Ulazak Žigmanova u Skupštinu Srbije važan za hrvatsku manjinu
Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je da je ulazak predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova u Skupštinu Srbije izuzetno važan za zastupljenost hrvatske manjine.
"Čestitam mu na izbornom rezultatu i ulasku u Narodnu skupštinu, što je izuzeto važno za zastupljenost Hrvata u Srbiji", napisao je Plenković na Tviteru komentarišući rezultate izbora u Srbiji.
Uz objavu da je jutros razgovarao sa Žigmanovom, Plenković je najavio nastavak "kvalitetne saradnje" sa njim i Hrvatskim nacionalnim većem, kao i "realizaciju svih bitnih projekata kojima će se poboljšati položaj, status i identitet hrvatske manjine u Srbiji".
Žigmanovu je putem Tvitera čestitao i ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman.
"Uprkos osvojenom mandatu, ovi izbori još su jedni na kojima Srbija nije ispunila odredbe sporazuma o uzajamnoj zaštiti nacionalnih manjina iz 2005.", napisao je Grlić Radman.
On je istakao da će hrvatska vlada nastaviti da insistira na načelu reciprociteta na svim nivoima vlasti.
U Severnoj Makedoniji zaplenjena droga vredna 5,5 miliona evra
Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski objavio je da su u njegovoj zemlji u prva tri mececa 2022. zaplenjeni droga i narkotici vredni oko 5,5 miliona evra.
"U samo tri meseca zaplenjeno je više od 2,2 tone marihuane vredne preko pet miliona evra, oko 1,2 tone psihotropnih supstanci za proizvodnju amfetamina u vrednosti od oko 200 miliona evra, sedam kilograma heroina vrednog oko 300.000 evra", napisao je Spasovski na Fejsbuku (facebook.com/o.spasovski).
On je istakao da je policija Severne Makedonije 2021. godinu završila dobrim rezultatima u suzbijanju nezakonite trgovine drogom, navodeći da je presečeno 20 medjunarodnih kanala za šverc i da je zaplenjena droga čija je ukupna vrednost procenjena na 15 miliona evra.
"Suzbijeno je deset organizovanih kriminalnih grupa sa 60 članova, od kojih su tri bile polikriminalne, odnosno osim trgovine drogom bavili su se i nedozvoljenom trgovinom oružjem i krijumčarenjem migranata", naveo je Spasovski.
Verujemo da iza dojave bombe u Podgorici, Bijelom Polju i Budvi stoji ista osoba
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Zoran Miljanić izjavio je da se današnji slučaj serije pretećih mejlova institucijama podudara sa slučajem o lažnoj dojavi bombe u "TQ Plaza" u Budvi.
Budvanska policija je 28. marta blokirala šoping i stambeni kompleks TQ Plaza u Budvi nakon što je dojavljeno da se u tom objektu nalazi eksplozivna naprava.
"Verujemo da iza današnjih imejlova i slučaja dojave o bombi u Budvi stoji ista osoba ili organizacija. Za sada nemamo više podataka, ali Uprava policije, MUP, tužilaštvo rade sve što je potrebno da se otkrije počinilac", kazao je Miljanić.
Miljanić je rekao da je cilj ovih pretnji uzbunjivanje javnosti i širenje panike.
Sa imejl adrese registrovane na outlookpro.me je stigao preteći eimejl iste sadržine na adrese Vlade, MUP-a i Glavnog grada, a iza kog navodno stoji ruska organizacija "Muška država" kojom rukovodi ekstremista Vladislav Pozdnjakov, u kojem se preti "dizanjem škola u vazduh", navode mediji.
U poruci su navedeni zahtevi te organizacije, a koji se odnose na promenu vlasti u Crnoj Gori i promenu rukovodstva u ANB-u.U pretećem mejlu stoji i da će u slučaju neispunjavanja zahteva "sve škole biti dignute u vazduh".
Djaci iz nekoliko osnovnih škola u Podgorici i jedne u Bijelom Polju su evakuisani zbog dojave o postavljanju bombe.
Vladislav Pozdnjakov, koji je na čelu organizacije "Muška država" koja je u Rusiji zabranjena i proglašena i terorističkom nedavno je boravio u Crnoj Gori, a u žižu javnosti dospeo je i pre par dana kada je pretio gradjanskom aktivisti i članu GI "21. maj" Aleksandru Saši Zekoviću.
Policija je saopštila da se on ne nalazi u Crnoj Gori.
Bugarska proterala ruskog diplomatu osumnjičenog za špijunažu
Bugarske vlasti saopštile su da proteruju prvog sekretara ruske ambasade u Sofiji osumnjičenog da je umešan u špijunsku aferu, a ta odluka dolazi dve nedelje posle proterivanja deset ruskih diplomata.
Diplomata čije ime nije saopšteno, ima rok od 72 sata da napusti Bugarsku, saopštilo je tamošnje ministarstvo spoljnih poslova.Tužilaštvo je protiv njega otvorilo istragu zbog "nerazjašnjenih obaveštajnih aktivnosti, verovatno u korist Rusije", dodaje se u saopštenju.
Bugarska je 18. marta proterala deset ruskih diplomata.
Mnoge zemlje su od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara proterale ruske diplomate. Medju tim zemljama su SAD, Holandija, Irska, Poljska, baltičke i zemlje u istočnoj Evropi.
Bugarska, članica Evropske unije i NATO-a, tradicionalno održava bliske odnose sa Rusijom, posebno u oblasti kulture i energetike. Medjutim, bilateralni odnosi su postali napeti od oktobra 2019. godine zbog niza špijunskih afera.
