Traga se za osobama koje nelegalno trguju uljem kanabisa
Policija u Federaciji BiH vrši pretrese obekata na 36 lokacija u okviru operativne akcije Meta, tokom koje je ranije uhapšeno više osoba zbog nedozvoljene trgovine uljem kanabisa. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona saopšteno je da policija u Visokom pretresa najmanje 30 lokacija, četiri u Zenici i po jednu lokaciju u Mostaru i Å irokom Brijegu.
Dodali su da su meta hapšenja 32 osobe, koje se sumnjiče za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, posedovanje i omogućavanje uživanja opojnih droga, odavanje službene tajne, falsifikovanje isprave, kao i nedozvoljeno držanje oružja ili eksplozivnih materija, preneli su mediji u Federaciji BiH.
Akcija Meta počela je krajem marta radi otkrivanja nadrilekarstva i lanca prodaje ulja kanabisa koje je korišćeno za lečenje, a u BiH je ono ilegalno.
Akcija je tada sprovedena u tri kantona u Federaciji BiH i uhapšeno je više osoba.
Borel liderima Zapadnog Balkana ponovio važnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel sinoć je na neformalnoj večeri sa liderima Zapadnog Balkana ponovio važnost usklađivanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike kao centralnog elementa evropskog puta.Borel je pozdravio punu podršku partnera sa Zapadnog Balkana u Generalnoj skupštini UN za rezolucije u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu i informisao o odgovoru EU u podršci Ukrajini, uključujući restriktivne mere EU koje imaju za cilj ograničavanje sposobnosti Kremlja da finansira rat, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS).
Zapadnobalkanski lideri su, dodaje se, potvrdili svoju stratešku posvećenost evropskim integracijama i podršku regionalnoj saradnji.
U fokusu razgovora u sredu bio je globalni i regionalni uticaj ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine i njenog naroda, i kako EU i partneri sa Zapadnog Balkana mogu zajedno da se pozabave štetnim posledicama ovog rata na cene hrane i energije i na regionalne i globalne stabilnost, navodi se u saopštenju.
Trećoj neformalnoj večero čiji je domaćin bio visoki predstavnik EU prisustvovali su predsednici Srbije i Crne Gore Aleksandar Vučić i Milo Đukanović, premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Dimitar Kovačevski, član Predsedništva BiH Milorad Dodik i ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala-Švarc, a učestvovao je i komesar za proširenje Oliver Varheji.
NATO vežba na poligonu Krivolak u Severnoj Makedoniji
Na vojnom poligonu Krivolak u Severnoj Makedoniji je održan Dan za visoke goste multinacionalne vežbe "Brzi odgovor 22" (Fast Response 22) pripadnika osam armija NATO, gde su prikazane vazdušno-desantne operacije praćene padobranskim skokovima i helikopterskim i kopnenim aktivnostima.
Danu za visoke goste su prisustvovali predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, načelnik Generalštaba Armije Severne Makedonije (ARSM) general-potpukovnik Vasko Djurčinovski, poslanici, predstavnici diplomatskog kora, vojni i civilni predstavnici oružanih snaga i ministarstava odbrane zemalja učesnica vežbe i NATO i atašei za odbranu ambasada u Skoplju.
Vežba "Brzi odgovor 22" je, kako je saopšteno, do sada najveća multinacionalna vežba te vrste u Severnoj Makedoniji i jedina od osamostaljenja zemlje u kojoj se organizuje vazdušni desant u tom obimu.
Pendarovski je, kako je saopštio njegov kabinet, istakao da je vežba "Brzi odgovor 22" potvrda da ARSM ima ozbiljan kapacitet da doprinese kolektivnoj odbrani i bezbednosti evroatlantskog prostora.
Treće strane potrudile da penetriraju svoje interese na Zapadnom Balkanu
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da su se treće strane potrudile da penetriraju svoje interese na Zapadnom Balkanu, te da jedini odgovor na to mogu biti snažnije integracije, kako region ne bi bio izbor nestabilnosti cele Evrope.On se sastao se u Briselu sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom.
"Sa izuzetnom zahvalnošću gledamo na ulogu EP i pažnju koju posvećujete regionu i njegovoj evropskoj perspektivi, odlučni da nastavimo da radimo na našoj evropskoj budućnosti uz kontinuirani dijalog s Evropskim parlamentom", kazao je Đukanović.
Kako se navodi u saopštenju, Đukanović je Metsolu upoznao sa aktuelnim unutrašnjim prilikama u zemlji sa posebnim fokusom na formiranje nove vlade i njen prioritet – deblokiranje pregovaračkog procesa, ceneći da imamo kapacitet da i dalje budemo promoter evropskog sistema vrednosti u regionu.
Istovremeno, izrazio je zabrinutost zbog pogoršanja situacije na Zapadnom Balkanu, na šta je presudno uticao usporen, a zatim i zaustavljen proces pridruženja, ali i pogoršanje odnosa na geopolitičkom planu na relaciji Istok – Zapad, navodi se u saopštenju nakon sastanka.
Trudnici čiji je slučaj izazvao niz reakcija odobren prekid trudnoće
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je večeras da je drugostepena komisija odobrila prekid trudnoće Mireli ÄŒavajdi kojoj su bolnice u Zagrebu prethodno odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji uprkos teškoj dijagnozi ploda.Taj slučaj izazvao je niz reakcija i oštre kritike udruženja za zaštitu ženskih prava koje su za četvrtak najavile proteste širom zemlje.
Beroš je rekao da ÄŒavajda može da se javi u neku od zagrebačkih bolnica da bi se o svemu dogovorila sa stručnjacima, kao i da će biti plaćen zahvat u inostranstvu ukoliko ne bude mogao da se obavi u Hrvatskoj.
"Magnet mozga pokazao je nove značajno promenjene okolnosti o kojima neću u detalje. Na osnovu toga je komisija procenila da su ispunjeni medicinski i zakonski preduslovi za prekid trudnoće", rekao je Beroš na konferenciji za novinare.
Ministar je utvrdio da se na osnovu prvog nalaza nije moglo sa sigurnošću utvrditi stanje.
Hrvatski mediji nedavno su objavili priču o trudnici Mireli ÄŒavajdi kojoj su bolnice u Zagrebu odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji, iako su doktori utvrdili da plod ima agresivni tumor na mozgu, te da čak i da preživi, teško da će moći normalno da živi.
Ona je ispričala novinarima da su je lekari uveravali da je u Hrvatskoj abortus posle 10. nedelje trudnoće protivzakonit, a neki su je uputili na bolnice u Sloveniji.
U medjuvremenu je ÄŒavajda pokrenula proceduru u Sloveniji, gde su lekari rekli da je dijagnoza jako loša i da nema ništa sporno u prekidu trudnoće. Tamošnje komisije već su ranije odobrile da se prekid trudnoće obavi u Sloveniji, a budući da je reč o državljanki Hrvatske, zahvat košta oko 5.000 evra.
Ministarstvo zdravlja Hrvatske saopštilo je prošle sedmice, pošto su mediji objavili priču, da je prekid trudnoće u Hrvatskoj dozvoljen i posle 10. nedelje trudnoće ako za to postoje medicinski razlozi i uz odobrenje komisije.
Potom su iz zagrebačke bolnice Sveti Duh potvrdili da postoje opravdani razlozi za prekid trudnoće, ali su naveli da oni nemaju stručnjake za obavljanje takvog postupka. Tri bolnice su odbile da izvrše prekid trudnoće.
Ministar zdravstva Vili Beroš potom je izjavio da lekari KBC Zagreb misle da dete treba da se rodi i leči, ako porodjaj prodje dobro.
Njegovu izjavu, kao i slične izjave ginekologa koji ne obavljaju abortuse, jer se pozivaju na priziv savesti, oštro su kritikovala udruženja civilnog društva.
Zakon, naime, omogućava prekid trudnoće i posle isteka deset sedmica od začeća, medju ostalim, kad se može očekivati da će se dete roditi sa teškim prirodjenim telesnim ili duševnim manama. U tom slučaju, po zakonu, odlučuje žena.
Ranije se oglasio i predsednik Zoran Milanović koji je, komentarišući slučaj, upitao gde je država koja treba da zaštiti ženu, rekavši da je Hrvatska "1978. u vreme maršala Tita usvojila ljudski, razuman zakon", a da se sada vidi "konzervativna regresija".
Organizacije za zaštitu ljudskih prava proteklih godina su upozoravale da u mnogim hrvatskim bolnicama svi ili gotovo svi lekari koriste takozvani priziv savesti i tako izbegavaju da uopšte obavljaju abortuse.
Nedavna istraživanja koja su objavljena u hrvatskim mediima su pokazala da se oko 60 odsto ginekologa u Hrvatskoj poziva na priziv savesti, a u nekim manjim mestima nema nijednog ginekologa koji obavlja abortus.
Hrvatski propisi omogućavaju lekarima da se pozovu na priziv savesti zbog etičkih, verskih ili moralnih nazora, odnosno uverenja.
