EU treba da razgovaraju s Dodikom, a ne o Dodiku
Ministar spoljnih poslova i trgovine Madjarske Peter Sijarto izjavio je u Mostaru da se mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu ne može ostvariti sankcijama.
Sijarto je pozvao političare u EU ne da razgovaraju o srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, već da razgovaraju s njim, dodavši da će na taj način mnogo bolje da razumeju situaciju u BiH i regionu.
"Evropskim političarima bi bilo preko potrebno da mnogo bolje razumiju situaciju u regionu zapadnog Balkana", ocijenio je on posle razgovora s Dodikom.
Sijarto je dalje kazao da Madjarska vodi odgovornu, dobrosusedsku politiku."Nama je u interesu da na Zapadnom Balkanu vlada mir i stabilnost", naglasio je madjarski šef diplomatije.
Prema njegovim rečima, za to potrebni i ekonomski uslovi, zbog čega je Madjarska odlučila da preduzme ozbiljan program ekonomskog razvoja u BiH i Republici Srpskoj, koji će se sprovesti na osnovu dogovora sa Dodikom.
"Već ovoga meseca će biti raspisani konkursi u vezi sa ovim programom ekonomskog razvoja, a u prvom krugu predvidjeno je da Madjarska obezbedi 30 miliona evra za njegovo ostvarivanje", najavio je Sijarto.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija razgovarali su sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Madjarske Peterom Sijartom u Mostaru, gde počinje Medjunarodni sajam privrede.
Grčka u štrajku, demonstracije protiv rasta cena
Javne službe i pomorski, železnički i gradski saobraćaj paralisani su u Grčkoj kao odgovor na poziv sindikata na 24-oročasovni štrajk iz protesta zbog skoka cena i niskih plata.
Okupljanja su organizovana u Atini i drugim gradovima da bi se zatražilo povećanje plata i podrška bolnicama pogodjenim zbog pandemije, navodi u saopštenju sindikat javnog sektora Adedi (Adedy).
Privatni sindikat GSEE, najveći u zemlji, takodje traži povećanje plata ukazujući na porast cena, siromaštvo i nejednakost.
Opšti štrajk nije pogodio aerodrome u zemlji.Kao i druge evropske zemlje Grčka je suočena sa skokom cena od prošle godine, a naročito od početka ruske invazije u Ukrajini 24. februara.
Potrošačke cene u Grčkoj su ponovo skočile u februaru za 7,2 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na 6,2 odsto prethodnog meseca što je rekord za Grčku od usvajanja evra 2001. godine.
Fon der Lajen traži od Bugarske da omogući otvaranje pregovora EU sa Skopljem
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je u Sofiji od Bugarske da pomogne u realizaciji odluke Evropskog saveta o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Evropski savet je još 2020. odlučio da počnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom", rekla je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa bugarskim premijerom Kirilom Petkovom.
Fon der Lajen je ukazala da je važno da zemlje članice EU "ispune obećanje susedima, u ovim teškim vremenima", prenose makedonski mediji.
Navela je da "ništa neće biti isto kao pre rata u Ukrajini", da obećanje partnerima iz 2020. treba da se ispuni i da računa na Bugarsku da će vešto voditi taj proces.
Fon der Lajen je rekla da su su prava manjina u srži evropskih ugovora i vrednosti i da je njihova zaštita osnovna vrednost koja je u fokusu pažnje.
Bugarski premijer Petkov i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski početkom aprila su odvojeno ocenili da je postignut značajan napredak u pregovorima o sporu dve zemlje, zbog kojeg Sofija blokira početak pregovora EU sa Skopljem o članstvu u Uniji.
Sofija je u decembru 2020. stavila veto na početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, zahtevajući da Skoplje ispuni uslove iz Ugovora o dobrosusedstvu i da prizna bugarske korene makedonske nacije i jezika. Prošle godine je modifikovala zahteve i formulisala ih u dokumentu "Pet plus jedan".
Bugarska od Skoplja zahteva da prizna da je istorija Severne Makedonije pre 1944. godine zapravo istorija Bugarske, i da, kako se tvrdi, prestane da svojata neke bugarske istorijske ličnosti.
Uslov Sofije za deblokadu pregovora EU sa Severnom Makedonijom je da prestane navodni govor mržnje protiv Bugara i da se ustavnim promenama obezbedi zaštita bugarske manjine, dok EU treba da obezbedi mehanizme kojima će kontrolisati da li se Skoplje pridržava tih obaveza.
HDZ BiH predložila da se u ličnim dokumentina navodi nacionalna pripadnost
Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH) uputila je Parlamentu BiH predlog Zakona o upisu pripadnosti konstitutivnom narodu, nacionalnoj manjini i ostalima.
Po tom predlogu, svaki punoletni gradjanin BiH, a za maloletne osobe to bi radili roditelji, bi se u ovlašćenom matičnom uredu izjašnjavao kao pripadnik jednog od konstitutivnih naroda (Srbin, Hrvat ili Bošnjak), kao pripadnik nacionalne manjine ili pripadnik grupe "ostalih".
Ti podaci bi se upisivali u matičnu knjigu rodjenih ili u matičnu knjigu državljana BiH ili na ličnu kartu ili na svaki dokument po želji pojedinca.
Ako gradjanin ne želi da se izjasni, zakonom je predvidjeno da je matičar dužan da to upiše, odnosno da se kaže da taj gradjanin ne želi da navede svoju nacionalnu pripadnost.
Ppo predlogu HDZ BiH, podaci iz ličnih dokumenta o nacionalnoj pripadnosti koristili bi se prilikom zapošljavanja u institucijama BiH ili kod učestvovanja u izbornom procesu i drugim prilikama.
HDZ BiH je zatražila da se njen predlog zakona razmatra po hitnoj proceduri.
Srbija ukida zabranu izvoza pšenice u Severnu Makedoniju
Srbija ukida zabranu izvoza pšenice u Severnu Makedoniju, izjavio je u Skoplju makedonski ministar poljoprede Ljupčo Nikolovski.
On je novinarima rekao da Vlada Srbije u 13 sati donosi odluku o ukidanju zabrane izvoza pšenice u Severnu Makedoniju.
Nikolovski je istakao da je već kontaktirao vlasti iz Srbije i da uvoz u Severnu Makedoniju može da počne čim se podigne "rampa".
"Komore Srbije kažu da je reč o 100.000 tona pšenice namenjene našim preduzećima, a mi smo imali zahtev za 50.000 tona", rekao je ministar.
Nikolovski se na sastanku u Beogradu 22. marta dogovorio sa srpskom kolegom Branislavom Nedimovićem o ukidanje zbrane izvoza pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja iz Srbije u Severnu Makedoniju.
Stav ambasadora Alkalaja u generalnoj skupštini UN-a nije zvaničan stav BiH
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Predsedništvo BiH nije zauzelo stav da se Rusija na sednici Generalne skupštine UN isključi iz Saveta za ljudska prava UN
"Ambasador BiH pri UN Sven Alkalaj izneo je svoj lični stav o tom pitanju, koji nije zvaničan stav BiH. To nije odluka BiH, već privatna odluka muslimanske strane u Sarajevu", kazao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Navodeći da je Predsedništvo BiH jedino i isključivo nadležno za vodjenje spoljne politike, on je ocenio da je Alkalaj svojim postupcima "izvršio udar na Ustav i ustavni poredak BiH".
Dodao je da je to i rušenje BiH, kao Dejtonskoj mirovnog sporazuma.
"Vidljivo je da neke zemlje smatraju da mogu dati legitimitet samo onom što njima odgovara u BiH. Pisao sam generalnom sekretaru UN. Pisao sam mnogima, kao i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu i upoznao ih sa kršenjem ovih pravila", kazao je Dodik.
