Zdravstveni radnici skinuli bele mantile i prekinuli rad
Zdravstveni radnici Opšte bolnice i Doma zdravlja u Konjicu, gradu u Bosni i Hercegovini, su kolektivno prekinuli rad i skinuli bele mantile.
Oni su istakli da je 320 porodica zaposlenih u ove dve zdravstvene ustanove dovedeno na rub egzistencije, jer od jula nisu primili plate zbog blokiranih računa.
Istakli su da su mesecima ukazivali na problem vladajućim strukturama, ali da niko od odgovornih nije čuo njihove pozive i da nemaju drugog izbora.
U znak podrške zdravstveni radnici iz Mostara i drugih krajeva Hercegovine upozorili su javnost, da će se problem iz Konjica preliti i na ostale zdravstvene ustanove.
Oni su pozvali nadležne da hitno reaguju, navodeći da će u protivnom oni biti odgovorni za posledice, koje bi mogle biti nesagledive, jer će automatski biti ugroženi životi svih građana te opštine koji budu trebali hitnu medicinsku pomoć.
URA, SNP i stranke manjina potpisale Memorandum, t
Građanski pokret URA, Socijalistička narodna partija (SNP) i manjinske stranke potpisale su Memorandum o sardanji što se u delu vladajuće koalicije ocenjuje kao uvod u formiranje manjinske vlade.
SNP je deo koalicije koju je sadašnji premijer Zdravko Krivokapić predvodio na izborima 30. avgusta 2020. godine, na kojima je Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića izgubila vlast posle 30 godina. Lider URA i potpredsednik Vlade Dritan Abazović je, nakon potpisivanja memoranduma, rekao da se radi o paktu pomirenja i da nije uvod u stvaranje manjinske vlade.
"Ovo je kontra polarizacije. Ovo je stvaranje društva koje je multikulturalno i zajedničko. Ovo nije memorandum o stvaranju manjinske vlade. Niko ovde ne bi imao ništa protiv da u budućnosti sarađuje u nekoj vladi. Ovo nije u svojstvu stvaranja vlade, već ostvarivanja saradnje. Ovaj memorandum prevashodno ima taj cilj", rekao je on.
On je poručio i da se DPS neće vratiti na vlast."DPS-u povratka na vlast nema, ja sam svoju poziciju objavio ranije. Je te iracionalne strahove nemam", kazao je Abazović.
Vladajući Demokratski front i Demokrate potpisivanje Momoranduma dovode u vezu sa formiranjem manjinske vlade. Mediji poslednjih meseci spekulišu da bi manjinsku vladu trebalo da čine URA, SNP i manjinske stranke, moguće i opoziciona Socijaldemokratska partija, a da je podrži DPS Mila Đukanovića.
Palmer i Ajkhorst odložili dolazak u BiH
Specijalni američki predstavnik za izbornu reformu Metju Palmer i predstavnica Evropske unije Angelina Ajkhorst odgodili su dolazak u Sarajevo, gde je trebalo da nastave razgovore sa političkim strankama u vezi sa izmenama Izbornog zakona BiH.
Nastavak pregovora bio je planiran krajem ove sedmice, ali su, prema pisanju sarajevskog portala Kliks (Klidž.ba) Palmer i Ajkhorstova odložili dolazak u BiH zbog političke krize izazvane usvojenim zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju entitetskih nadležnosti, ali i najavama pojedinih stranaka da izlaze iz pregovora o izbornim reformama.
Rukovodstvo naložilo gašenje podgoričkog Kombinata aluminijuma
Kompanija Uniprom, koja je vlasnik podgoričkog Kombinata aluminijuma, naložila je da počne plansko gašenje proizvodnje nakon što nije postignut dogovor sa Elektroprivredom Crne Gore oko cene struje.Radnici, međutim, odbijaju da učestvuju u gašenju proizvodnje a za je zakazan skup zaposlenih.
Oni pokušavaju da odlože gašenje kako bi dali još vremena za dogovor.
Vlasnik Uniproma Veselin Pejović, koji je blizak vlasti, najavio je prošle sedmice da će od srede početi gašenje proizvodnje zbog nepostizanja dogovora sa Elektroprivredom (EPCG) oko cena struje.
Upravljenje EPCG preuzeli su kadrovi vladajućeg Demokratskog fronta (DF) a na čelu Odbora direktora je visoki funkcioner DF Milutin Đukanović.
Gašenje je najavljeno zbog visokih cena struje koje će važiti od 1. januara, kada Unipromu ističe ugovor sa EPCG.Pejović je dostavio, u subotu, ponudu EPCG-u za preuzimanje primarne proizvodnje aluminijuma u Kombinatu aluminijuma (KAP) na godinu.
U ponudi koju je Uniprom dostavio EPCG se dodaje da su takođe spremni da se obavežu da Uniprom preuzme svu proizvedenu količinu aluminijuma po berzanskim tržišnim cenama, zbog eventualnih teškoća koje bi EPCG imala u plasmanu.
U ponudi Uniproma se navodi da bi celokupni ostvareni prihod pripadao EPCG, koji je, kako su kazali, za očekivati, s obzirom da "imaju obezbijeđen najbitniji input u proizvodnji, a to je električna energija".
Iz Odbora direktora EPCG je saopšteno da EPCG prema postojećem Statutu nije registrovana za obavljanje delatnosti proizvodnje aluminijuma, a njegova izmena je u nadležnosti većinskog vlasnika, odnosno Vlade Crne Gore.
Vlada u Skoplju utvrdila dogovor o uslovima pristupa tržištu rada u zemljama Otvorenog Balkana
Vlada Severne Makedonije objavila je da je utvrdila tekst dogovora o uslovima slobodnog pristupa tržištu rada u zemljama članicama inicijative Otvoreni Balkan.
"Taj dogovor će kad bude ratifikovan u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Srbiji omogućiti građanima tih zemalja da se slobodno kreću i da rade u svakoj od njih", rekao je portparol vlade u Skoplju Muamet Hodža na onlajn konferenciji za novinare.
Hodža je precizirao da je "Dogovor o uslovima slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu" rezultat inicijative Otvoreni Balkan za pojednostavljenje procedura jednakom pristupu tržištu rada po uzoru na EU, što je korak ka prihvatanju vrednosti i prakse u Uniji.
Vlada Zorana Zaeva je na jučerašnjoj sednci utvrdila i tekst Dogovora o uslovima interkonekcione šeme za elektronsku indetifikaciju građana Zapadnog Balkana.
Cilj tog dokumenta je da, kako je saopšteno,omogući građanima Severne Makedonije, Albanije i Srbije pristup eletronskim uslugama nacionalnih portala i da kroz kreiranje elektronskih identifikacija Otvoreni Balkan imaju mogućnost pristupa tržištu rada u te tri zemlje.
Članice EU jedva pronašle zajednički jezik oko proširenja na Zapadni Balkan
Šefovi diplomatija EU jedva su našli zajednički jezik o proširenju Unije na Zapadni Balkan potvrdivši, nakon rasprave u kojoj je bilo žestokih neslaganja, da će dozvoliti da im se šest balkanskih zemalja priključi, jednog dana, piše briselski portal Euraktiv.
U tekstu o zaključcima ministarskog sastanka 14. decembra, Euraktiv podseća da ni pre godinu dana vlade EU nisu mogle da se dogovore oko izjave koja je trebalo da podstakne strategiju EU za pristupanje zapadnobalkanske šestorke, kao i da su ovogodišnji pregovori o zajedničkom stavu EU takođe bili teški.
Nova bugarska vlada tek treba da ukine veto svojih prethodnika na početak pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU i da reši spor oko istorije i jezika, iako će za taj proces biti potrebno vreme, piše Euraktiv i dodaje da EU i napredak Albanije na putu ka EU vezuje za napredak Skoplja.
Bugarska delegacija uspela je da blokira formulaciju koja se odnosi na pokretanje procesa ove godine. Reči "što je pre moguće ove godine", koje se pojavljuju u ranijoj verziji dokumenta koju je Euraktiv video, promenjene su u "Savet se raduje održavanju prve međuvladine konferencije, što je pre moguće, nakon odobrenja pregovoračkog okvira od strane Saveta", navodi portal.Prema saznanjima Euraktiva drugi deo zaključaka je zadržao Zagreb, koji je podržao zahteve etničkih Hrvata u Bosni i Hercegovini.
U prvobitnom nacrtu zaključaka, bila je naglašena važnost sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava (EĆR) u slučaju Sejdić-Finci kojom je BiH naloženo da ukloni etničke prefikse iz izbora članova Predsedništva.
Raniji nacrt juče usvojenog teksta koji je kružio među delegacijama stavio je naglasak na implementaciju presude, nakon čega je sledio poziv na "ograničene ustavne reforme".
Iako su u usvojenom tekstu sačuvane formulacije o reformama, reference su premeštene na kraj pasusa, sa naglaskom na tome da "ne treba preduzimati nijedan zakonodavni ili politički korak" koji bi otežao sprovođenje presude.
Sem toga, na zahtev Zagreba, pojavila se nova rečenica da "Savet ističe da određeni broj odluka Ustavnog suda ŠBiHĆ tek treba da se u potpunosti izvrši" što je, navodi Euraktiv, formulacija koja se verovatno odnosi na presudu u slučaju "Ljubić" iz 2016. godine, kojom su neke odredbe zakonodavstva Federacije BiH za koje su Hrvati tvrdili da ih ugrožavaju proglašene neustavnim.Prema saznanjima Euraktiva, Nemačka i Holandija su bile protiv hrvatskih amandmana, ali su na kraju pristale na izmene u zamenu za blagoslov Bugarske na formulacije u vezi sa Severnom Makedonijom.
Plenković odbacio Milanovićeve kritike zbog Hrvata u BiH
Premijer Hrvatske Andrej Plenković odbacio je u Briselu kritike predsednika Zorana Milanovića koji je ocenio da je Vlada učinila propust usvajanjem zaključaka Saveta EU o proširenju, jer se njima ne pominje konstitutivnost Hrvata u BiH.
"Zaključci Saveta EU-a u delu koji se odnosi na BiH u potpunosti sadrže sve što je bitno za Hrvate i da bi ih se razumelo potrebno je imati određeno predznanje", rekao je Planković u Briselu, prenela je agencija Hina.
On je ocenio da "čim se spomene Dejtonski sporazum to podrazumeva konstitutivne narode, čim se spomenu presude ustavnog suda, tu imate presudu u slučaju Ljubić, koja se odnosi na legitimno predstavljanje".
"Sve što je bitno je tu i samo treba imati određeno predžnanje i znati kako derivirati i dešifrirati te zaključke, što stoji iza tih rečenica i na šta se misli", ocenio je Plenković.
Milanović je juče u pismu Plenkoviću izrazio protivljenje i nezadovoljstvo time što je vlada dala saglasnost na Zaključke Saveta EU o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja, jer se njima ne garantuju prava Hrvata u BiH kao konstitutivnog naroda.
Njegov kabinet je objavio celo pismo u kojem kritikuje vladu.Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman ranije je ocenio da je Milanovićev istup udar na vladu i da je štetan za hrvatske nacionalne interese.
