Darko Elez traži da zatvorsku kaznu izdržava u Srbiji
Darko Elez, koji u Bosni i Hercegovini osuđen na 15 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, zatražio je da kaznu služi u Srbiji.Banjalučki portal Srpska.info objavio je da još nije poznato kada će pravosudni organi u Srbiji doneti odluku.
"Podneli smo zahtev za izručenje, a o tome treba da odluči Srbija. On je podneo zahtev, jer na to ima pravo s obzirom da je državljanin Srbije. O tome kada će to biti, za sada nemam informaciju, jer bezbedonosne službe u Srbiji o tome nisu obavestile ni mene ni ministrastvo pravde BiH", kazao je Elezov advokat Senad Kreho.
On je demantovao informacija da će Elez u Srbiji svedočiti protiv osumnjičenih za najteže zločine u Srbiji.
"Nebuloze su i priče da ima i da će im dati informacije o tome ko je umešan u plan atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Postoji sporazum koji je tajna i koji ja ne mogu da otkrijem. U njemu nema obaveza svedočenja protiv bilo koga. Pojedini mediji u Srbiji prave sapunicu od ovog slučaja", naveo je Kreho.
Nakon što je Elez u celosti priznao krivicu, sud BiH ga je u novembru 2021. godine osudio na 15 godina zatvora za krivična dela, za koja je optužen u slučaju "Lutka".
Osuđen za teška krivična dela počinjena na području BiH, među kojima su ubistva počinjena "metodama mafijaških likvidacija" tokom 2018. i 2019. godine, zatim planiranja i pokušaje ubistava na području Istočnog Sarajeva i Bijeljine, te iznude, zastrašivanja i druga krivična đela na štetu oštećenih osoba sa područja BiH.
Sporazumnim priznanjem, Elez se odrekao prava na suđenje i prava na žalbu na presudu koju mu na osnovu sporazuma izrekne sud BiH, te pristao na saradnju sa tužilačkim institucijama BiH i Srbije u rasvetljavanju teških krivičnih dela, saopšteno je ranije iz tužilaštva BiH.
Bugarska traži da Severna Makedonija promeni ustav pre pregovora o članstvu u EU
Bugarska od Skoplja očekuje ustavne garancije za poštovanje prava makedonskih Bugara pre početka pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU, izjavio je bugarski predsednik Rumen Radev na sastanku sa ambasadorima EU.
Kako prenosi bugarski poratl Euraktiv (euractiv.bg), Radev je istakao da Bugarska očekuje razumevanje, solidarnost i podršku svojih evropskih saveznika po pitanju evropskih integracija Severne Makedonije.Radev mesecima insistira da Skoplje promeni ustav kako bi Bugari i druge etničke manjine mogli da budu uključeni u njega. Navodno, oko 120.000 Makedonaca ima bugarske pasoše.
"Bugarska aktivno radi i podržava evropsku perspektivu svojih suseda na Zapadnom Balkanu kao najsigurniju meru da se osiguraju bezbednost, stabilnost i ekonomski napredak našeg regiona", rekao je Radev.
"Stoga, Sofija očekuje da u dijalogu sa Severnom Makedonijom postigne konkretne rezultate kako u oblasti ekonomije i povezivanja, tako i u pogledu otvorenih bilateralnih pitanja", rekao je Radev ambasadorima.
Radev je istakao da se među nerešenim političkim pitanjima ističu poštovanje prava makedonskih Bugara, jačanje zakona o govoru mržnje i narušavanje bugarskog kulturno-istorijskog nasleđa naglasivši da će "ostavljanje tih pitanja po strani usporiti i napredak u procesu evropskih integracija".
Prema rečima biugarskog predsednika, intenziviranje dijaloga sa Severnom Makedonijom pozitivan je znak, ali Bugarska, dodao je, ne očekuje nova uveravanja, već ustavne garancije za poštovanje prava makedonskih Bugara pre početka pristupnihz pregovora Skoplja sa EU.
Hrvatska traži od Srbije arhive iz NDH
Hrvatska je uputila Srbiji protestnu notu u kojoj traži da joj se preda sva arhivska građa, uključujući i ona o stradanju Jevreja u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) koju je predala Izraelu, i upozorava da problem arhiva može da zaustavi put Srbije prema EU, piše Večernji list.U tekstu se navodi da Beograd ne vraća arhivsku građu iako je Srbija potpisala sporazum o sukcesiji.
Takođe se traži, kako se navodi u tekstu zagrebačkog dnevnika, da se Hrvatskoj preda građa s diska koju je Srbija predala Izraelu i u kojoj je, prema saopštenju Ministarstva odbrane Srbije, građa o stradanjima Jevreja u NDH.
Dok se ne obavi fizički povrat izvornika, Hrvatska zahteva hitnu dostavu dosad digitalizovane kopije arhivske građe, navodi se u tekstu pod naslovom "Srbija nam odbija vratiti arhivu iz NDH, a sad ju je dala Izraelu".
List saznaje da je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatska uputilo protestnu notu Srbiji pošto je Ministarstvo odbrane Srbije izvestilo o sastanku ministra odbrane Nebojše Stefanovića s ambasadorom Izraela u Beogradu Jahelom Vilanom na kojem je ambasadoru uručen "hard disk sa više od 162.000 stranica digitalizovane kopije arhivske građe koje je Vojni arhiv prikupio, a koja se odnosi na progon i stradanje Jevreja od strane NDH tokom Drugog svetskog rata".
Reč je, kako se navodi u tekstu, o arhivskoj građi premeštenoj s područja Republike Hrvatske i obuhvaćenoj hrvatskim zahtevom za povrat iz 2006. godine.
Parlamentarni izbori u Sloveniji 24. aprila
Slovenski predsednik Borut Pahor je potpisao odluku o održavanju parlamentarnih izbora u Sloveniji u nedelju 24. aprila.
Kako je istakao nakon ceremonijalnog potpisivanja odluke, za prvi mogući datum održavanja izbora odlučio se nakon što se pre dva meseca o tome konsultovao s političkim strankama, a smatra da će na taj način biti moguće da Slovenija novu vladu dobije pre redovne letnje pauze novog parlamentarnog sastava, prenosi Hina.
Pahor je u izjavi novinarima rekao da će, nakon što se konstituiše novi parlament i održe konsultacije s čelnicima stranaka, mandat za sastav nove vlade dati onom kandidatu za kog bude jasno da ima potporu apsolutne većine u slovenačkom parlamentu, koji broji 90 poslanika.
Zato će, kako je dodao, kao dokaz da takvog kandidata imaju tražiti od predsednika poslaničkih klubova da mu donesu 46 potpisa podrške poslanika tom kandidatu.
"Znam da takav postupak nije propisana norma", kazao je Pahor, dodavši da ga na takvu odluku navelo iskustvo nakon parlamentarnih izbora 2018. godine.
Tada je Pahor mandat za sastav nove vlade dodelio predsedniku Slovenske demokratske stranke (SDS) Janezu Janši (aktuelnom premijeru), jer je ta stranka na izborima dobila relativnu većinu glasova i mandata, ali Janša je premijerski mandat kasnije vratio, ustanovivši da neće dobiti većinu u parlamentu prilikom glasanja, jer su druge stranke odbijale ući s njim u potencijalnu koaliciju. Janša je na čelo vlade došao u martu 2020. godine, nakon što je pređašnja vlada Marjana Šareca izgubila parlamentarnu većinu i dala ostavku.
Ukoliko nakon ovogodišnjih parlamentarnih izbora ne bi dobio overene potpise većine poslanika koji podržavaju jednog premijerskog kandidata, Pahor je kazao da će u tom slučaju mandat najpre dati kandidatu one stranke koja je u parlamentu dobila relativnu većinu mandata.
Na ovogodišnjim izborima 1,65 miliona Slovenaca bira novi sastav parlamenta na devetim izborima od sticanja državne samostalnosti.
Rokovi za izbore počinju da teku već naredne nedelje, od kada je moguće prikupljanje potpisa za kandidate građanskih lista, a predizborna kampanja započinje 24. marta, mesec dana pre izlaska na birališta.
Pahor je kazao da očekuje da će ona proteći bez žestoke retorike koja potiče podele, ali da bude sadržajna kako bi u njoj stranke prezentovale svoje programske ciljeve.
U Sloveniju iz BiH otišlo oko 20 hiljada radnika
Agencija za rad i zapošljavanje BiH u prošloj godini izdala je skoro dvadeset hiljada dozvola za rad osobama iz Bosne i Hercegovine u Sloveniji.
Za rad u Sloveniji prošle godine dozvolu je dobilo 19.575 radnika iz BiH, dok je Agencija za rad i zapošljavanje BiH 2013. godine za rad u Sloveniji izdala tek 661 radnu dozvolu.
Godinama se taj broj povećavao, da bi kulminirao tokom prošle godine.Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, od 2013. do 2021. dozvolu za rad u Sloveniji dobila su ukupno 78.042 radnika.
U dosadašnjem toku realizacije Sporazuma o zapošljavanju državljana BiH, u Sloveniji se najviše traže vozači, varioci, zidari, pomoćni radnici u proizvodnji, elektroinstalateri, bravari, fasaderi i građevinski radnici.
