Hrvatski premijer poziva na bolju saradnju unutar NATO
Premijer Hrvatske Andrej Plenković pozvao je na bolju saradnju unutar NATO i ocenio da je pad bespilotne letelice u Zagrebu bio ozbiljna pretnja na koju je trebalo reagovati.
Posle obilaska mesta pada vojne letelice, Plenković je rekao da je o svemu obavestio čelnike EU i NATO.
On je, medjutim, istakao da će temu "dignuti u svim telima NATO i EU da bi se podigla spremnost svih i učinkovito i brzo reagovalo da bi se takve letelice neutralizovale na nekom sigurnom mestu, a ne da dolete i onda padnu na praktički glavni grad, u jako gusto naseljen deo grada".
"Ovakvu situaciju više ne možemo niti tolerisati niti je ona trebalo da se dogoditi. Ovako nešto je bilo vrlo čista i jasna pretnja na koju je trebalo reagovati", naglasio je Plenković.
On je ukazao da je to moglo da se dogodi i u nekom drugom gradu, Budimpešti, Bratislavi ili Ljubljani, ocenivši da je sreća da u padu letelice u neposrednoj blizini studentskog centra nije bilo tragičnih posledica, osim oštećenja 40-tak automobila na parkingu.
"Sada je važno da pojačamo saradnju", rekao je hrvatski premijer.
Plenković je podsetio da je bespoilotna letelica "Striž Tupoljev 141" sovjetske proizvodnje i da je "očito lansirana na teritoriji Ukrajine", ali da se ne zna u čijem je bila posedu.
"Svi kažu da nije njihova, nego da je neko drugi", dodao je premijer.
On je podsetio da niko nije reagovao, a letelica je prošla vazdušni prostor NATO, odnosno Rumunije, Madjarske i posle sedam minuta u Hrvatskoj, srušila se u Zagrebu.
Rekavši da ne zna "je li ovo bilo slučajno, je li bila greška, je li bilo namerno", Plenković je naveo da se da se radi na iskopavanju letelice da bi se videlo ima li na njoj nekih vrednih podataka.
Plenković je na pitanje novinara rekao da Madjarska mora da odgovori zašto nije reagovala budući da je letelica iznad te države bila 40-tak minuta.
On je dodao da je Hrvatska tražila objašnjenje od NATO kako je moguće da se tako nešto dogodi, a da nije bila napravljena uzbuna ili bar neka reakcija.
On je najavio i dodatno investiranje u protivvazdušnu odbranu ii izrazio uverenje da NATO može da čuva hrvatski vazdušni prostor bez obzira na ovaj incident. "Sada će budnost svih biti puno veća", rekao je premijer.
Bespilotna letelica "Striž Tupoljev 141" proizvedena u SSSR, široka 14 metara i teška šest tona, srušila se u četvrtak uveče u neposrednoj blizini zagrebačkog studentskog doma "Stjepan Radić" u kojem je oko 4.500 studenata. Nije bilo povredjenih, ali je oštećeno 40-tak automobila.
U Sloveniji regulisane cene goriva
Slovenački premijer Janez Janša rekao je da će slovenačka vlada doneti odluku po kojoj će cene naftnih derivata od sutra biti regulisane, kako ne bi došlo do trećeg poskupljenja za manje od nedelju dana.
Janša je to izjavio u parlamentu, odgovarajući na poslaničko pitanje kako će njegova vlada reagovati na sve veća poskupljenja goriva koje je prošle nedelje u Sloveniji poskupelo dva puta i dostiglo rekordne iznose do sada, prenela je agencija Hina.Poslanica Janja Sluga prethodno je rekla da distributeri planiraju da cene naftnih derivata sutra povećaju za deset posto.
Janša je odbacio optužbe opozicije da vlada reaguje prekasno, a na tvrdnje da je za smanjenje skoka cena trebalo da upotrebi postojeće rezerve derivata iz državnih robnih rezervi, Janša je kazao da to po evropskoj direktivi nije moguće jer se te količine smeju koristiti samo ako dođe do nestašice goriva, što sada nije slučaj.
Janša je kazao da se mere EU vezano za oslobađanje od zavisnosti od ruske nafte već vide.
Udeo ruske nafte na tržištu je 12 odsto i tu količinu je moguće nadoknaditi, nešto teže je s udelom benzina i dizela, gde je ruski udeo oko 25 posto, kazao je Janša u parlamentu.
Nastavljeni protesti u Tirani zbog povećanje cene goriva
Hiljade Albanaca okupilo se u znak protesta u glavnom gradu Tirani nezadovoljni nedavnim poskupljenjima za koje vlasti okrivljuju rat u Ukrajini.
Albanci iz cele zemlje prvo su se okupili na glavnom trgu Skenderbega pre nego što su krenuli u protestni marš do kancelarije premijera Edija Rame sa transparentima i antivladinim parolama.
U toku je četvrti dan protesta kojim se od vlade traži da se pozabavi nedavnim velikim povećanjem cena goriva i drugih prehrambenih artikala.
Nakon što su cene goriva prošle nedelje porasle 50 odsto, Ramina vlada je pre dva dana uvela kontrolu cena goriva i pozvala Albance da manje koriste automobile.
Poskupljenje goriva imalo je direktan efekat na troškove hrane u maloj balkanskoj zemlji.Poskupljenje goriva direktno je uticalo na porast cena osnovnih namirnica.
Demonstranti optužuju vladu da profitira od povećanja cena nesmanjujući akcize. Oni su pozvali Ramin kabinet da sledi primer susednih zemalja, koje su takođe pogođene globalnim poskupljenjem zbog rata Rusije i Ukrajine, smanjile akcize na gorivo kako bi ublažile udarac na potrošače.
Verbalni sukob Dodika i Džaferovića u Antaliji
Na Diplomatskom forumu u Antaliji je došlo do verbalnog sukoba članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i Šefika Džaferovića, objavio je sarajevski portal Kliks (Klix.ba).
Dodik je u uvodnom obraćanju izjavio da se ne mogu porediti sadašnja dešavanja u Ukrajini sa ratom u BiH, koji je, kako je kazao bio gradjanski rat.
Džaferović je, pak, izjavio da rat u BiH nije bio gradjanski, već da se radilo o agresiji i da je, kako je rekao, karakter rata utvrdjen medjunarodnim aktima.
On je još kazao da je rat u BiH zaustavio NATO, koji je pomagao je da se uspostavi mir, kao i da je taj vojni savez po Dejtonskom sporazumu ima obavezu da štiti mir.
Dodik je potom kazao Bosna i Hercegovina neće biti članica NATO-a, jer na to ne pristaju politički predstavnici srpskog naroda.
Jedino u čemu su se Dodik i Džaferović saglasili je da BiH treba da bude članica EU.
Na pitanje da li će deblokirati državnu vlast kako bi se omogućio nastavak integracije u EU, Dodik je odgovorio da on pokušava deblokirati Ustav BiH.
Upitan da komentariše Dodikovu izjavu da gradjani Bosne i Hercegovine imaju loše političko vodjstvo, Džaferović je izjavio da je to "jedna od mnogobrojnih bahanalija gospodina Dodika".
"Vrlo je nepristojno na tu temu govoriti. Ne želim to komentarisati. Imamo demokratski izabrano vodjstvo i to moramo poštovati. Ne želim ulaziti u raspravu s Dodikom", dodao je Džaferović.
On je kazao da je ponosan na "bošnjačko rukovodstvo i da nijedan zvaničnik Republike BiH i Armije BiH nije osudjen u Haškom tribunalu niti za jedan zločin protiv čovečnosti niti genocid".
Tokom obraćanja Džaferovića, Dodik mu je kazao da se "malo smiri", a bošnjački član Predsedništva mu je odgovorio da se "ne brine za njega".
Dodik je podržao ideju da predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i hrvatski predsednik Zoran Milanović posreduju u rešavanju ključnih pitanja za BiH.
U Severnoj Makedoniji sutra pojeftinjuje benzin i dizel
U Severnoj Makedoniji su pojeftinili benzin i dizel zbog smanjenja akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) na goriva, najavila je Regulatorna komisija za energetiku (RKE).
Prema novom cenovniku, benzin će pojeftiniti za 6,5 denara, a dizel za devet denara, tako da će "eurosuper BS 95" koštati 86,5 denara, litar "eurosupera BS 98" će koštati 88,5 denara, a "eurodizel" 88 denara. (Jedan evro je 61,7 denara po srednjem kursu narodne banke Severne Makedonije).
Poslanici u sobranju Severne Makedonije u petak pred ponoć su usvojili izmene zakona o PDV i o akcizama, kojim su smanjene stopa poreza na goriva sa 18 na 10 odsto, a akcize za jedan, dva ili četiri denara po litru.
Na osnovu tih izmena vlada Dimitra Kovačevskog je odmah u subotu ujutro donela odluklu koja omogućava da se obračuna dodatno smanjenje akcize na bezolovni benzin, gasno ulje kao gorivo i gasno ulje kao gorivo za grejanje u zavisnosti od kretanja, odnosno visine povećanja cena tih goriva na svetskom tržištu.
Prethodno je u četvrtak RKE Severne Makedonije smanjila maržu na promet goriva za 33 odsto, sa 4,5 denara na tri denara, zbog čega negoduju naftne kompanije koje upozoravaju da im to ugrožava poslovanje.
Vlada Crne Gore dodelila 28 ekonomskih državljanstava državljanima Ruske Federacije
Od 1. januara do 15. februara je odlazeća vlada Zdravka Krivokapića dodelila 28 ekonomskih državljanstava državljanima Ruske Federacije, pokazuju podaci nevladine organizacije Centar za građansko obrazovanje.Ekonomska državljanstva Krivokapić je dodelio i četvoro državljana SAD koji su ruskog porekla, četiri državljanina Južnoafričke Republike, kao i po jednom državljaninu Ukrajine i Uzbekistana.
IZ CGO je saopšteno da je za 14 i po meseci vlada dodelila ukupno 317 počasnih državljanstava, odnosno skoro polovinu svih takvih državljanstava koja su dodijeljena u proteklih 14 godina od početka primene Zakona o državljanstvu iz 2008. godine.
Oni ističu da su, osim u slučaju 10 državljanstava za koje se ne navodi ko je predlagač, sva počasna državljanstva ovog saziva Vlade data na predlog Krivokapića.
Vlada Crne Gore je na elektronskoj sednici 30. decembra prošle godine donijela odluku da će biti produžen Program za sticanje državljanstva posredstvom investicija za još godinu, odnosno do kraja 2022. godine i pored žestokih kritika Evropske komisije, koje su notirane i u Izveštaju EK o Crnoj Gori za 2021. godinu.
Program je podrazumevao dodelu crnogorskog državljanstva strancima, odnosno investitorima, koji u Crnu Goru ulože između 250.000 i 450.000 evra. U zvaničnom saopštenju iz 30. decembra prošle godine navodi se da je Vlada Crne Gore usvojila predlog odluke o ekonomskom državljanstvu u kojem piše da će program biti produžen na 12 meseci.
Za sada nije poznato ima li među državljanima Ruske Federacije koje su dobile ekonomsko državljanstvo Crne Gore ima osoba bliskih Putinovom režimu, a njihova imena su na crnoj listi EU i SAD.
Iz Evropske komisije su povodom produženja programa ekonomskog državljanstva saopštili da žale zbog odluke Vlade Crne Gore.
