Grčki premijer najavio drastično pojeftinjenje struje
Grčki premijer Kirijakos Micotakis najavio je večeras dodatne mere podrške domaćinstvima i preduzećima kako bi se izborili s visokom cenom struje.
Vlada se neće zadovoljiti samo mesečnim subvencijama pre svega za siromašne, već će, po najavi Vlade, pristupiti "hrabroj intervenciji" radi postizanja "najdrastičnijeg smanjenja cene kilovat-sata", kako bi se finansijski rasteretiti i oni koji nisu korisnici državne pomoći slabije stojećima.Sajt vesti in.gr piše da će se "paket intervencija" koji će trajati od 1. juna do kraja ove godine odnositi na 7,5 miliona korisnika električne energije u Grčkoj - domaćinstva i preduzeća.
Cilj je da se cena smanji na 0,15 do 0,16 evra po kilovat-satu.Bez državne subvencije cena je od 0,33 do 0,35 evra/kilovat-sat.
Za one koji dobijaju mesečnu subvenciju, cena kilovat-sata je prošlog meseca pala na 0,21 do 0,27 evra/kilovat-sat, a za potrošnju do 300 kilovat-časova mesečno fiksirana cena je bila 0,15 evra/kilovat-sat.
Bugarska očekuje da bude izuzeta od embarga EU na rusku naftu
Bugarska je saopštila da očekuje da bude izuzeta od embarga EU na rusku naftu jer je zavisna od nje.
Jedina rafinerija nafte u Bugarskoj u blizini crnomorske luke Burgas u vlasništvu je ruskog naftnog giganta LUKOIL i glavni je dobavljač goriva u toj zemlji.
Potpredsednik vlade Asen Vasilev rekao je da ta rafinerija već preradjuje do 50 odsto sirove nafte koja nije iz Rusije i da bi teoretski trebalo da bude u stanju da u potpunosti prestane sa uvozom ruske nafte.
"Bugarska, tehnološki, može bez ruske sirove nafte, ali bi to znatno povećalo cene goriva. U slučaju da Evropska komisija može učiniti izuzeće, želeli bismo da to iskoristimo", rekao je Vasilev.
Slovačka i Madjarska su već tražile takva izuzeća.Rusija je prošle nedelje obustavila isporuku gasa Bugarskoj kao odgovor na odbijanje Sofije da ga plati u rubljama, rekavši da time krši ugovore.
CIK BiH raspisao opšte izbore za 2. oktobar
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) je donela odluku o raspisivanju i održavanju opštih izbora, koji će se održati 2. oktobra ove godine.
Izbori su raspisani za izbor članova Predsedništva BiH, Parlamentarne skupštine BiH, parlamenta Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske, Skupštinu Brčko Distrikta i kantonalne skupštine.Na izborima će se neposredno birati i predsednik i dva potpredsednika Republike Srpske.
Izbori suraspisani prema zakonu, najmanje 150 dana pre datuma održavanja izbora.
Od sedam članova CIK-a, pet je bilo za raspisivanje i održavanje izbora u oktobru ove godine, dok je jedan član CIK-a, Vlado Rogić bio protiv.Član CIK-a Ahmet Šantić nije prisustvovao sednici.
Nakon što je Centralna izborna komisija BiH donela odluku o raspisivanju izbora, odredbe Izbornog zakona predvidjaju da se sredstva za njihovo održavanje mora obezbediti u roku od 15 dana.
Savet ministara BiH i Parlamentarna skupština BiH treba da donesu budžet BiH i obezbediti sredstva za održavanje izbora.
Slučaj trudnice kojoj je odbijen zahtev za abortus
Slučaj trudnice kojoj su lekari odbili da obave prekid trudnoće u 26. nedelji uprkos teškoj malformaciji ploda izazvao je niz kritika u hrvatskoj javnosti, a predsednik Zoran Milanović upitao se gde je država koja treba da zaštiti žene.
Milanović je novinarima u Puli rekao da je Hrvatska "1978. u vreme maršala Tita usvojila ljudski, razuman zakon", a da se sada vidi "konzervativna regresija".
"Znam da ima lekara koji imaju prigovor savesti i ne mogu da ih osudim. Pitam se, medjutim, gde je tu država koja će obezbediti, posebno u ovakvim ekstremnim slučajevima, zaštitu žena", zapitao je predsednik države, prenela je N1 televizija.
Hrvatski mediji objavili su priču o trudnici Mireli Čavajdi kojoj su sve bolnice u Zagrebu odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji, iako su doktori utvrdili agresivni tumor na mozgu fetusa, zbog kojeg, čak i da preživi, dete ne bi moglo normalno da živi.
Ona je ispričala novinarima da su je lekari uveravali da je u Hrvatskoj abortus posle 10. nedelje trudnoće protivzakonit i uputili je da čeka da beba umre ili da ode na prekid trudnoće u Sloveniju.
Čavajda je rekla da je uputila zahtev svim zagrebačkim bolnicama da osnuju komisiju koja bi prema zakonu hitno trebalo da odobri prekid trudnoće, ali da još nije dobila nikakva odgovor. U medjuvremenu je pokrenula proceduru u Sloveniji, gde su posle pregleda rekli da je dijagnoza jako loša i zakazali za idući utorak hitan zahvat.
Ministarstvo zdravlja Hrvatske saopštilo je juče, pošto su mediji objavili strašno iskustvo trudnice, da je prekid trudnoće u Hrvatskoj dozvoljen posle 10. nedelje trudnoće ako za to postoje medicinski razlozi i uz odobrenje komisije.
Savo Kentera v.d direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore
Vlada Crne Gore je imenovala predsednika Atlantskog saveza Crne Gore Sava Kenteru za v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbednost i razrešila dosadašnjeg direktora Dejana Vukšića.
Premijer Dritan Abazović je izrazio nadu da će Kentera "nastaviti s pozitivnim reformama u sektoru bezbednosti".
Protiv imenovanja Kentere bili su ministri iz redova Socijalističke narodne partije (SNP), koji su tražili dodatne konsultacije i izneli "ozbiljne rezerve" prema predloženom kandidatu što je na sednici Vlade kazao ministar pravde Marko Kovač.
Abazović je odgovorio da nema primedbu na postavljanje Kentere, rekao da je bilo "ne malo konsultacija" o tome i podvkao da premijer predlaže direktora ANB.
Premijer je rekao i da je s Kenterinim prethodnikom Vukšićem "imao jako dobar profesionalan odnos" i da je "zadovoljan rezultatima Agencije", ali "nova Vlada podrazumeva i imenovanje novih ljudi", kazao je on.
