Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit smatra da toj zemlji ne preti novi rat, ali upozorava da politička stagnacija, etničke podele i sporo približavanje Evropskoj uniji narušavaju poverenje građana u budućnost zemlje.
U intervjuu za portal „EUobzerver” (EUobserver), Šmit je ocenio da očuvanje mira predstavlja značajno dostignuće Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali da to nije dovoljno za izgradnju funkcionalne političke zajednice.
On je pozvao Evropsku uniju da se snažnije angažuje, naročito među mladima, koji, kako je naveo, sve češće evropsku budućnost traže odlaskom iz BiH.
„Tako smo ostali ni tamo ni ovamo. Imamo samo princip nade. Nadu da će nešto doći”, rekao je Šmit, govoreći o zastoju na evropskom putu Bosne i Hercegovine.
Etničke podele koče napredak
Šmit smatra da civilno društvo u BiH nije dovoljno snažno i da ga političke podele sprečavaju da zajednički deluje u interesu demokratskog razvoja i evropskih integracija.
Upozorio je da pojedine političke stranke i dalje koriste etničke razlike kako bi pridobile podršku birača, umesto da se zalažu za multietnički pristup.
Posebno je pomenuo Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i njegovog lidera Milorada Dodika, ali je naglasio da takva praksa nije ograničena samo na tu stranku.
Govoreći o uticaju Rusije, Šmit je ocenio da Moskva pokušava da utiče na deo Bosne i Hercegovine, naročito na Banjaluku i Republiku Srpsku, dok Dodik, prema njegovim rečima, deluje kao promoter ruskih interesa.
Kao upadljiv je izdvojio i podatak da se Dodik od početka rata u Ukrajini sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom jedanaest puta.
Šmit smatra da BiH nema veliki ekonomski ili strateški značaj za Rusiju, ali da Moskva zemlju može da koristi kao sredstvo za ometanje delovanja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
EU mora da ponudi više od novca
Bivši visoki predstavnik ocenio je da Evropska unija mora jasnije da pokaže građanima BiH prednosti evropskog puta i da dosadašnji pristup nije doneo dovoljno konkretnih rezultata.
„To ne možete postići samo programima ili novcem”, rekao je Šmit.
Pozvao je EU da razmotri dodatne načine za podršku civilnom društvu i neposrednije povezivanje sa građanima. Iako su pristupni pregovori važan deo evropskih integracija, smatra da oni sami po sebi ne mogu da reše pitanje razvoja građanskog društva u BiH.
Pohvalio je angažovanje evropske komesarke za proširenje Marte Kos, ali je istovremeno ukazao na potrebu da Unija bude prisutnija među mladima, uključujući i na društvenim mrežama.
Prema njegovoj oceni, Rusija je veoma vešta u korišćenju tih kanala komunikacije, dok je Evropska unija znatno uzdržanija.
Mladi budućnost traže u inostranstvu
Šmit je upozorio da se ne može pretpostaviti da svi građani BiH žele članstvo u Evropskoj uniji, ali je ukazao na to da mladi koji priželjkuju evropsku budućnost sve češće sami donose odluku da napuste zemlju.
Kako je naveo, demografski trendovi pokazuju da mnogi odlaze u države članice EU, umesto da čekaju da njihova zemlja napreduje na putu ka članstvu.
Zbog toga smatra da je potrebno približavanje evropskom unutrašnjem tržištu, jačanje vladavine prava i stvaranje boljih uslova za život i rad u BiH.
Cilj bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude stvaranje privlačnijeg okruženja u kojem će ljudi imati razloga da ostanu i mogućnost da svoje planove ostvare u sopstvenoj zemlji.
Od kandidatskog statusa do zastoja
Šmit je podsetio na samit Evropske unije u Solunu 2003. godine, na kojem je potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana.
Bosna i Hercegovina je kandidatski status dobila u decembru 2022. godine, gotovo dve decenije kasnije. Šmit smatra da su tokom tog perioda očekivanja i zahtevi postepeno sniženi, ali da sada izostaju čak i manji koraci napred.
Upozorio je da problem nije samo u usporavanju evropskih integracija već i u gubitku uverenja da će promene stići dovoljno brzo da ih sadašnje generacije osete.
Prema njegovoj oceni, sve veći broj mladih postavlja pitanje koliko još treba da čeka na napredak i odlučuje da budućnost potraži van granica BiH.
„Ne vidim opasnost od rata”
Uprkos političkim podelama i nezadovoljstvu građana, Šmit ne smatra da Bosni i Hercegovini preti povratak oružanog sukoba.
On je istakao da je srednja generacija duboko obeležena ratom i opsadom Sarajeva, zbog čega, kako je ocenio, ne postoji snažna spremnost za novi vojni sukob.
Ipak, upozorio je da bi mlađe generacije mogle da prihvate postojeće stanje kao nešto uobičajeno, iako su istovremeno nezadovoljne nedostatkom perspektive.
Smatra da politička stagnacija i delovanje spoljnih aktera koji podstiču nestabilnost mogu dodatno da oslabe poverenje u institucije i budućnost zemlje.
„Iako ne vidim opasnost od rata, vidim da bi pozitivna dostignuća i uspeh Dejtona mogli sve više da gube visok stepen priznanja koji uživaju”, poručio je Šmit.