Poslanici crnogorskog parlamenta počeli su raspravu o tome da li da se u dnevni red uvrste i izmene Zakona o predsedniku Crne Gore kojim se otvara put da poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić bude izabran za novog premijera, nakon što je predsednik Milo Đukanović odbio da mu da mandat sa sastav nove vlade.
Predstavnici Demokratske partije socijalista (DPS) i njihovih koalicionih partnera, koji su izgubili vlast na izborima 2020. godine tvrde da je reč o ustavnom puču i da se Zakonom ukidaju ustavne nadležnosti predsednika.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), koji je predlačag zakona, Predrag Bulatović rekao je da izmenama po hitnom postupku žele da zaustave štetne posledice aktuelnog zakonskog rešenja po ustavno-pravni sistem, odnosno da se Lekiću neda mandat.
Poslanik DPS-a Dragutin Papović kazao je da se ovim predlogom direktno obesmišljavaju nadležnosti i obaveze predsednika Crne Gore. Pročitao je član 360 Krivičnog zakona, kojima je predviđena zatvorska kazna za pokušaj promene ustavnog uređenja Crne Gore.
Poslanik DPS-a Ivan Mitrović upozorio je da se predlaže zakon kojem se predstavniku Skupštine daje mogućnost da sebe imenuje za mandatara.
"Vaš mandatar je gospodin Lekić. I vi ovim zakonom ćete da date mogućnost gospodinu Lekiću da sebe imenuje za mandatara. Ne da nije logično, nego je sramno", rekao je on.
Skupština Crne Gore počela je sednicu na kojoj će se izmedju ostalog izjasniti o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Demokratske front (DF) je predložio da se dnevni red proširi i da se kao tačka uvrste i izmene Zakona o predsedniku Crne Gore.
Nakon jednočasovne proceduralne rasprave o predloženim izmenama zakona predsednica Skupštine Danijela Đurivić dala je pauzu od pola sata, ali nije prihvatila zahtjev DPS-a da se o izmenama zakona izjasni stručna služba Skupštine Crne Gore.
U predlogu izmena Zakona se navodi da je osnovni razlog za donošenje tog zakona to što predsednik Crne Gore nije predložio za mandatara za sastav Vlade kandidata koji ima nesumnjivu podršku većine poslanika Skupstine Crne Gore.
Đukanović je odbio da prihvati da bivši diplomata Miodrag Lekić bude mandatar i skupštini je dostavio predlog da se skrati mandat poslanicima.
Prethodno je lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić pismom od njega zatražio da mandat za sastav nove vlade poveri Lekiću, ali nisu dostavljeni potpisi poslanika, niti su prethodno kod predsednika Crne Gore došli na konsultacije.
Đukanović je, nakon što nikome nije poverio mandat za sastav nove vlade, Skupštini dostavio predlog za skraćenje mandata i raspisivanje novih izbora.
U obrazloženju je naveo da "nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu" i da se oni koji su predložili Miodraga Lekića za mandatara nisu odazvali konsultacijama niti dostavili potpise kojima bi potvrdili postojanje neophodne podrške.
Dan kasnije, nakon zakonskog roka od 30 dana od dana pada vlade, oni su dostavili Đukanoviću 41 potpis poslanika od 81 koliko ih ima u crnogorskom parlamentu i odgovorili kontra inicijativom - potpisali su predlog za njegovo razrešenje, jer kako tvrde, nije na konsultacije pozvao predstavnike svih parlamentarnih stranaka čime je prekršio Ustav.
Poslednji parlamentarni izbori održani su avgusta 2020. kada je Đukanovićeva DPS prešla u opoziciju, a vlast su formirali proruski Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA.
Vladi Zdravka Krivokapića, koju su izabrali, 14 meseci kasnije izglasano je nepoverenje, a stranke pobednice izbora ušle su u oštre međusobne političke sukobe.
Usledio je izbor nove manjinske vlade Dritana Abazovića, glasovima Đukanovićevog DPS-a koji joj je tri meseca kasnije uskratio poverenje. Od tada vlada funkcioniše u takozvanom tehničkom mandatu.
Predlogom Zakona je predvidjeno i da predsednik mora postaviti ambasadora kojeg predloži Vlada, što sada nije slučaj i nakon što je Đukanović odbio da postavi nekoliko kandidata za ambasadore.
