BiH među tri najgore zemlje u Evropi u pogledu korupcije
Po ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Indedž – CPI) Bosna i Hercegovina zauzela je treće najgore mesto u Evropi sa ocenom 35, na skali od 0 do 100, pa je pozicionirana na 110. mesto od 180 zemalja, navodi se u regionalnom izveštaju Transparensi internešenela (TI).
Lošiji rezultat imaju samo Ukrajina i Rusija.Ocena je ista kao i prošle godine i najgora je u poslednjoj deceniji, jer BiH, za razliku od zemalja okruženja, nije ostvarila nikakav napredak na polju borbe protiv korupcije, pre svega zbog političke opstrukcije ključnih reformi.
BiH i Albanija sada su najlošije ocenjene zemlje Zapadnog Balkana, jer su Kosovo i Severna Makedonija ostvarile određeni napredak, prvenstveno zbog procesuiranja krupnih afera i visokih zvaničnika, što se u BiH gotovo nikako ne dešava zbog zarobljenog pravosudnog sistema, navodi se u izveštaju.
Najbolje pozicionirane zemlje globalno na Indeksu percepcije korupcije ponovo su Danska, Finska, kao i ostale zapadne zemlje s visokim stepenom demokratije.
Začelje drže zemlje zahvaćene ratom, bezakonjem i diktaturom, a ove godine to su Somalija, Sirija i Južni Sudan.
U izveštaju objavljenom uz CPI, TI posebno upozorava da sve češće pojave kršenja ljudskih prava, slabljenje demokratije i jačanje autoritarnih režima dovodi do većeg stepena korupcije.
U regionalnom izveštaju za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, BiH je posebno istaknuta kao jedna od zemalja koja ostvaruje loše rezultate, te se navode sve češći napadi na kritičare vlasti koja kontroliše medije, suzbijanje građanskih sloboda i opstruisanje reformi koje bi dovele do transparentnijeg finansiranja partija i poštenih izbora.
Izdajnik je onaj iz Hrvatske ko glasa za sankcije Dodiku
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović usprotivio se potencijalnim evropskim sankcijama članu predsedništva BiH iz RS Miloradu Dodiku, rekavši da je Dodik sagovornik Hrvatske.
"Ako neko iz Hrvatske bude glasao za te sankcije, on je za mene izdajnik. Onda ću ja predstavljati Hrvatsku u Evropskom veću“, rekao je Milanović novinarima upitan o predlogu da EU, po uzoru na SAD, uvedu sankcije Dodiku.
On je ocenio da Dodik "nije etnonacionalista, nije šovinist, ne širi etničku mržnju", prenela je agencija Hina.
Izetbegović odbio poziv da se obrati parlamentu RS
Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović odbio je poziv predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljka Čubrilovića da se obrati na sednici entitetskog parlamenta, koja će se održati početkom februara.
Izetbegović se zahvalio Čubriloviću na pozivu, navodeći da je on član Kolegija Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i da je u tom domu već vođena rasprava o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u BiH.
"Uveren sam da ćemo nastaviti diskusiju, jer blokada koja je bespotrebno nametnuta, nikome ne donosi dobro", napisao je Izetbegović u odgovoru predsedniku parlamenta RS.
Izetbegović je ocenio da je iznalaženje najprihvatljivijih rešenja za BiH stvar državnih institucija, a ne entitetskih, i da se o tome može razgovarati samo u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i ostalim nadležnim državnim institucijama.
Dodao je da SDA u Narodnoj skupštini RS predstavlja niz veoma iskusnih i sposobnih poslanika, koji, kako je naveo, "mogu dati konstruktivan doprinos rešavanju situacije u kojoj se društvo i država nalaze, ali samo u delu koji se odnosi na entitet RS".
Izetbegović smatra da postoji jednostavna formula za izlazak iz krize u BiH.
Prema njegovim rečima, to je da niko ne dovodi u pitanje Ustav BiH, presude Ustavnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava, Dejtonski mirovni sporazum, uključujući i poziciju Visokog predstavnika i Evropsku konvenciju o osnovnim ljudskim pravima i slobodama.
Lider SDA je naveo da je potrebno i da ne postoji diskriminacija na etničkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.
"Stoga vam predlažem da već na narednoj sednici kao prvi korak u ovom smeru stavite van snage neustavni Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima RS, te zaključke kojima se krši Dejtonski mirovni sporazum i podriva ustavnopravni poredak Bosne i Hercegovine", naglasio je Izetbegović.
Hrvatska kupuje borbena vozila vrednost 200 miliona dolara
Hrvatska je postigla dogovor sa SAD o nabavci borbenih vozila "bredli" (Bradley) za kopnenu vojsku, za šta će izdvojiti 145,3 miliona dolara, izjavio je u Zagrebu premijer Andrej Plenković.
Plenković je novinarima rekao da je ukupna vrednost nabavke 196,4 miliona dolara, od kojih će 51,1 milion dolara biti američka donacija. U odnosu na prvobitne pregovore, donacija je povećana za šest miliona dolara, dodao je.
"Reč je o oklopnim borbenim vozilima za hrvatsku kopnenu vojsku, a deo su programa saradnje SAD i Hravtske koji je pokrenut još 2017. godine", kazao je Plenković.
Hrvatska će dobiti 62 borbena vozila, 22 vozila za rezervne delove i pet za obuku.Oprema uključuje automatski top kalibra 25 milimetara, automatski mitraljez kalibra 7,62 milimetra i protivoklopne rakete.
Plenković je rekao da je tom nabavkom ispunjeno nekoliko strateških ciljeva Hrvatske, poput jačanja savezničnih odnosa sa SAD, i dodao da će se modernizacija vozila odvijati u kompaniji Đuro Đaković u Slavonskom Brodu.
On je kazao da je Hrvatska članstvom u NATO-u preuzela obavezu da do 2026. formira centralnu pešadijsku brigadu, za šta joj je potrebna odgovarajuća oprema.
Naveo je da bi prva vozila trebalo da stignu u Hrvatsku 2023. godine.
Premijer Crne Gore nastavlja sa smenama
Vlada Crne Gore nije usvojila Predlog platforme za posetu ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića Severnoj Makedoniji, tako da ministar mora da se vrati iz Skoplja gde je otputovao , preneli su podgorički mediji.
Radulović je u sukobu Krivokapića i potpredsednika vlade Dritana Abazovića oko formiranja manjinske vlade podržao Abazovića.
Radulović je otputovao u Severnu Makedoniju u prvu radnu posetu na poziv kolege Bujara Osmanija.
Vijesti navode da je Krivokapić na sednici vlade govorio da nije bio upoznat sa posetom i da je tražio da ga ministar direktno informiše o planovima posete.
Pojedini opozicioni političari u Crnoj Gori su ocenili da se radi o diplomatskom skandalu i da Krivokapić nastavlja da bruka državu.
Krivokapić je i nastavio sa smenama funkcionera bliskih potpredsedniku vlade Dritanu Abazoviću nakon što je inicirao smenu vlade i formiranje manjinske vlade.
