezi kojeg Sofija izražava nezadovoljstvo što se ne sprovodi brže i efikasnije.
"Rešenje koje je nama i Bugarskoj ponudilo portugalsko Predsedništvo Unijom je kreiranje 'Putokaza' za sprovodjenje Dogovora o prijateljstvu i dobrosusedstvu. U tom 'Putokazu' su sve moguće oblasti, od sporta do infrastrukture... sa preciznim rokovima i konretnim zaduženim institucijama, na 18 strana. Drugi deo je intenziviranje rada Komisije za istorijsko-obrazovna pitanja", rekao je Zaev.
Vučić: Ne meša se Beogradu u unutrašnje stvari Crne Gore
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je tvrdnje da se Beograd meša u unutrašnju politiku Crne Gore i ocenio da se dešava upravo suprotno.
"Svakodnevno me optužuju da se mešam u njihove stvari a oni ne rade ništa drugo nego što se mešaju. Od toga ko će da drži koji kafić na Vračaru do toga koju će politiku Srbija da vodi. A kada im kažete da nas oni ne zanimaju, već da ih mi samo pitamo gde su prava Srba kojih nema 1,8 nego 28 odsto, oni nam kažu da ne smemo da se mešamo", rekao je on.
Vučić je rekao da nije Srbija priznala nezavisnost Plava, Gusinja i Boke Kotorske, već je Crna Gora priznala nezavisnost nasilno otetog dela teritorije Srbije, to jest Kosova.
On je ocenio da je Rezolucija o Srebrenici, koju je usvojio crnogorski parlament, za cilj imala da nametne žig sramote celom srpskom narodu.
Komentarišući tvrdnje hrvatskih političara da su Hrvati dali najveći broj partizana u Drugom svetskom ratu i da su dali najveći doprinos antifašističkoj borbi, Vučić je rekao da je bolje da ne reaguje na te tvrdnje.
Vučić je rekao da mu je žao zbog toga što Severna Makedonija i Albanija nisu dobile zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i dodao da to nije fer ni prema gradjanima ni prema rukovodstvima tih zemalja.
On je rekao da će čitav region nastaviti evropski put ali da je razumeo poruku da te zemlje moraju da se uzdaju u sebe i da ni od koga ne očekuju ništa.
Vučić: Niko od Hrvatske nije tražio da prizna genocid u Drugom svetsom ratu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se od Hrvatske, na njenom putu pridruživanja EU, nije tražilo da prizna genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a sada iz te zemlje stiže zahtev za Srbiju da prizna genocid u Srebrenici gde je bilo "višestruko" manje ubijenih.
Vučić je na konferenciji za novinare u Palati Srbija, povodom izjave ministra spoljnjih poslova Hrvatske Gordana Grlića Radmana, da Srbija mora da prizna genocid u Srebrenici ako hoće članstvo u EU, rekao da tokom puta Hrvatske ka članstvu u EU "nije traženo od Hrvatske da se odredi prema nedvosmislenom genocidu".
Vučić je rekao da hrvatskim vlastima "nije padalo napamet" da tokom svog evropskog puta pominju "Prebilovce, Pag, Jadovno i Jasenovac", u kojima je tokom Drugog svetskog rata "višestruko više puta ubijenih nego u Srebrenici".
Vučić je rekao da je Srbija "na evropskom putu", ali nije precizirao šta to znači povodom najave zahteva za priznavanje genocida u Srebrenici.
Komšić pozdravio odbacivanje amandmana
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željko Komšić, pozdravio je odbacivanja amandmana poslanika iz Hrvatske u Evropskom parlamentu na Predlog izveštaja o BiH, koji se odnose na konstitutivnost naroda.
"To je bilo i očekivano s obzirom na činjenicu da to navodno legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda nema nikakvo uporište u presudama Evropskog suda za ljudska prava", kazao je Komšić, već se kako je dodao, izričito se nalaže da se taj princip odbaci.
"Bilo bi dobro da se poslanici Hrvatske u Evropskom parlamentu prestanu brukati i da malo više čitaju presude Evropskog suda za ljudska prava, Mišljenje Evropske komisije o kandidatskom statusu BiH za članstvo u EU i ostale relevantne dokumente", ocenio je Komšić.
Nepihvatanje amandmana, ocenio je on, veliki je politički poraz za hrvatsku diplomatiju, jer nije spomenuta ni konstitutivnost niti "legitimno predstavljanje".
"Nekada je to u Bosni i Hercegovini bilo teško i reći - odmah vas napadnu. Danas se Evropski parlament jasno izjasnio o tom pitanju", istakao je Komšić.
Hrvatski zvaničnici, kao i predstavnici najjače hrvatske stranke u BiH, HDZ BiH, dovode u pitanje legitimitet Komšića kao hrvatskog člana Predsedništva BIH jer je izabran većinski bošnjačkim glasovima na opštim izborima 2018. godine.
