Mađarska će u EU staviti veto na mogući predlog uvođenja sankcija Dodiku
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da njegova zemlja uložiti veto na eventualni predlog uvođenja sankcija srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.
Sijarto je naveo da EU samo jednoglasnom odlukom država članica može da uvede sankcije protiv bilo koga, ističući da svima mora da bude jasno da Mađarska neće dati podršku nikakvim sankcijama protiv Dodika i da će u slučaju takvog predloga uložiti veto.
On je podsetio da je nova šefica nemačke diplomatije Analena Berbok nedavno zatražila uvođenje sankcija Dodiku.
"Zabrinuti smo zbog ovakvih izjava, jer je BiH tu, u našoj blizini. Očuvanje stabilnosti i mira u zemlji je naš osnovni bezbednosni interes", napisao je Sijarto na Fejsbuku.Prema njegovim rečima, Berlin je dalje, ali ne tako daleko da odatle nikada ne bi mogli leteti do Banjaluke.
"Odletite i pregovarajte. Razgovarajte sa Srbima. Sa njima, a ne o njima. Možda će vam ovo pomoći da shvatite situaciju", napisao je Sijarto.
Nikada neću dati saglasnost da strane trupe uđu u BiH
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da on, dok je član Predsedništva, nikada neće dati saglasnot da bilo kakve strane trupe uđu na teritoriju BiH.
Komentarišući poziv predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića NATO-u da rasporedi trupe u Brčkom, Dodik je ocenio da Izetbegović "upravlja Ustavnim sudom, upravlja sudovima, a sada upravlja i NATO-om".
"Komandant EUFOR-a je pre 20-ak dana govorio o tome da je bezbednosna situacija dobra i da nema potrebe za širenjem trupa", rekao je Dodik novinarima.
Prema njegovim rečima, on nema nikakav problem "da u BiH dođe 100.000 vojnika NATO-a i da okupiraju zemlju".
"Ali potrebno je pribaviti saglasnost nadležnih organa, a nadležni organ je Predsedništvo. A ja, koliko znam, još uvek sedim u tom Predsedništvu i nikada neću dati saglasnost da bilo čije, ni NATO-ove ni ruske niti bilo čije trupe, ovde dođu", kazao je Dodik.
Dodao je da je "nakaradno očekivati da sudbinu i odnose u BiH treba da uređuju vojne snage"."Mi ćemo nastaviti da se bavimo politikom. A naša politika je jasna, poštovanje Ustava. Oni nemaju drugog odgovora nego prizivanje NATO-a", rekao je Dodik.
Tužilaštvu BiH počela saslušanja u vezi sa napadom na ustavni poredak BiH
U okviru istrage zbog napada na ustavni poredak Bosne i Hercegovine u Tužilaštvu BiH je u svojstvu svedoka saslušan predsednik Socijalističke partije Srpske (SPS) Goran Selak."Rekao sam da moja stranka nije učestvovala u glasanju o vraćanju nadležnosti. Mi smo stava da moramo razgovarati, da se vidi koje su nadležnosti prenete na neustavan način i kojom procedurom se mogu vratiti na RS", kazao je Selak novinarima posle davanja iskaza u Tužilaštvu.
On je ocenio da zaključci parlamenta RS od 10. decembra nisu napad na ustavni poredak BiH.
Selak je još kazao da mu je Tužilaštvo predočilo da su u ovom predmetu osumnjičeni predsednici političkih stranaka vladajuće koalicije u Republici Srpskoj, koji su predlagači spornih zaključaka o povlačenju nadležnosti na entitetski nivo.
Predsednici vladajućih stranaka u Republici srpskoj su Milorad Dodik -Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Nedeljko Čubrilović - DEMOS. Petar Đokić - Socijalistička partija (SP), Nenad Stevandić - Ujedinjena Srpska (US), Darko Banjac - Narodna partije Srpske (NPS) i Dragan Čavić - Narodni demokratski pokret (NDP).Među osumnjičenima su i šefovi klubova stranaka u Narodnoj skupštini RS-a, koje su glasale za zaključke, kao i predsednica RS Željka Cvijanović.
U svojstvu svedoka narednih dana biće saslušani i predsednici ostalih opozicionih stranaka u RS, koje nisu glasale za sporne zaključke, već su napustili skupštinsko zasedanje, navodeći da takvi potezi mogu dovesti Republiku Srpsku u opasnost i potpunu međunarodnu izolaciju.
U S. Makedoniji nedelja od 1. januara neradni dan
U Severnoj Makedoniji nedelja će od 1. januara 2022. godine biti neradni dan, odlučili su poslanci u parlamentu Severne Makedonije.Za prelog izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima kojima je predviđeno da nedelja bude neradni dan glasalo je svih 62 prisutnih poslanika na plenarnoj sednici bez glasa protiv, u Sobranju sa 120 mesta.
Ministarka za rad i socijalnu politiku Severne Makedonije Jagoda Šahpaska izjavila je da su Vlada i njeno ministarstvo ispunili obećanja koja su dali radnicima i da će od 1. januara nedelja biti dan za nedeljni odmor za 92 odsto radnika.
Kako je istakla, cilj tog zakonskog rešenja je uspostavljanje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života radnika, porodičnog i društvenog, kao preduslov za njihovu motivaciju i veću efikasnost na radnom mestu.
"Radnici su naš najveći kapital. Njihov trud mora da se poštuje i vrednuje. Zato će oni koji budu angažovani u delatnostima koje zbog tehničko-tehnološkog procesa koji ne sme da bude prekinut dobijati najmanje 50 odsto veću dnevnicu za rad u nedelju i slobodan dan, koji mogu da iskoriste u narednih sedam dana", rekla je Šahpaska.
Ona je dodala da će zaposleni u trgovačkim centrima, odnosno molovima, dobijati dvostruko veću dnevnicu, odnosno dnevnicu uvećanu za 100 odsto.
Dodatno će, kako je istakla, dva odsto od prometa ostvarenog u molovima u prethodnoj godini za rad nedeljom i praznicima biti namenjeni za izgradnju novih dečjih vrtića.
"Radnice i radnici su stub naše ekonomije i pokretačka snaga države. Zbog toga ostaju naš proritet u građenju budućih politika", rekla je Šahpaska, kadar levičarske partiije SDSM.
Lideri Bugarske i Grčke o saradnji u energetskom sektoru
Premijeri Bugarske i Grčke, Kiril Petkov i Kirijakos Micotakis, razgovarali su u Sofiji o bilateralnoj saradnji u energetskom sektoru.
U središtu razgovora dva lidera bilo je smanjenje oslanjanja na ruski gas kroz brzi završetak gasnog interkonektora koji povezuje Bugarsku i Grčku.
Micotakis, prvi evropski lider koji je posetio Bugarsku od nedavnog formiranja nove vlade u Sofiji, sastao se sa Petkovom i predsednikom države Rumenom Radevom.
"Ovaj projekat je od strateškog značaja za Bugarsku i Grčku i dve zemlje su se već dogovorile da ga završe što je pre moguće", rekao je Micotakis posle sastanka.
Interkonektor, na gasovodu kojim azerbejdžanski gas ide preko Grčke do Italije, važan je za Bugarsku jer bi označio ukidanje ruskog monopola na bugarskom tržištu gasa.
Bugarska već ima dogovor sa Azerbejdžanom da godišnje uvozi milijardu kubnih metara gasa, što čini gotovo trećinu njenih potreba.
Govoreći o šansama za članstvo Zapadnog Balkana u EU, Micotakis je rekao da se Atina zalaže da Unija što pre otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Put Severne Makedonije ka EU blokiran je od prošle godine zbog zahteva Bugarske.
Micotakis je pozvao Tursku da "okonča provokacije" u Egejskom moru i istočnom Mediteranu ako želi da normalizuje odnose sa Evropskom unijom.
Slovenija zbog omikrona ne planira popuštanje mera tokom predstojećih praznika
U Sloveniji se nastavlja blagi pad broja novozaraženih, a pada i broj hospitalizovanih ali vlada ne najavljuje popuštanje mera za božićno-novogodišnje praznike zbog zaraznijeg omikron soja korona virusa. Naredni dani i nedelje sigurno neće doneti relaksaciju već dodatne mere, rekao je ministar zdravlja Janez Poklukar i naveo da vlada još nije odlučila koje će aktivnosti biti dozvoljene tokom praznika, prenela je Hina.
On je rekao da je vlada počela raspravu o ograničavanju pojedinih aktivnosti još prošle nedelje i da će je završiti do kraja ove."Moraćemo uporediti i izbalansirati mere, kako unutar Slovenije, tako i između članica EU-a", dodao je Poklukar.
Upozorio je da je u Sloveniji do sada potvrđeno 20-ak slučajeva zaraze omikron sojem virusa i da je zbog toga skoro stotinu ljudi u karantinu.
U Sloveniji je u poslednja 24 sata potvrđeno 585 novih zaraza, devet obolelih je umrlo. Blagi trend smirivanja epidemije se nastavlja, a prvi je put posle 3. novembra broj hospitalizovanih pao na manje od 700, objavila je slovenačka vlada. U okviru započete akcije brže vakcinacije koja će trajati do četvrtka 62 punkta za imunizaciju su otvorena celog dana, dok pojedini centri rade i noću.
Biznismen Slobodan Pavlović poginuo u Americi
Vlasnik "Pavlović banke" Slobodan Pavlović poginuo je sinoć u saobraćajnoj nesreći u Americi, objavili su banjalučki mediji.
Pavlović je rođen u Popovima kod Bijeljine, a u SAD je otišao sredinom 60-tih godina prošlog veka.
U rodnim Popovima je 1990. podigao spomenik Knezu Ivi od Semberije, a 1991. je postavio temelje za izgradnju Pavlovića mosta koji je završen 28. avgusta 1996. godine.
Podigao je i spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, a bio je ktitor crkve Hristovog vaskrsenja u Popovima.Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir Univerziteta kod Bijeljine.
Po nalogu Tužilaštva BiH Pavlović je bio uhapšen početkom 2016. goidne zbog slučaja "Pavlović banka", koji je pokrenut u vezi sa malverzacijama oko dodele kredita Miloradu Dodiku za kupovinu vile na Dedinju u Beogradu, kojim je Dodik pokušao da pokrije poreklo novca.
