cerait helping your business grow big

Haški tribunal odbio zahtev Hrvatske da se umeša u proces Prliću

Toronto, 
07. Jul 2017.
Novine Toronto, broj 
1514

Haški tribunal u utorak je, po drugi put, odbio zahtev Hrvatske da se kao "prijatelj suda" umeša u proces bivšem lideru Hrvata u BiH Jadranku Prliću i petorici saoptuženih za zločine nad Muslimanima, 1993-94.
Tribunal je, u martu 2013, Prlića, ratnog premijera samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, nepravosnažno osudio na 25 godina zatvora, a petorici saoptuženih izrekao je zatvorske od 10 do 20 godina.
Svi su uložili žalbu na tu presudu, kao i Tužilaštvo, a konačna presuda Apelacionog veća suda se očekuje do novembra ove godine.
Zvanični Zagreb dva puta je zatražio da kao "prijatelj suda" (amicus curiae) bude uključen u žalbeni postupak.
Tribunal je, prošlog leta, odbio prvi zahtev, a danas i zahtev Hrvatske da tu svoju odluku preispita.
Vlada Hrvatske tražila je da bude saslušana u vezi s nalazom iz prvostepene presude da su zločini, za koje su Prlić i ostali nepravosnažno osuđeni, bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovali i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i načelnik Generalštaba Hrvatske vojske Janko Bobetko.
Cilj tog poduhvata, po presudi, bilo je uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.
To bi, po presudi, značilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".
Po presudi, zločinački poduhvat u BiH sprovodila je i Hrvatska vojska.
Vlada Hrvatske tražila je pravo da te nalaze iz prvostepene presude ospori tokom žalbenog postupka.
Hrvatska je, u odbijenom zahtevu, tvrdila da "nema načina da se zaključi da su vođe Hrvatske imale nameru da počine zločine protiv bosanskih Muslimana".
Po Zagrebu, haške sudije su "pomešale 'politički cilj' prisajedinjenja Hrvatskoj teritorije Banovine iz 1939. sa namerom da se upotrebe kriminalna sredstva da se ostvari taj cilj, te su nepravilno zaključile da su tri hrvatska zvaničnika bila članovi udruženog zločinačkog poduhvata isključivo na osnovu nalaza o 'političkom cilju'".
Odbijajući prvi zahtev Hrvatske da se umeša u proces Prliću, Apelaciono veće Tribunala je naglasilo da "prvostepeno veće nije donelo eksplicitan nalaz u vezi sa učešćem Tuđmana, Šuška i Bobetka u udruženom zločinačkom poduhvatu, niti ih je proglasilo krivim za ijedan zločin", te da, stoga, nije narušena pretpostavka njihove nevinosti.
Apelaciono veće je naglasilo i da "nalazi o trojici hrvatskih zvaničnika u prvostepenoj presudi ni na koji način ne predstavljaju utvrđivanje odgovornosti države Hrvatske".
Posle rasprave o žalbama, koja je održana u martu ove godine, Hrvatska je zatražila da Tribunal preispita svoju odluku i dozvoli joj da nastupi kao "prijatelj suda".
Kao razlog za to, Zagreb je naveo da su tužioci, tokom žalbene rasprave, insistirali da su, po prvostepenoj presudi, Tuđman, Šušak i Bobetko bili akteri zločinačkog udruženja protiv bosanskih Muslimana.
Odbijajući taj zahtev, Apelaciono veće je ocenilo da Hrvatska nije ukazala da je odluka čije preispitivanje traži predstavljala grešku u pravnom rezonovanju suda.
Zagreb je tražio i da u pravosnažnoj presudi, kada bude izrečena, apelaciono veće potvrdi svoju ocenu da "prvostepeno veće nije donelo eksplicitan nalaz u vezi sa učešćem Tuđmana, Šuška i Bobetka u udruženom zločinačkom poduhvatu" i da "nalazi o trojici hrvatskih zvaničnika u prvostepenoj presudi ni na koji način ne predstavljaju utvrđivanje odgovornosti države Hrvatske".
Apelaciono veće i taj zahtev je odbilo, ocenjujući da Hrvatska nije strana u postupku i da nije imala pravo da ga uloži.
Zajedno sa Prlićem, Tribunal je na 20 godina zatvora osudio ministra odbrane HRHB Bruna Stojića, načelnika Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) Slobodana Praljka i zamenika komandanta HVO Milivoja Petkovića.
Valentin Ćorić, komandant Vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik Komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke