Ko bi i dalje verovao obećanjima EU?

Toronto, 
17. Oktobar 2019.
Novine Toronto, broj 
1585

Briselski portal Politiko postavlja pitanje "ko bi i dalje verovao obećanjima EU… koja je rekla da će do oktobra usvojiti bitnu odluku za Zapadni Balkan", a sad članice Unije nisu mogle da se saglase o početku pregovora sa Skopljem i Tiranom, i navodi da srpski predsednik Aleksandar Vučić kaže da im on više ne bi verovao.

Politiko prenosi Tviter poruku Vučića u kojoj stoji:"Ja sam bio prisutan kad je Federika Mogerini Zoranu Zaevu obećala da će čim se reši pitanje imena, do kraja godine biti pokrenuti pregovori. To se nije dogodilo i neće se dogoditi. A šta mi možemo očekivati kad je u pitanju Kosovo?"

Pre svega zbog zahteva Francuske, ali i Holandije i Danske da Skoplje i Tirana najpre ispune sve uslove oko vladavine zakona, šefovi diplomatija EU nisu juče uspeli da se dogovore o tome da li pokrenuti pregovore samo sa Severnom Makedonijom ili i sa Albanijom, pa će o tome konačnu reč morati da daju šefovi država ili vlada EU na zasedanju sutra i u petak.

"Zamislite sad da ste u koži premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i da ste se izložili unutrašnjim velikim rizicima da biste ispunili uslove koje su vam postavili vođi EU", piše Politiko.

"Zašto biste verovali obećanjima EU i, štaviše, posebno ako su ih dali lideri EU", pita briselski portal.

I ako se "pogleda i dalje od Zapadnog Balkana, da ste ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, da li biste imali razloga da verujete EU da je pošten trgovac ako od vas traži reforme da bi vaša zemlja mogla da se približi Zapadu?", dodaje Politiko.

Politiko piše da se i za britanskog premijera Borisa Džonsona postavlja onda pitanje o "dobrim namerama EU" za odnose s Velikom Britanijom posle njenog izlaska iz članstva EU.

I, kako to vidi briselski portal, jedino ruski predsednik Vladimir Putin sad može biti zadovoljan jer su, kaže, "EU zemlje odradile prljav posao za njega… EU je sama poslala poruku da u suštini laže zemlje regiona".

Lideri EU će sad morati da odluče hoće ili ne utvrditi datum za pregovore sa Skopljem i Tiranom u situaciji kad Francuska, a sličan je stav Holandije i Danske, ne odustaje od stava da obe zemlje moraju dodatno ispuniti uslove vladavine prava.

I to naročito za rešenje slučaja korupcije makedonskog specijalnog državnog tužioca i primenu na delu reforme pravosuđa i suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala u Albaniji.

Većina ministara na zasedanju u Luksemburgu bila je za to da se datum pregovora odmah odobri, rekli su izvori zasedanja, ali konačno nije prošao ni kompromisni predlog da se to odobri samo Skoplju.

Francuska državna sekretarka za Evropu Ameli de Monšalen je izjavila da je Francuska partnerima u EU podnela predlog da se temeljito preobrazi postupak pregovora o članstvu da oni ne bi bili spori i nedelotvorni, već da od toga imaju opipljive koristi i građani zemalja koje pregovaraju i EU, a posebno da iz tih zemalja nema više štetnog "odliva mozgova".

Stav je Pariza, a to u izvesnoj meri dele još neke članice EU, da se najpre veliki problemi unutar EU, uključujući posledice Bregzita, institucionalno i oko pitanja donošenja odluka reše unutar Unije kako bi onda bude osposobljena da primi nove članice.

Jedan francuski diplomata je objasnio da Pariz razume upozorenja na mogući veći upliv drugih svetskih centara moći na Zapadnom Balkanu, ako se EU tamo slabo angažuje, ali je podvukao da je Pariz prevashodno "zainteresovan da najpre EU bolje funkcioniše".

Dragan Blagojević