Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula izjavio je da EU mora da napusti koncept meke moći i da finasijsku pomoć državama počne da uslovljava napretkom u demokratizaciji.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Picula je rekao da izveštaji nezavisnih analitičara ukazuju da je EU od 2014. godine potrošila 700 miliona evra u regionu na jačanje demokratskih institucija, ali da to jednostavno nije dalo rezultate.
"EU bi morala da razvije mehanizam uslovljavanja u svim onim slučajevima kada taj novac ne daje željene rezultate zbog otpora političkih elita ili pogoršanja situacije sa stanjem ljudskih prava i nazadovanjem demokratskih institucija, ugrožavanja slobode medija", kazao je Picula.
Tada bi EU trebalo odlučnije da reaguje i da obustavi isplatu tih sredstava, naveo je Picula i dodao da "različite autokrate jedino takav jezik razumeju".
Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, rekao je da je u svim državama Zapadnog Balkana "evidentna zapuštenost demokratskih institucija", delom zbog unutrašnjih razloga, a delom zbog vakuuma u politici proširenja EU.
"Kada nedostaju vizije karakteristične za evropski projekat, na snazi je politički oportunizam mnogih država članica. Tu je Bugarska, koja osporava početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ali i neke starije članice EU, kao Francuska i Holandija, daju doprinos blokadi politike proširenja. EU se suočava sa internim problemima i zato nema snage za nova proširenja", kazao je Picula.
Naveo je da je na Zapadnom Balkanu sve prisutnija i geopolitička konkurencija EU, koje nije bilo pre desetak godina, a sada "nameće agendu".Ocenio je da su na Zapadnom Balkanu mogući određeni sukobi unutar pojedinih država, "zbog mnogih nerazjašnjenih problema u zaostaloj demokratskoj tranziciji".
Picula je kazao da su nedavni događaji u Crnoj Gori, poput lokalnih izbora u Nikšiću i ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju pokazali da je "više nego jasan i prisutan bio interes i uticaj stranih aktera koji nisu usklađeni sa deklarisanom orijentacijom zemlje i njenim putem ka EU".
Povodom krize u Bosni i Hercegovini, Picula je rekao da je ta zemlja "postkonfliktno, konfliktno i moguće pretkonfliktno društvo".
On je kazao da u BiH najveću opasnost trenutno vidi u pretnji od spajanja različitih hroničnih kriza koje opterećuju odnose u zemlji, posebno u poslednjih nekoliko godina.
