Nije moguće unilateralno povlačenje iz institucija BiH
Savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šolet (Ćollet) danas je na sastanku sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) u Sarajevu ukazao da nije moguće unilateralno povlačenje iz institucija BiH, ni njihova blokada, preneo je član predsedništva Šefik Džaferović.Džaferović je novinarima nakon sastanka kazao da SAD ostaju posvećene BiH, i da podržavaju njen suverenitet i evroatlantski put, prenosi Radio Slobodna Evropa.
"Imali smo sastanak sa prijateljima iz SAD podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet BiH i evroatlantski put. To je na sastanku bilo jasno po ko zna koji put", rekao je Džaferović novinarima.
Čolet je takođe rekao da se mora okončati blokada institucija, preneo je Džaferović.
"Ono što je bitno i važno je to da nije moguće nikakvo unilateralno povlačenje iz institucija. Ne sme da se dozvoli dalja blokada institucija. U okviru institucija treba da rešavamo sva pitanja koja se tiču evopskog puta, programa reformi i onoga što stoji ispred BiH", naveo je Džaferović u obraćanju novinarima u zgradi Predsedništva BiH.
SAD ostaje posvećena BiH i BiH će nastaviti da radi sa prijateljima kako bi prevazišla krizu u kojoj se nalazi, zaključio je Džaferović.
Džaferović je rekao da su dobili pismo od državnog sekretara SAD Entonija Blinkena čiji je savetnik Čolet i da će novinari biti obavešteni o tome.
Sastanku u Predsedništvu BiH prisustvovali su, pored Čoleta i članovi Predsedništva BiH - Željko Komšić, Šefik Džaferović i Milorad Dodik, ambasador SAD u BiH Erik Nelson kao i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.
Dodik poručio zvaničniku SAD:Republika Srpska posvećena slovu Dejtona, nema plana o otcepljenju
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik razgovarao je u Sarajevu o situaciji u BiH sa savetnikom u američkom ministarstvu inostranih poslova Derekom Čoletom (Ćollet) kome je preneo da Republika Srpska ostaje posvećena slovu Dejtonskog sporazuma i poštovanju Ustava. Sastanku u Sarajevu su prisustvovala sva tri člana predsedništva BiH.
Dodik je rekao da je Čoletu preneo da je Srpska privržena politici mira i da nije spremna za sprovođenje aktivnosti koje bi ugrozile mir, ali da su druga dva člana Predsedništva BiH, kako je rekao, uporno insistirala na mogućnostima sukoba i rata, prenela je Radio-televizija RS (RTRS) na svom portalu.
"Republika Srpska insistira da i drugi u BiH poštuju slovo Dejtonskog sporazuma, pa to očekujemo i od međunarodne zajednice i međunarodnog faktora koji je upleten u unutrašnje stvari BiH", rekao je Dodik.
Dodik je rekao da je američkom zvaničniku preneo da Republika Srpska nema nijedan plan o otcepljenju i secesiji kao što neki pokušavaju da joj pripišu, ali da se u Srpskoj o tome priča, kao i u celoj BiH i regionu.
On je poručio da će Republika Srpska nastaviti da se političkim i pravnim sredstvima bori za sprovođenje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH.
U Bugarskoj vojni zvaničnici optuženi za špijunažu u korist Rusije
Bugarsko vojno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv šest vojnih zvaničnika za špijuniranje u korist Rusije.
Među optuženima su bivši visoki zvaničnik bugarske Vojne obaveštajne službe, visoki zvaničnici Ministarstva odbrane i bivši vojni ataše koji je nadgledao poverljive informacije u bugarskom parlamentu.
Oni su uhapšeni u martu, petorica su zadržana u pritvoru dok je jedan pušten uz kauciju. Pripremno ročište još nije zakazano.
Optuženima preti kazna od 10 godina do doživotnog zatvora, ako budu osuđeni, navelo je tužilaštvo.
Bivši zvaničnik Vojne obaveštajne službe, označen kao vođa zavere, završio je obaveštajnu školu u Moskvi koju vodi ruska vojna obaveštajna služba GRU, saopštile su vlasti.
Tužioci navode da je po povratku u Bugarsku dobio zadatak da regrutuje mrežu agenata koji imaju pristup poverljivim dokumentima povezanim sa NATO-om i Evropskom unijom.
Njegova supruga, koja ima dvojno bugarsko-rusko državljanstvo, prenosila je prikupljene poverljive informacije "zaposlenom u ruskoj ambasadi", u zamenu za novac za plaćanje špijuna.
Državni tužailac Ivan Gešev rekao je u martu, posle hapšenja optuženih, da je reč o slučaju bez presedana u novijoj istoriji Bugarske i da je slučaj važan za očuvanje državne bezbednost i bezbednost partnera u EU, NATO i SAD.
Federacija BiH uvodi nove anti-kovid mere od 20. decembra
U Federaciji Bosne i Hercegovine od 20. decembra stupaju na snagu nove anti-epidemiološke mere koje podrazumevaju pravilo "vakcinisan-testiran-preboleo" što znači da će svi zaposleni u zdravstvenom i socijalnom sektoru i javnim upravama morati da imaju ispunjen jedan od ta tri uslova za dolazak na posao.Pomoćnik Federalnog ministra zdravstva Goran Čerkez rekao je za N1 BiH da će mere biti uvedene postepeno.
Od 20. decembra svi koji su zaposleni u zdravstvenom sektoru, socijalnom, te javnim upravama, vladama, opštinama, moraće da ispunjavaju jedan od tri uslova za dolazak na posao, rekao je Čerkez.
Prema njegovim rečima poslodavci će dirketno odlučivati o zaposlenima koji ne budu ispunjavali nijedan od tri uslova za dolazak na posao.
"Smatramo da ovim pokazujemo i našu želju za vraćanje u normalan život, da želimo što pre da pokrenemo određene sektore, posebno kad govorimo o ugostiteljstvu, turizmu i ostalom što će takođe nakon određenog perioda doći pod ove mere, što znači da nećemo više imati ograničenja u broju ljudi prisutnih na utakmicama, restoranima, ali ćemo morati poštovati jedan od ova tri principa", dodao je Čerkez.
U Srbiji najmanja podrška članstvu u EU od svih zemlja regiona
Pridruživanje Evropskoj uniji podržava velika većina građana svih zemalja Zapadnog Balkana osim Srbije, gde se za članstvo izjasnilo malo više od polovine učesnika istraživanja koje je sprovela Savetodavna grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Na pitanje "Da li ste za ulazak vaše zemlje u EU?" 53 odsto građana Srbije odgovorilo je potvrdno, a 43 odsto je reklo ne.
Najveću podršku članstvu izrazili su građani Albanije (94 odsto) i Kosova (90 odsto), u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini se za pridruživanje izjasnilo 83 odsto ispitanika, a u Severenoj Makedoniji 79 odsto.
Građani regiona smatraju da je puno članstvo najbolja opcija za njihovu zemlju, a jedino su ispitanici u Srbiji dali prednost ekonomskoj integraciji bez članstva u EU.
Dok građani Albanije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije smatraju da su nacionalne vlade najodgovornije za sporo napredovanje u procesu evropskih integracija, stanovnici Srbije i Kosova za to krive institucije EU.
Srbi su najveći pesimisti u pogledu datuma kada bi njihova zemlja mogla da postane članica EU. Četvrtina ispitanika veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16 odsto u narednih pet godina, a čak 44 odsto misli da se to nikada neće desiti.
Nasuprot tome, samo 7 odsto ispitanika na Kosovu ne veruje da će ući u EU, a 45 odsto smatra da će postati članica u narednih pet godina.
Uhapšen bivši Mektićev savetnik, kao i neki pripadnici MUP RS
U akciji "Transporter" koja se sprovodi na više lokacija u BiH uhapšen je Bojan Cvijetić savetnik nekadašnjeg ministra bezbednosti BiH Dragana Mektića, rekao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Dragan Lukač.
U ovkiru akcije vrše se pretresi objekata, stanova i automobila u vlasništvu Cvijetića koji je jedan devetero uhapšenih.Među uhapšenima je i jedan inspektor MUP-a RS koji je ranije suspendovan.
"Intenzivno radimo na otkrivanju onih koji se bave organizovanim kriminalitetom, nalazili se oni u redovima MUP-a RS ili bilo kojih drugih organizacija, kriminalnih struktura”, rekao je Lukač, prenosi RTRS.Pozivajući se na Srpskainfo, N1 BiH prenosi da je reč o Mladenu Milovanoviću koji je uhapšen i ranije zbog pomaganja pripadniku škaljarskog klana Milošu Božoviću.
Među uhapšenima su i drugi biznismeni čiji objekti se takođe meta pretresa u RS, Kantonu Sarajevo i Tuzlanskom kantonu.
Novi gradonačelnik Tetova u opštinskoj admistraciji zatekao više honoraraca od zaposlenih
Novi gradonačelnik Tetova Bilal Kasami izjavio je danas da je u opštinskoj administraciji zatekao više honorarnih saradnika nego zaposlenih i da je naložio da honorarcima budu raskinuti ugovori o delu. Kasami je na konferenciji za novinare rekao da je u opštinskoj admistraciji Tetova zatekao 340 redovno zaposlenih i više od 350 ugovora ugovora o delu sa ljudima za koje se ne zna šta su radili za opštinu.
Novi tetovski gradonačelnik je rekao da je izdao rešenje da se raskinu svi ugovori o delu i da opštinske službe naprave analize da li su ti dogovori realizovani i da li su plaćanja po njima u skladu sa zakonom.
"Za sve što je plaćeno u suprotnosti za zakonom zatražiću da bude vraćeno u opštinski budžet. Ipak, dok se ne raskinu ovi honararni ugovori oni će ići na posao, a za one koji nisu dolazili na posao a uzimali platu, o njima će biti poseban izveštaj", rekao je lider Bese i novi gradonačelnik Tetova.
