Davor Dragičević postavio šator ispred Tužilaštva BiH
Davor Dragičević, otac ubijenog mladića Davida Dragičevića, postavio je šator ispred Tužilaštva Bosne i Hercegovine (BiH) gde će, kako je najavio, ostati sve dok se ne reši ubistvo njegovog sina, kao i mladića Dženana Memića iz Sarajeva.
"Ubistva Davida i Dženana se moraju konačno rešiti. Ako umešani u ubistvo Davida ostanu na slobodi u Banjaluci ubiće mog brata i njegovu decu i sve ljude koji nas podržavaju. Zato se ovaj slučaj mora rešiti. Dokazi postoje", kazao je Dragičević novinarima u Sarajevu.
On je naveo da svi oni koji su umešani u Davidovo ubistvo ne spavaju godinama.
"Oni ne spavaju već četiri godine. Znaju ko sam ja, znaju moje namere i znaju sve. Ako se ne reši legalno, ja ću uzeti pravdu u svoju ruke, a žrtava će biti previše. Oko za oko, zub za zub", kazao je on.
Iz grupe "Pravda za Davida" ocenili su da je ovaj dan velika bruka za državu BiH, jer je predmet ubistva Davida Dragičevića već godinu dana u nadležnosti Tužilaštva BiH, ali do sada nije bilo nikavog pomaka.
David Dragičević nestao je 18. marta 2018, a njegovo telo pronadjeno je šest dana kasnije na ušću rečice Crkvena u Vrbas u Banjaluci.Njegovi roditelji od samog početka tvrde da su u Davidovo ubistvo umešani i pojedini pripadnici MUP Republike Srpske.
Janšina i Golobova stranka izjednačene pred izbore u Sloveniji
Manje od mesec dana uoči parlamentarnih izbora u Sloveniji, stranka koju vodi aktualni premijer Janez Janša i novoosnovani Pokret sloboda Roberta Goloba gotovo su izjednačene u izgledima da dobiju relativnu većinu mandata u novom Državnom zboru, pokazuje anketa.
Prema rezultatima objavljene ankete agencije Mediana za televiziju POP-TV, najviše glasova dobila bi Janšina Slovenačka demokratska stranka (16,8 odsto), uz minimalnu prednost ispred Golobova Pokreta sloboda koji bi dobio 16,7 odsto, prenosi Hina.
U odnosu na prošlomesečnu anketu iste agencije, podrška Janšinoj stranci porasla je za 0,4 odsto, dok je podrška Golobovoj pala za 0,7 odsto.
Na trećem mestu trenutno je stranka Socijalnih demokrata (SD) Tanje Fajon koja bi dobila 9,4, što je za 0,8 odsto više u odnosu na prošlomesečno istraživanje. Stranka Levica, prema novom bi istraživanju dobila bi 7,2 odsto, a demokršćanska Nova Slovenija (NSI) pet odsto, dok bi za Listu Marjana Šareca (LMŠ) glasalo 3,8 odsto ispitanika.
Prema anketi, 30,8 odsto ispitanika podržava rad sadašnje vlade, a 59,2 je smatra neuspešnom.
Skoro 18 odsto birača još ne zna za koga bi glasalo na izborima koji se održavaju 24. aprila, a na kojima učestvuje oko 20 stranačkih listi koje konkurišu za 90 mesta u novom sastavu parlamenta.
Prilaz plažama u okolini Svetog Stefana još zabranjen
Slobodan prolaz kroz MIločerski park i prilaz plažama oko Svetog Stefana još uvek nije moguć, izjavio je predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić.
On je za "Vijesti" kazao da je u pravnom sistemu države u vezi sa sporom Crne Gore i zakupca hotela Sveti Stefan kompanije Adriatik Propertis i dalje na snazi privremena mjera suda koja sprečava hotelsku grupu Budvanska rivijera (kao zakupodavca) i ministarstvo ekonomskog razvoja (kao garanta zakupodavca) da preduzmu bilo kakve radnje koje mogu da štete zakupcu i njegovim pravima na ekskluzivitet i mirno uživanje u pogledu zakupljene imovine rizorta Aman Sveti Stefan (uključujući susedne plaže i morsko dobro).
Ministar ekonomskog razvoja (MER) Jakov Milatović prošle nedjelje je zvanično saopštio da je Arbitražni sud u Londonu koji odlučuje u sporu države Crne Gore i zakupca hotela Sveti Stefan kompanije Adriatik Propertis izdao zabranu postavljanja privremenih objekata kojima se onemogućava slobodan prolaz kroz Miločerski park, što znači da plaže u okolini najekskluzivnijeg crnogorskog ljetovališta moraju biti dostupne svima, a ne samo gostima hotela.
Odluka suda u Londonu, usledila je nakon što je Privredni sud Crne Gore 7. marta ove godine doneo privremeno rešenje u korist Adriatik propertisa, propisujući da samo zakupac može da koristi plaže i hotele, nakon čega je iz ove kompanije najavljeno otvaranje grada hotela Sveti Stefan za predstojeću turističku sezonu.
EU ne treba da finansira gasne projekte na Zapadnom Balkanu
Mnogi projekti koje su zemlje Zapadnog Balkana predložile u okviru Ekonomskog i investicionog plana nisu u skladu sa politikom EU i ne bi trebalo da dobiju finansijska sredstva, posebno ne projekti za izgradnju gasne infrastrukture, navodi se u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network).
U izveštaju o rizicima predloženih infrastrukturnih projekata u okviru Evropskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kojim je definisano 10 prioritetnih oblasti za investicije, Benkvoč je objavio listu 79 predloženih projekata, koju je dobio putem zahteva za pristup informacijama Evropskoj komisiji.
"Lista sadrži mnoge projekte koji se čine razumnim i preko potrebnim, ali mnogi drugi nisu u skladu sa politikom i zakonodavstvom EU i ne smeju biti finansirani novcem EU", ocenjuje se u izveštaju.
Benkvoč traži od EU da prestane da finansira gas na Zapadnom Balkanu i da umesto projekata fosilnih goriva traži od zemalja da predlože projekte jednake vrednosti u kategoriji Talas renovacije, koji bi uključivali renoviranje zgrada, ugradnju efikasnih toplotnih pumpi i solarnu toplotu.
U izveštaju se navodi da su zemlje regiona predložile nekoliko gasnih projekata, a među njima je i projekat za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija.
"Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno zaustaviti sve veću zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od gasa – lekcija koju EU trenutno uči na teži način", ističe se u izveštaju.
Benkvoč ocenjuje da nema smisla da projekti u kategoriji Prelazak sa uglja uključujuju gasne projekte, jer bi u većini zemalja infrastruktura morala biti izgrađena ispočetka, što bi moglo da traje godinama i zahtevalo bi ogromne količine novca.
"Veoma spor napredak regiona u razvoju solarne i energije vetra i smanjenju rasipanja energije, i opiranje većine država da se obavežu konkretnim rokovima za postepeno ukidanje uglja, pokazuje nam da nije realno očekivati, ako se gasne investicije realizuju, da će te zemlje učiniti još jednu tranziciju sa gasa ka obnovljivim izvorima do 2050", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da se Zapadni Balkan potpuno oslanja na Rusiju i da rešenje nije ni snabdevanje gasom preko Južnog gasnog koridora iz Kaspijskog mora, jer ruska naftna kompanija Lukoil ima 20 odsto udela u projektu Šah Denis i takođe "nema smisla povećavati zavisnost Zapadnog Balkana od uvoza energije iz autokratskih režima".
U izveštaju se ukazuje i na "primetan disbalans" između kategorija i ističe da uprkos hitnoj potrebi za uštedom energije u regionu nijedna zemlja nije predložila projekat u kategoriji Talas renoviranja, dok nekih drugih vrsta projekata koji su hitno potrebni uopšte nema na listi.
Benkvoč navodi kao primer da, iako postoje visoki gubici u distribuciji električne energije u većini zemalja Zapadnog Balkana, posebno u Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu, nijedna vlada nije predložila projekat koji bi rešio taj problem.
Takođe nisu predloženi projekti pametnih elektroenergetskih mreža koji bi mogli da se uklope u kategorije Digitalna infrastruktura, Obnovljiva energija ili Prelazak sa uglja na druge izvore energije.
Na listi nema ni projekata u sektoru grejanja, "iako postoji jasna potreba da se radi na promovisanju efikasnih toplotnih pumpi, solarne toplote i četvrte generacije sistema za daljinsko grejanje iz obnovljivih izvora u regionu".
