Centralna manifestacija povodom 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja održana je u Kninu, a obeležili su je prisustvo potpredsednika Vlade iz reda srpske nacionalne manjine Borisa Miloševića i pomirljivi govori hrvatskog državnog vrha, uz poruke pijeteta prema žrtvama rata, bez obzira na njihovu nacionalnost.
Premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković izrazio je žaljenje prema svim civilnim žrtvama rata u Hrvatskoj, i Srba i Hrvata."Kao zemlja koja je pobedila u nametnutom ratu žalimo zbog svih stradalih, žalimo zbog svih civila ne samo Hrvata, nego i Srba, kao i drugih nacionalnosti", rekao je Plenković u govoru na kninskom trgu povodom godišnjice Oluje, koja se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.
On je naglasio da je Oluja bila pravno legitimna, vojno neizbežna i politički neophodna u ratu koji je nametnuo velikosrpski režim Slobodana Miloševića.
"Žalimo i za žrtvama ratnih zločina počinjenih s hrvatske strane. Legitimno pravo na odbranu nije i ne može biti opravdanje za nedelo – te je svaki takav čin bolan za sve porodice žrtava i ružan ožiljak na pravedno lice i odbrambeni karakter Domovinskog rata", rekao je premijer.
Plenković je naglasio da pijetet prema svim žrtvama očekuje i od hrvatskog društva, posebno predstavnika Srba, koji treba jasno da osude zločine nad Hrvatima.
On je ocenio da je važno da hrvatski Srbi u Oluji ne vide samo egzodus svog naroda, već i završetak višegodišnjeg rata koji je stvorio uslove za njihov povratak, kao i povratak prognanih Hrvata.
"Svesni smo da je naša pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima. Dok je za većinu Hrvata to ponajpre bio prisilan zbeg koji su organizovali i naredili kninski pobunjenici, za mnoge Srbe to je i dan-danas zbeg pred hrvatskim snagama", rekao je premijer.
On je ocenio da je vreme da se "staloženo" sagleda slojevitost tadašnjih dešavanja. U govoru je podsetio da su brojni hrvatski Srbi širom zemlje sve vreme rata delili sudbinu sugrađana hrvatske nacionalnosti i da su mnogi od njih učestvovali u odbrani Hrvatske, čime se, dodao je, treba ponositi.
On je naglasio da treba iskazati pijetet prema hiljadama nedužnih hrvatskih žrtava od Vukovara do Dubrovnika preko Voćina, Saborskog i Škabrnje, ali i pijetet prema nedužnim srpskim žrtvama od Paulin Dvora do Varivoda.
Time se, naglasio je, ne dovodi u pitanje legitimnost ni pravednost Domovinskog rata niti umanjuje pobeda u Oluji, već pokazuje velikodušnost i humanost pobednika koji "žali zbog svakog posrtaja ili nesprečenog zločina".
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je u svom govoru da odnosi između Hrvatske i Srbije moraju da budu bolji i rekao da će učiniti sve što može da se oni poboljšaju, a da je na drugoj strani da isto pokuša.
On je rekao da su srpsko-hrvatski odnosi komplikovani već više od 100 godina, da je bilo sukoba, krvoprolića, građanskih ratova i agresije.
"Posle toga, nikako da uđemo u fazu normalnih odnosa u kojima će prevladavati poštovanje, konstruktivnost. Kao da smo i dalje opterećeni stvarima koje su nas morile i koje su posledica agresije iz devedesetih godina", naglasio je Milanović.
On je dodao da zna da govori iz pozicije Hrvata i da će to što smatra da je "veći problem u politici koju Beograd danas vodi“ biti tretirano kao neobjektivno, ali da "dobra volja i vera postoji".
"Želimo sarađivati, raditi, poslovati... Naprosto da uđemo u jednu dosadnu dugu konstantu, novu paradigmu odnosa, jer odnosi ta dva naroda ovde u ovom delu Evrope su jako važni", istakao je hrvatski predsednik.
On je takođe naglasio da je Hrvatskoj rat bio nametnut.
"Nikad, srećom, nismo potonuli u ponor moralne katastrofe, a to se u istoriji nekih drugih naroda događalo. Grešaka je bilo, bilo je zločina, koji su, ne samo ljudski, hrišćanski loši, nego su nas kasnije koštali", ukazao je Milanović ocenivši da je to bila velika lekcija.
Istakao je da posebno ceni prisustvo u Kninu potpredsednika Vlade iz redova srpske nacionalne manjine, Borisa Miloševića.
"Doći ovde i slaviti, a ovo je proslava, nije komemoracija... Doći ovde i pridružiti se Hrvatima u proslavi jednog datuma, to nije matematička lineralna jednačina, algoritam, već arhitektura srca i duboko emocionalno pitanje. To nije mala stvar", naglasio je hrvatski predsednik.
Okupljenima se obratio i predsednik Sabora Gordan Jandroković koji je pozvao na nastavak izgradnje države zasnovane na uključivosti, društvenoj pravednosti i solidarnosti.
Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina izjavio je u obraćanju u ime branitelja da je akcija Oluja "odredila budućnost Hrvatske, početak kraja rata i uspostavljanje mira".
"Kroz naučene lekcije iz naše burne i bremenite istorije jači smo, bolji ljudi, spremni s optimizmom promišljati i raditi danas za bolje sutra", rekao je Gotovina.
Potpredsednik Vlade Hrvatske iz redova srpske nacionalne manjine Boris Milošević rekao je novinarima posle svečanosti da svoj dolazak u Knin smatra zalogom za budućnost i istakao da treba poštovati sve žrtve rata bez obzira na nacionalnost.
"Neka se prekine spirala mržnje kako se strahote rata nikad ne bi ponovile. Treba poštovati sve žrtve bez obzira na nacionalnost. I Srbi iz Hrvatske su imali svoje žrtve i to treba poštovati", rekao je Milošević i dodao da je danas čuo poruke mira i pomirenja.
Upitan o napadima iz Beograda zbog njegovog dolaska u Knin, on je odgovorio da su očekivani, da ih razume kao govor ljudi koji su pretrpeli bol i da u tom smislu nikom ne zamera.
Milošević je prvi visoki politički predstavnik Srba u Hrvatskoj koji je prisustvovao proslavi „Oluje“, što je u Zagrebu ocenjeno kao "snažna i važna poruka pomirenja" u odnosima Hrvata i srpske manjine, ali i Hrvatske i Srbije.
U vreme mandata predsednika Ive Josipovića i premijera vlada levog centra Zorana Milanovića, na manifestaciji u Kninu je 2012. bio predsednik Srpskog demokratskog foruma, Veljko Džakula, ali on nije bio izabrani politički predstavnik Srba.
Nekoliko stotina pripadnika bivše paravojne jedinice "Hrvatske odbrambene snage" (HOS) i drugih ratnih jedinica, među kojima je bilo i onih u majicama s natpisom "Za dom spremni" koji su i uzvikivali taj ustaški pozdrav, policija danas nije pustila da prisustvuju svečanosti na gradskom trgu u Kninu.
Iz policije je rečeno da oni nisu imali akreditacije, a prostor gde se održavao program zbog epidemioloških mera primao je oko 600 ljudi. Predstavnici udruženja pušteni su na trg po završetku zvaničnog programa.
