Poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH nisu izglasali nijednu od dve predložene izmene Izbornog zakona čiji su predlagači bili Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ) i Stranka demokratske akcije (SDA).
Od stranaka iz Republike Srpske, HDZ-ov predlog zakona podržali su poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), dok su poslanici Srpske demokratske stranke (SDS) bili protiv oba predložena zakona.
HDZ-ov predlog izmena i dopuna Izbornog zakona BiH ranije je usvojen u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, a neizglasavanjem u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine on se definitivno smatra oborenim.
HDZ-ov predlog Izbornog zakona podrazumevao je da se članovi Predsedništva BiH iz Federacije BiH (bošnjački i hrvatski član) biraju neposredno na izborima, ali tako što bi se formirale tri ad hoc izborne jedinice, jedna u kojoj dve trećine glasača čine Bošnjaci, druga gde su dve trećine glasača Hrvati, dok bi sva ostala područja bila treća izborna jedinica.
Bošnjački član Predsedništva da bi bio izabran, trebao bi da osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici sa većinski bošnjačkim glasačima i trećoj izbornoj jedinici, dok bi hrvatski član Predsedništva bio onaj ko bi osvojio najviše glasova u izbornoj jedinici sa hrvatskom većinom, plus trećoj izbornoj jedinici.
Na taj način, hrvatska strana u BiH smatra da bi se onemogućilo da hrvatski član Predsedništva BiH bude izabran većinskim bošnjačkim glasovima, kao što je to svojevremeno bilo u slučaju izbora Željka Komšića.
HDZ je još predlagao da svaki kanton u Federaciji BiH (ima ih deset) ne mora imati svog predstavnika u Domu naroda Federacije BiH.
Parlament BiH nije podržao ni predlog izmena Izbornog zakona koji je predložila SDA, koji nije obuhvatao pitanje izbora članova Predsedništva BiH, jer je to pitanje, kako su naveli, definisano primenom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić-Finci".
Predlog SDA se odnosio na izbor delegate u Dom naroda Federacije BiH i izbore u Mostaru.
SDA je predložila da se iz svakog kantona u Federaciji BiH mora birati najmanje po jedan predstavnik konstitutivnog naroda u Dom naroda parlamenta Federacije BiH.
Rok za usvajanje izmena Izbornog zakona BiH je početak maja, kada će Centralna izborna komisija (CIK) službeno raspisati opšte izbore.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je BiH da promeni Ustav BiH i Izborni zakon kako bi se primenila odluka tog suda u slučaju "Sejdić-Finci", prema kojoj i pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da se kandiduju za člana Predsedništva BiH, te da budu izabrani u Dom naroda parlamenta BiH.
