Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je da nije nametnuo kompletnu odluku o izbornoj reformi i ustavnim promenama u Federaciji BiH, jer je odlučio da da poslednju šansu izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u tom bh. entitetu da to sama učini.
Šmit je za Dojče Vele rekao da su izbori u BiH za dva meseca i da je to "razuman vremenski period" da se donesu potrebne izborne i ustavne reforme.
"S moje strane sada raste pritisak, a onda ćemo videti. Treba da imaju na umu da ja imam izvršna ovlaštenja. Nisam odustao od njih, samo ih ovaj put nisam koristio", naveo je on.
Šmit je najavio da će se za nekoliko sedmica sastati sa predstavnicima političkih stranaka iz Federacije BiH, kada će videti da li ima napretka ka postizanju rešenja.
"Posle izbora bi se trebalo dalje razgovarati na evropskom nivou o tome kada BiH može postati članica EU. Ako ne mogu pokazati napredak, onda će to izazvati velika pitanja, i to ne samo u Briselu. Upravo zato sam i preuzeo inicijativu pred izbore. To je zadnja šansa, zadnji izlaz pre odluke", naglasio je Visoki predstavnik u BiH.
Istakao je da će on otići sa te dužnosti "tek kada put u evropske integracije bude obezbedjen".
Govoreći o odluci koju je nametnuo, Šmit je kazao da je svoju odluku doneo kako bi se sprečile izborne prevare i govor mržnje, dodavši da je njegova odluka u skladu sa zahtevima Saveta Evrope i Venecijanske komisije.
"Svi to podržavaju, ali ništa se ne menja. U parlamentu BiH je ovaj pokušaj propao. Zato sam sada doneo ovu odluku", rekao je on.
Visoki predstavnik je ocenio da postoji dramatična situacija u Federaciji BiH, jer posle opštih izbora 2018. godine do danas, zbog nemogućnosti dogovora izmedju bošnjačkih i hrvatskih stranaka, nisu izabrani novi predsednik i potpredsednici tog bh. entiteta, kao ni nova vlada, već da su svi oni u tehničkom mandatu još od 2014. godine.
Dodao je da u Federaciji BiH nije popunjen ni zakonom propisan broj sudija u Ustavnom sudu tog bh. entiteta.
"To znači da u pravom smislu te reči postoji zastoj u provodjenju prava iz političkih taktičkih razloga", ocenio je Šmit.
Da bi se deblokiralo funkcionisanje Federacije BiH, dodao je, uslovio je političke stranke iz tog bh. entiteta da se dogovore, upozorivši da će, ako se to ne desi, morati da koristi "bonska ovlašćenja".
Kada je reč o daljim promenama Izbornog zakona BiH, koji se odnosi na izbor organa vlasti u Federaciji, Šmit je ocenio da je tu situacija veoma komplikovana.
Naveo je da je reč o izboru delegata u Dom naroda FBiH, koji odlučuju o tome da li su nekim zakonom povredjeni nacionalni interesi Srba ili Bošnjaka ili Hrvata.
"Tamo gde su, na primer, Hrvati ili Bošnjaci, vladaju ogromne tenzije. U Goraždu od 25.000 stanovnika živi 24 Hrvata. Ni pre rata ih nije bilo puno više. A onda imate Mostar, odnosno Hercegovačko-neretvanski kanton gde živi 120.000 Hrvata. I oni šalju tri hrvatska delegata, a Goražde jednog", pojasnio je Šmit.
Dodao je da je Ustavni sud rekao da to ne može u potpunosti biti tako, ali da parlament nije sproveo tu odluku Ustavnog suda.
On smatra da se treba pronaći rešenje kojim se ne bi stekao utisak dalje podele BiH na različite etničke regije.
