Dodik prekinuo tradiciju unošenja badnjaka u Predsedništvo BiH
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik nije uneo badnjak u Predsedništvo BiH u Sarajevu, za razliku od prethodnih godina.Dodik je takav postupak obrazložio time da ne želi da Sarajevo ispadne tolerantan grad pošto u njemu "Srbi nisu dobrodošli", preneli su banjalučki mediji.
"To ne pripada Srbima, mi smo odatle isterani, 158.000 Srba je isterano iz Sarajeva. I kada bilo šta srpsko tamo manifestujete, oni uzmu tu sliku i govore kako su tolerantan grad, a nisu", kazao je Dodik.
Naveo je da nije za to da se od svega prave nekakve karikature, i dodao da je on "posvećen svom narodu i veri" i da je dan "kada se Srbi okupljaju u krugu porodice i crkve".Ranijih godina je bila tradicija da srpski član Predsedništva BiH na Badnji dan unese badnjak u zgradu te institucije.
BiH treba što pre da uđe u Otvoreni Balkan
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da je inicijativa Otvoreni Balkan nova, jedinstvena šansa za pomirenje i razvoj regiona i da BiH treba što pre da se pridruži toj zoni slobodne trgovine.
"Davno je prošlo vreme podela. Živimo u 21. veku, u vremenu integracija, saradnje, tehnološkog i ekonomskog razvoja. Ušli smo u novu političku eru. Bez integrativnih ekonomskih politika i inicijativa nema napretka i budućnosti", rekao je Đokić koji je i predsednik Socijalističke partije.
Đokić je kazao da je princip inicijative Otvoreni Balkan identičan principu koji je proklamovala Evropska unija, da unutar određene zone postoji slobodan protok roba, ljudi, kapitala i usluga, ocenivši da se dobrobiti te ideje vide već nakon nekoliko dana u 2022. godini, prenela je Socijalistička partija.
"Zemlje koje su protagonisti evropske ideje, najrazvijenije evropske države, bile su istorijski mnogo veći neprijatelji, sa mnogo više nerešenih i otvorenih pitanja u odnosu na države Balkana, a pogledajte gde su sada oni, a gde su države Balkana", naveo je lider socijalista.
To je, prema Đokićevim rečima, dokaz da zemlje regiona definitivno moraju da se okrenu temama razvoja, ekonomije i poboljšavanja životnog standarda građana.
"Upravo iz tog razloga pozdravljam ideju Otvorenog Balkana, kao ideju budućnosti koja će dovesti do razvoja domaćih kompanija, stvaranja većeg tržišta i prosperiteta ove napaćenog regiona", rekao je Đokić.
On je pohvalio predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog namere da realizuje taj projekat.
"I ovim putem želim da istaknem istorijsku ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u pomirenju regiona. Njegove ideje, vizija i politike čine od Srbije najvažniju regionalnu državu, što govori o patriotskim i razvojnim rezultatima takve politike", kazao je Đokić.
Naveo je da Otvoreni Balkan ne znači stvaranje nove Jugoslavije, jer je ona bila politička i državna zajednica republika i naroda, dok je Otvoreni Balkan koncipiran kao ekonomska unija.
Podignuta optužnica protiv nekadašnjeg premijera RS Aleksandra Džombića
Javno tužilaštvo Republike Srpske podiglo je optužnicu protiv bivšeg premijera RS Aleksandra Džombića koji se tereti da je oštetio entitetski budžet za 19,4 miliona konvertibilnih maraka (oko deset miliona evra).
Prema optužnici, Džombić se tereti za zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja u vezi sa milionskim kreditima dodeljivanim preko Investiciono-razvojne banke Republike Srpske (IRB RS) zvorničkoj firmi Energolinija.
"Optužnica je podignuta u vezi sa nezakonitom dodelom kredita IRB RS preduzeću 'Energolinija' Zvornik 2012. godine u iznosu od 19.400.000 KM, iako je bio svestan da je korisnik kreditno nesposoban i da neće moći vraćati kreditna sredstva", saopštilo je Republičko javno tužilaštvo.
Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Okružnom sudu u Banjaluci.Džombić je kratko za medije rekao da još nema nikakve informacije u vezi sa ovom optužnicom i da će svoj komentar dati naknadno.
Aleksandar Džombić bio je predsednik Vlade RS od od 29. decembra 2010. do 12. marta 2013. godine.Prethodno je bio ministar finansija u Vladi RS, na čijem ćelu je bio Milorad Dodik.Trenutno je vlasnik jedne revizorske kuće.
Velika Britanija pozdravila američke sankcije Dodiku
Velika Britanija je pozdravila sankcije koje su SAD uvele srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku i drugima u toj zemlji.Šefica britanske diplomatije Liz Tras (Liz Truš) izjavila je da je korupcija, koja je glavni razlog uvođenja sankcija, "pretnja slobodi, demokratiji i miru u BiH".
"Velika Britanija pozdravlja usmerene sankcije SAD protiv odgovornih (za korupciju). Nastavljamo da radimo sa saveznicima na podršci Bosni i Hercegovini i na slobodi u regionu", navela je Tras na Tviteru.
Ona je uz tu poruku podelila tvit američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da su Stejt department i Ministarstvo finansija SAD uveli sankcije zvaničnicima iz BiH zbog koruptivnih i destabilizirajućih aktivnosti.
Zapadni Balkan i Hrvatska zbog emigracije gube potencijal za ekonomski rast
Zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatska zbog emigracije gube dugoročni potencijal za ekonomski rast a odlazak radno sposobnih iz tog regiona nije dobar ni za EU, ocenjuje se u studiji objavljenoj na sajtu Instituta za demografiju Austrijske akademije nauka.
Zvanični podaci pokazuju da su Bosna i Hercegovina i Srbija između 2014. i 2019. izgubile 181.034 svojih građana, koji su dobili boravišne dozvole u EU, dok je podatke za Hrvatsku teško potvrditi jer je ta zemlja već članica EU i njenim građanima nisu potrebne dozvole boravka u članicama Unije.
Zemlje regiona mnogo gube zbog emigracije, s obzirom da odlaze prvenstveno ljudi iz starosne grupe 25-34 godine. Kako se navodi, ta kategorija stanovištva predstavlja najvećeg potrošača u ekonomiji, pa njihov odlazak direktno utiče na bruto domaći proizvod.
Pored toga, društva gube investirajući u obrazovanje ljudi koji odlaze i emigracija te kategorije stanovništva ograničava ekonomski potencijal za rast na dugi rok.Prema procenama UN iz 2020, Hrvatska i Zapadni Balkan izgubili su toliko stanovnika da je ta oblast postala jedna od demografski najugroženijih u svetu.
Navodi se i da problemi koji su doveli do masovne emigracije mladih iz Hrvatske i sa Zapadnog Balkana nisu povezani samo sa ratom i političkom i ekonomskom nestabilnosti u poslednje tri decenije već su posledica "strukturne prirode i rezultat zanemarivanja problema".
Analiza realnog i potencijalnog BDP BiH, Hrvatske i Srbije pokazala je da sve tri zemlje od 2013. imaju manji rast od potencijalnog, što se delom može objasniti smanjenjem radne snage kao faktora proizvodnje.
U studiji se navodi da bi jedan od odgovora na demografske izazove i smanjenje migracije sa periferije EU mogao da bude rad na daljinu.
