Šefovi diplomatija Evropske unije ocenili su da je situacija u Bosni i Hercegovini veoma ozbiljna i izrazili zabrinutost jer se umesto ozbiljnim reformama pojedini tamošnji politički lideri "okreću stvaranju prepreka, uz poruke usmerene na podele i otcepljenje", izjavio je u Briselu visoki predstavnik EU Žozep Borel.
On je to rekao nakon što su ministri inostranih poslova EU razmotrili, bez usvajanja zaključaka, "Dokument za raspravu o Zapadnom Balkanu", koji je pripremila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), na čijem je čelu Borel.
Čelnik EEAS je preneo stav šefova diplomatija Unije da je potrebno da se mnogo više uključi Zapadni Balkanu spoljnopolitičko i bezbednosno delovanje EU.
Borel je rekao da očekuje da u decembru bude usvojena odluka o pokretanju pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"EU ponovo naglašava da BiH ima evropsku perspektivu i pruža joj podršku kao jedinstvenoj, ujedinjenoj i suverenoj zemlji ", istakao je Borel i dodao da tamošnji lideri moraju da obnove dijalog, vrate puni kapacitet državnim ustanovama i krenu u reforme.
U "Dokumentu za raspravu o Zapadnom Balkanu ", u koji je agencija Beta imala uvid, upozorava se da se "politička situacija u BiH jako pogoršala od leta ove godine", a da su, iako je neki napredak ostvaren - posebno održavanjem lokalnih izbora u Mostaru, državne institucije blokirane.
U analizi o kojoj su raspravljali ministri EU navedeno je da je neprihvatljivo zalaganje kojim se dovode u pitanje teritorijalna celovitost, jedinstvo i suverenitet te zemlje, i da izaziva napetosti na terenu.
"Iznad svega je hitno", kako se dodaje, da se "stvori primereni prostor za rešenje na temelju dijaloga kako bi BiH mogla da napreduje na evropskom putu", a angažovanje EU institucija na visokom nivou i podrška članica EU su u tom cilju "od presudne važnosti".
Prema "Dokumentu za raspravu o Zapadnom Balkanu ", u BiH mora biti nastavljeno posredovanje predstavnika EU i SAD, kao i NATO "u skladu sa Berlin plus sporazumom".
