Premijer Albanije Edi Rama je ocenio da britanski plan da migrante kojima je odbijen zahtev za azil, šalje u centre za povratak u trećim zemljama, doskoro nije bilo moguće ni zamisliti i dodao da to pokazuje da je Velika Britanija posle Bregzita u "veoma mračnom stanju".
Rama je u intervjuu za međunarodne medije rekao da bi ideja Londona da "traži mesta za odlaganje migranata" bila nezamisliva pre jedne decenije iako je tada migrantska kriza bila na vrhuncu.
Ali to je, dodao je, u skladu sa promenom u javnom diskursu u Velikoj Britaniji posle Bregzita te je "ono što jepotpuno nezamislivo, potpuno smešno, potpuno sramotno" postalo normalno, prenosi Gardijan.
"To je jedna od onih stvari koje bi pre 10 godina jednostavno bile nezamislive… da će Velika Britanija tražiti mesta za odlaganje imigranata. Činjenica da se to danas ne samo može zamisliti, nego se i dešava, nije zbog toga što su (britanski premijer) Kir Starmer ili (bivši premijer Riši) Sunak uradili nešto skandalozno, to je zato što je ta zemlja u veoma mračnom stanju", rekao je Rama.
Starmer je u maju tokom posete Albaniji, prve zvanične posete nekog britanskog premijera toj zemlji, najavio plan za otvaranje centara u trećim zemljama u kojima bi bili obrađivani zahtevi odbijenih tražilaca azila, koji su iscrpeli pravna sredstva u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Starmer je tada rekao da London pregovara s nekoliko zemalja o osnivanju centara za povratak.
Međutim, Rama je već tada na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da Albanija neće učestvovati u tome.
Rama je u intervjuu objasnio da Starmer, "veoma pristojna i divna osoba", nije javno uputio zahtev, niti je bio prvi britanski lider koji je privatno pokrenuo tu temu, a da je njegov odgovor uvek bio isti: "Bio sam jasan po ovom pitanju otkako me je Boris Džonson pitao, i kada me je Riši pitao... Uvek sam govorio ne", kazao je on.
Albanija je ranije napravila sličan dogovor s premijerkom Italije Đorđom Meloni da se migranti spaseni na moru šalju u prihvatne centre u Albaniji gde se obrađuju njihovi zahtevi za azil. Međutim, primena te ideje je naišla na više pravnih prepreka.
Taj sporazum je, rekao je Rama, drugačiji zbog "veoma posebnih odnosa" Albanije i Italije jer, kazao je on, "slabi smo na Italiju, tako da kada nas Italija nešto zamoli, kažemo: 'Da!' i tačka".
Objasnio je: "Praktično, mi smo jedna zemlja sačinjena od dve nezavisne zemlje... Italija je bila tu za nas u svakom mračnom trenutku i teškoj situaciji od dana kada smo izašli iz pakla, kada smo bili Severna Koreja Evrope".
Gardijan piše da se ovakav Ramin stav poklapa s "novostečenim samopouzdanjem" Albanije, ranije jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja koja sada čini "nekada nezamislive korake" na putu ka članstvu u EU.
"Čitav pristup procesu (proširenja) se dramatično promenio. Sada su oni (EU) veoma željni da idu napred... Sa ruskom agresijom sve se promenilo, pa je nekako i Vladimir Putin uradio to, učinio je Evropu mnogo zainteresovanijom za ujedinjenje", kazao je Rama.
Sličan efekat na EU, prema njegovom mišljenju, ima i povratak Donalda Trampa u Belu kuću.
Uveren da je izbor Trampa za predsednika SAD "100 odsto dobra stvar za Evropu", Rama je rekao da je Trampova pobeda "trgla Evropu iz lenjosti" i donela "uznemirujući duh" koji je svetu bio potreban.
