Predstavnici crnogorske Vlade predstavili su model oduzimanja imovine nezakonitog porekla a zakon će nakon javne rasprave biti upućen parlamentu na usvajanje.
Da bi imovina bila oduzeta biće dovoljno da se u građanskom postupku utvrdi da se ne može dokazati njeno poreklo.Za oduzimanje imovine neće biti potrebno da se u krivičnom postupku utvrdi da je stečena kriminalom.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je na konferenciji za medije kazao da se taj akt može nazvati i zakon protiv mafije i dodao da očekuje podršku svih poslanika, te da je cilj je da se stane na kraj nelegalnom bogaćenju - kriminalaca, funkcionera, mafijaša.
"Ako vozite ferari ili blindirano vozilo, neko može da vam kaže – Vi ste kriminalac, a nema dovoljno dokaza da se dokaže da ste kriminalac, ali ako ne budete mogli da dokažete da jeste stvarno zaradili za taj auto, stan, kuću, to će postati vlasništvo Crne Gore", objasnio je Abazović sadržinu zakona.
Savetnik Abazovića za pravna pitanja Ivo Šoć kazao je da je u izradi zakona bilo puno izazova."Ovaj zakon nije inkvizitorski zakon. Imovina će se oduzimati kroz sudski postupak ako se ne dokaže njeno poreklo. Trebalo je izbeći i zamke populizma", rekao je Šoć.
On je dodao da je prva prepreka bilo pitanje retroaktivnosti, jer Ustav to zabranjuje.
"Drugi izazov je definisati pitanje postupka. Izabran je model in rem građanskog oduzimanja nezakonite imovine. Zbog njegove efikasnosti preporučuje se uvođenje ovog modela koji se ne zasniva na krivičnoj osudi", istakao je Šoć.
In rem postupak znači oduzimanje imovine koje nije zasnovano na osudi okrivljenog, odnosno ne zavisi od ishoda u krivičnom postupku već se oduzimanje imovine vrši u građanskom postupku.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava Boris Marić rekao je da će biti dovoljan osnov sumnje za otvaranje izviđaja.
"Tužilac će formirati finansijske timove koji će ispitivati imovinu. Ako se utvrdi da je prikupljeno dovoljno dokaza u vezi neke imovine, njen imalac će morati da da izjavu. Onda se sačinjava izveštaj i pokreće građanski postupak za oduzimanje nezakonito stečene imovine. Teret dokazivanja je na onom ko je nezakonito stekao imovinu. Ako ne dokaže, ona ide Upravi za imovinu. Kada se pokrene finansijska istraga, imovina će biti zamrznuta. Presuda u građanskom postupku neće zavisiti od presude u krivičnom", kazao je Marić.
On je pojasnio da u krivičnom postupku neko može biti oslobođen, ako postoji sumnja da je imovina stečena nezakonito, ona i dalje ostaje pod istragom.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja (MFŠ) Janko Odović je rekao da nije samo imovina problem, već i neprijavljeni dohodak.
"Imaćemo dva dodatna mehanizma koja ćemo moći da primenjujemo. Ako se na sudu utvrdi poreklo imovine, tada stupa na scenu klasični poreski postupak, kojim se utvrđuje je li imovina prijavljena i oporezovana u skladu sa zakonom. Vlada je pristupila izmenama drugih zakona, kao što je Zakon o poreskoj administraciji, koji još nije razmatran u parlamentu. Davaće se ovlašćenje poreskom organu da od svih pravnih i fizičkih lica može tražiti podatke koji mogu poslužiti za utvrđivanje toga koju imovinu neko lice pojeduje", istakao je Odović.
On je dodao da se ujedno, zakonom daje ovlašćenje da se utvrđuje poreska obaveza na neprijavljeni prihod.
"Ovlašćenje za procenu vrijednosti imovine imaće poreski inspektor. Imovina fizičkih lica koja se nalazi u inostranstvu moći će da bude procenjena i na pretpostavljeni dohodak kojim je stečena, taj dohodak bude oporezovan po stopi od 80 odsto", rekao je Odović.
