Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit počeo je da podnosi izveštaj o stanju u toj zemlji na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, iako su se njegovom obraćanju usprotivile Rusija i Kina, stalne članice Saveta bezbednosti.
Rusija je imala prigovor u vezi sa Šmitovim obraćanjem u Savetu bezbednosti jer ga ne smatra legitimnim Visokim predstavnikom, javili su mediji u BiH.
"Ne smatramo Nemca Kristijana Šmita legitimnim Visokim predstavnikom. Savet bezbednosti UN nije odobrio njegovo imenovanje", rekao je predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti.
Stav ruskog predstavnika podržao je i predstavnik Kine, navodeći da "nije prikladno“ da Šmit podnosi izveštaj Savetu bezbednosti, ali je predsedavajuća Savetu bezbednosti UN ipak pozvala nemačkog diplomatu da se obrati.
Na prošloj sednici Saveta bezbednosti UN o BiH, 3. novembra 2021. godine, Šmit se nije obratio zbog protivljenja Rusije. Moskva je zabranu obraćanja Šmitu uslovila davanjem podrške produžetku misije EUFOR u BiH.
Za političku krizu u BiH, Šmit je u izveštaju optužio vlasti u Republici Srpskoj, a osudio je i najave hrvatskih lidera u BiH o pokretanju procesa koji bi doveli do stvaranja trećeg entiteta.
Rusija optužila zapadne zemlje da ruše Dejton
Predstavnici Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija su, pozivajući se na izveštaj ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova, ocenili da situacija u Ukrajini nema nikakve veze sa situacijom u BiH. Ruski predstavnici su naveli da smatraju da Bošnjaci zagovaraju centralizaciju BiH, optuživši zapadne zemlje da narušavaju Dejtonski sporazum.
Izrazili su i žaljenje što predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović (SDA), koji će se obratiti na sednici Saveta bezbednosti, nije stavove usaglasio s ostalim članovima Predsedništva, kako to nalaže protokol.
"To je degradacija dijaloga i destabilizuje situaciju. Odgovornost za ovo stanje je na onima koji izvana pokušavaju preoblikovati Dejtonski sporazum", ocenili su predstavnici Rusije u Savetu bezbednosti UN-a.
