Vučić: Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine ali i RS u okviru BiH
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Beograd podržava teritorijalni integritet BiH ali i Republike Srpske (RS) u okviru BiH, kao i sva prava i obaveze koje RS ima po Dejtonskom sporazumu.
Komentarišući odluku doskorašnjeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o zabrani negiranja "genocida" u Srebrenici, Vučić je posle sastanka sa rukovodstvom Republike Srpske (RS) u Beogradu rekao da su za Srbiju prihvatljive samo odluke oko kojih su saglasni Srbi, Bošnjaci i Hrvati u BiH.
"Donošenje oktroisanih odluka nije dobro za demokratski politički sistem. Ne verujem da će bilo ko krenuti u dalje korišćenje Bonskih ovlašćenja iz 1997. godine. Ne pada nam ni napamet da učestvujemo u nelegalnom smenjivanju legitimnih predstavnika vlasti u RS ili u legitimizaciji oktroisanih odluka", kazao je predsednik Srbije.
Upitan da li podržava odluke Narodne skupštine RS povodom Inckovog poteza, Vučić je rekao da nikakvih odluka parlamenta Republike Srpske ne bi bilo da nije pre toga bilo "oktroisanih odluka".
"Zašto da komentarišem posledicu a da ne komentarišem uzrok", upitao je Vučić i dodao da je za Srbiju dobro kada su politički činioci u Republici Srpskoj ujedinjeni po važnim političkim pitanjima.
Naveo je i da je novog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita sreo "mnogo puta" i da sa njim ima "veoma korektne lične odnose" ali i dodao da to nema veze sa stavom Srbije o nametanju odluka.
Crnogorski premijer: Žalim za nevino stradalim i proteranim Srbima u akciji Oluja
Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić saopštio je da žali za nevino stradalim i proteranim Srbima u hrvatskoj akciji Oluja.
"Najiskrenije žalim za nevino stradalim i sa svojih ognjišta proteranim Srbima u Oluji. Sve žrtve tragičnih ratova iz 90-ih na prostoru nekadašnje SFRJ moraju biti opomena da se nikada i nikome više takvo zlo ne ponovi", napisao je Krivokapić na Tviteru.
Dodao je da sećanje na žrtve Oluje "obavezuje nas da gradimo budućnost u kojoj će naši potomci biti prijatelji i saradnici u izgradnji boljeg sveta".
"Da se nikada i nikome ne ponovi", napisao je Krivokapić.
Borenović: Za Srbe je 4. avgust dan tuge, za Hrvatsku bi tebalo da bude dan srama
Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović izjavio je da ni četvrt veka posle hrvatske vojne akcija "Oluja" niko nije odgovarao ni za to etničko čišćenje, niti za oko dve hiljade ubijenih i nestalih u tom pogromu."To će se pamtiti kao jedan od najvećih zločina nad nevinim narodom", rekao je Borenović.
Prema njegovim rečima, slike nepreglednih kolona proteranih Srba iz Hrvatske, granatiranje izbegličkih kolona i zločini nad onima koji su ostali na vekovnim ognjištima i posle 26 godina poručuju da nema nijednog osnova da hrvatska vlast 4. avgust slavi kao dan pobede.
"Za nas, to je dan tuge, a za njih bi trebao biti dan srama. Ničega nema tu što je na ponos i što treba da se slavi", istakao je Borenović.
On kaže da se na etnički očišćen prostor vratio mali broj Srba, dok je Hrvatska dosledna u kršenju njihovih ljudskih prava.
"Onemogućavanje povratka kroz gotovo zaustavljenu obnovu porušenih domova, nemogućnost povratka imovine, uz zastrašivanja onih koji bi se vratili, kao i pokušaji potpunog zatiranja srpskog jezika i ćirilice, civilizacijska je sramota Hrvatske, članice EU", istakao je lider PDP-a.
Šarović: Za etničko čišćenje Srba iz Hrvatske niko nije kažnjem ni 26 godina posle Oluje
Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović izjavio je da i posle 26. godina od akcije "Oluja", u kojoj su hrvatske snage ubile najmanje 1.800 Srba i proterale njih oko 250.000, niko nije odgovarao za etničko čišćenje Srba iz Hrvatske."Ovo klasično etničko čišćenje i dalje je samo najveći zločin bez kazne o kome se ćuti i nad kojim su svi, pa i oni koji su morali izreći zaslužene presude, ostali nemi", naglasio je Šarović.
On je istakao da je u akciji "Oluja" stradao nevini narod, dodavši da je "njihova jedina krivica bila to što su etnički Srbi".
"Stradali su od svojih komšija sa kojima su vekovima živeli. Stotine hiljada njih lišeno je svojih domova, svojih najbližih i to je jedan od najtragičnijih dogadjaja našeg naroda", naveo je Šarović.
Umesto prihvatanja odgovornosti, osude i kažnjavanja ubijanja i proterivanja nevinih ljudi, ocenio je on, u Hrvatskoj danas slave zločine, "sve ono čega bi se sav civilizovani svet morao da stidi".
"Ovakav odnos prema zločinu nas zasigurno ne vodi putem pomirenja i bolje budućnosti", poručio je Šarović.
Tokom akcije "Oluja" većina srpskog stanovništva proterana je u Republiku Srpsku i Srbiju.
Od oko 600.000, koliko ih je nekada živelo u Hrvatskoj, u toj zemlji danas živi manje od 150.000 Srba.
Policija pretresa stanove i vikendicu direktora obaveštajne službe BiH
Pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo od srede pretresaju imovinu direktora obaveštajne službe BiH (OBA) Osmana Mehmedagića, potvrdjeno je iz Tužilaštva BiH.
Pretresi se, po naredbi Suda BiH, sprovode na četiri lokacije - u Mehmedagićevoj kući u Posavskoj ulici, u Mis Irbinoj i na Dobrinji u Sarajevu, i u Trnovu.
Akcija je deo istrage koja se vodi protiv direktora OBA u vezi sa sa sticanjem diplome na Američkom univerzitetu u Tuzli.
Mehmedagić je nadavno bio uhapšen po nalogu Tužilaštva BiH, ali mu sud nije odredio pritvor, već je pušten na slobodu.
Tužilaštvo BiH sumnjiči direktora OBA se za krivična dela zloupotrebe položaja i pranja novca.
On je osumnjičen da je priložio lažnu diplomu na osnovu koje je primao platu u OBA i da je po tom osnovu stekao više od 50.000 evra.
Pored diplome, državnom tužilaštvu je bila sumnjiva i kupovina nekih objekata, odnosno način na koji je Mehmedagić kupio i obnovio porodičnu kuću s obzirom na to da je sve plaćeno gotovinom.
Bio je uhapšen i direktor Američkog univerziteta u Tuzli Denis Prcić, zbog sumnje da je Mehmedagiću omogućio nezakonito sticanje diplome.
I on je pušten da se brani sa slobode.
Cikotić: Neke politike u BiH su nastavak rata drugim sredstvima
Ministar bezbednosti BiH Selmo Cikotić (SDA) izjavio je da su u Bosni i Hercegovini trenutno na sceni "odredjene politike" koje su nastavak rata drugim sredstvima.
Cikotić je kazao da je država BiH mnogo spremnija na složenije situacije od ove, u kojoj se našla posle nedavne odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida.
Prema njegovim rečima, "suština politike i mudrosti je u vodjenju politike u traganju za rešenjima, a ne pravljanjem konflikata", jer kako je rekao, konflikte može izazvati svako.
"Rešenja traže sveobuhvatni pristup i da se uključi više interesa, stavova, relevantnih zakona, politika, principa. Lako je izazvati sukob različitih agencija, pogotovo kada se situacija naelektriše odredjenim političkim izjavama", rekao je Cikotić za regionalnu N1 televiziju.
On je dalje ocenio da je trenutna situacija u BiH "pitanje odnosa medjunarodne zajednice spram Republike Srpske (RS) i postupaka i odluka koje donose zvaničnici RS".
"Moramo sačekati da vidimo šta će da napravi medjunarodna zajednica", rekao je ministar bezbednosti BiH.
Komentarišuči najavu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da će MUP RS sprečavati da Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) hapsi u Republici Srpskoj one koji ne budu poštovali zakon o zabrani negiranja genocida, Cikotić je rekao da je "SIPA aktivna na prostoru kompletne BiH, što uključuje i RS".
"Ovog trenutka SIPA učestvuje u realizaciji velikog broja aktivnosti. Nemam dilema da će SIPA nastaviti da konstruktivno radi svoj posao u interesu svih gradjana BiH", kazao je on.
On je povodom izjave ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača da čeka nalog Dodika i zaključke Narodne skupštine RS u vezi sa delovanjem SIPA na području RS, rekao da ima "funkcionalnu komunikaciju sa Lukačem, kao i sa direktorom SIPA Darkom Ćulumom".
Ministar bezbednosti je najavio da uskoro planira obilazak prostorija i poligona za obuku MUP RS.
Dodao je da se sa Ćulumom, koji je kadar iz Republike Srpske, video protekle sedmice i da "ne vidi problem koji može da rezultira sukobom različitih policijskih ili bezbednosnih agencija u BiH".
Cikotić je još ocenio da su vrlo često, oni koji su u interesu odredjene etničke skupine pribegavali upotrebi nedemokratskih i necivilizovanih metoda, proizvodili štetu za sve, pogotovo za vlastiti narod.
"Mi i danas imamo na sceni politike koje su nastavak rata drugim sredstvima. Imamo one koji se predstavljaju nosiocima evropskih vrednosti ignorišu potrebu da učestvuju u reševanju jednog od najozbiljnijih pitanja današnje Evrope – pitanje migracija. Tako se odnosi i RS, tako se odnose kantoni sa hrvatskom većinom", poručio je Cikotić.
Ministar bezbednosti BiH je ocenio da neće pribegavati nasilju, ali Evropska unija u poslednje vreme pokazuje nestrpljenje za takvo ponašanje pojedinih zvaničnika u BiH.
Cikotić je kazao kako medjunarodna zajednica i visoki predstavnik u BiH imaju i konkretne obaveze u rešavanju problema u BiH.
"OHR je sastavni deo Dejtona. Ovlaštenja Kancelarije visokog predstavnika uzete su od Predsedništva BiH, Skupštine i Ustavnog suda bih. Nisu date ni iz Vašingtona ni iz Brisela. Politički sistem BiH nije kompletan, ako visoki predstavnik ne radi svoj posao", izjavio je on.
Govoreći o novom visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, on je rekao da njegova uloga zavisi od "ličnosti, snage, kapaciteta i obima političke podrške koja stoji iza njega", dodavši da smatra da je "medjunarodna zajednica prepoznala nedostatke vlastitog odnosa u BiH".
SAD ukidaju vize Hrvatima
ZAmerički državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Hrvatsku da se pridruži Programu izuzeća od viza, što je važan korak prema ukidanju viza za hrvatske državljane prilikom ulaska u SAD.
"Danas sam nominovao Hrvatsku da se pridruži Programu izuzeća od viza. Ovaj korak prema bezviznom putovanju prepoznaje ogroman napredak Hrvatske u ispunjavanju strogih standarda za zemlje učesnice", objavio je na Tviteru šef američke diplomatije. Hrvatski premijer Andrej Planković je na Tviteru zahvalio Blinkenu na pozivu, prenela je agencija Hina.
"Zahvaljujem državnom srkretaru SAD-a Blinkenu na pozivu Hrvatskoj u Program izuzeća od viza, što je jedan od posljednjih koraka za ukidanje viza hrvatskim državljanima", napisao je Plenković.
Početkom godine je objavljeno da je broj odbijenih zahteva hrvatskim državljanima za američke vize u 2020. pao ispod tri odsto.
Pad procenta odbijenih viza ispod tri odsto je poslednji preduslov za ukidanje američkih viza za hrvatske državljane. Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Kipar jedine su članice EU kojima SAD još nisu ukinule vize.
