Nemoguće je razumeti neutralnost prema agresiji
Predsednik Crne Gore Đukanović je ocenio da je Zapadni Balkan devastiran i da ozbiljno okleva kada je u pitanju pravac i strateški kurs, te je ukazao na to da u regionu postoji problem što u nekim državama 80 odsto javnog mnjenja podržava Rusiju.
"I to nije najgore. je najgore to što postoji razumevanje za takvo ponašanje, i to me zaista uznemirava i obeshrabruje", kazao je Đukanović gostujući na Prespanskom forumu za dijalog 2022. pod nazivom "Oblikovanje budućnosti Zapadnog Balkana u savremenoj evropskoj bezbjednosnoj arhitekturi".
Đukanović je poručio da EU mora da ostane zajednica vrednosti koje baštini.
"Nemoguće imati razumevanja za nekoga ko kaže da je neutralan prema agresiji, koja između ostalog, uništava evropske vrednosti. Pokušavaju da to upakuju kao neku diplomatsku veštinu, ali se ne radi o tome, ovo je stvar morala", podvukao je Đukanović.
On je kazao da se od EU mora čuti da će otvoriti vrata zemljama koje dele evropske vrednosti, te poručio da zemlje Zapadnog Balkana svakako moraju uraditi svoj zadatak.
"Zapadni Balkan mora da uradi svoj domaći zadatak, usporavanje naše politike dovelo je do usporavanja reformi na Zapadnom Balkanu, to je istina. Ali mi ne tražimo nikakvu prečicu do članstva, mislim da bi to bilo apsolutno pogrešno" kazao je Đukanović.
On je istakao da očekuje da Crna Gora ispuni sve uslove i onda uđe u EU, te dodao da bi išta drugačije bilo pogrešno.
Zaključio da bi EU bez oklevanja trebalo da otvori pregovore i sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, ističući važnost vizne liberalizacije sa Kosovom.
Potrebna nova strateška vizija za budućnost Zapadnogg Balkana
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocenio je u Ohridu da da postojeći "status kvo" nije održiv i da je EU potrebna nova strateška vizija za budućnost Zapadnog Balkana.
Na prvoj sesiji Prespa foruma za dijalog, kako su preneli lokalni mediji, on je istakao da je agresija Rusije na Ukrajinu osvetlila i iznela na površinu značaj evropske perspektive Zapadnog Balkana i težnje zemalja tog regiona da se pridruže EU.
"Nova politička situacija pokazuje da sadašnji status kvo ili stagnacija više nije održiva, niti donosi stabilnost, stoga je potrebna nova strateška vizija za budućnost regiona koja ne bi samo da bi garantovala stabilnost, već i ciljeve regionalne demokratizacije i ekonomskog razvoja.
Buduće članstvo u EU na Zapadnom Balkanu je zaista u političkom, bezbednosnom, ekonomskom interesu EU", rekao je Grlić Radman na sesiji "Evropski mirovni projekat na Zapadnom Balkanu".
Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak rekao je da je ruska agresija potkopala stubove globalne arhitekture i da je proces proširenja EU učinila političkim i pokazala da to nije samo tehnička stvar.
Na Balkanu je taj rat, kako je istakao, pokazao da nema vremena za samodovoljnost i da region ne može da stoji između dve realnosti.
Kriza vlade u Bugarskoj otvara vrata proruskim desničarskim partijama
Proruske desničarske stranke u Bugarskoj mogle bi da zabeleže odličan rezultat na vanrednim izborima u slučaju očekivanog pada vlade proevropskog premijera Kirila Petkova, piše londonski Fajnenšel tajms.
Petkov je zauzeo tvrd stav protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i nedavno je smenio ministra odbrane Stefana Janeva jer je taj rat opisao kao "specijalnu operaciju", što je formulacija Kremlja.
Međutim, Petkov je sada na putu da padne sa vlasti jer je njegova široka koalicija prošle nedelje izgubila većinu zbog spora oko proširenja EU, odnosno podrške otvaranju pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom o članstvu.
Sa druge strane, Janev je ponovo u igri, ovaj put kao lider nove nacionalističke stranke Bugarska u usponu, naklonjene Moskvi.
Ako vlada padne, Bugari će po svemu sudeći ići na četvrte izbore u nešto više od godinu dana, na kojima analitičari očekuju znatno jačanje desničarskih stranaka sa proruskim stavom, uključujući i novu koju je osnovao Janev.
Najnovija politička kriza u Sofiji izbila je prošle nedelje kada je vladajuću koaliciju napustila stranka Ima takvih ljudi, koju vodi populista Slavi Trifonov. On je napustio vladu zbog namere premijera Petkova da odustane od veta Bugarske na otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.
Evropski savet poziva na opipljiv napredak u rešavanju sporova na Balkanu
Evropski savet još jednom je naglasio hitnost postizanja "opipljivog napretka" u rešavanju otvorenih sporova na Zapadnom Balkanu i posebno istakao dijalog Beograda i Prištine koji bi za cilj trebalo da ima "normalizaciju odnosa" Srbije i Kosova, navodi se u nacrtu zaključaka koje je predsednik Saveta Šarl Mišel (Charles Michel) pripremmio za sastanak zakazan za 23. i 24. jun.
U dokumentu u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imala uvid, pozdravlja se dogovor koji su lideri Bosne i Hercegovine postigli 12. juna u Briselu i pozivaju politički lideri u BiH da što brže sprovedu preuzete obaveze, uz ocenu da će njihova primena omogućiti napredak BiH ka statusu kandidata za članstvo u EU.
U nacrtu se podseća i na značaj reformi u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u oblasti vladavine prava. Podvlače se nezavisnost i efikasnost pravosuđa, borba protiv korupcije, te garantovanje manjinskih prava.
Evropski savet, kako se navodi, posvećen je nedvosmislenoj perspektivi članstva Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje tog procesa "zasnovanog na zaslugama".
U najvećem makedonskom zatvoru u 25 ćelija pronadjeno 50-tak mobilnih i 37 noževa
Prilikom kontrole samo 25 ćelija u najvećem makedonskom zatvoru "Idrizovo" policija je pronašla 50-tak mobilnih telefona, 37 noževa i razne vrste droge.
Potparol Ministarstva unutrašnih poslova Severne Makedonije Suzana Pranjić Talevska je rekla da su kontrolu spoveli pripadnici više policijskih odeljenja i specijalne jedinice za brzo rasporedjivanje.
Nakon dobijanja naredbe sudije za prethodni postupak, precizirala je, naprevljeni su pretresi u ukupno 25 ćelija u različitim odeljenjima Kazneno popravne ustanove "Idrizovo" kod Skoplja.
"Prilikom pretresa pronađena je veća količina novca od zakonom dozvoljene koju osuđenici mogu da poseduju u različitim valutama i apoenima, oko 50 mobilnih telefona, kompjuterski pribor, 37 noževa i mnogo drugih oštrih predmeta, droga u praškastom i tečnom stanju, tablete i druge predmete za koje se sumnja da su povezani sa krivičnim delima", rekla je Pranjić Talevska (mvr.gov.mk/vest/20848).
Deo pronađenih predmeta oduzet je na dalje postupanje u Odeljenju za suzbijanje organizovanog i teškog kriminala, dok su ostali predmeti predati zatvorskoj službi.
