Nemački kancelar Olaf Šolc trebalo bi da poseti Srbiju i region 10. juna, iako datum još nije definitivno potvrđen, piše Dojče vele (DW).Pored Beograda, nemački kancelar će svakako posetiti i Prištinu, a teži se da putovanje preraste u malu balkansku turneju sa posetama Tirani i Skoplju, možda i Sarajevu, dodaje DW pozivajući se na srpske diploamtske izvore..
Prethodno je novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens na Tviteru preneo da Šolc dolazi u Beograd 10. juna. Pozivajući se na pouzdane izvore iz Berlina, on je naveo da će teme biti "energetika, ekonomija, srpska pozicija prema Rusiji" i druge.
Izvor DW kaže da Šolc nastoji da dobro pripremi samit Berlinskog procesa koji će se verovatno održati u avgustu, a čiji je cilj tešnje povezivanje regiona Zapadnog Balkana, kroz slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
"Za razliku od bivše kancelarke Merkel, Šolc više ide ka konkretnim rešenjima. Stalo mu je da taj samit ne bude samo skupo putovanje, nego da se dođe do konkretnih rešenja", naveo je izvor DW.
Pozivajući se na upućene izvore, DW dodaje i da će Šolc, osim pokušaja da se Beograd uključi u sankcije protiv Rusije, pokušati i da ponudi nešto Albaniji i Severnoj Makedoniji pošto se očekuje da francuski predsednik Emanuel Makron nadalje blokira početak pregovora EU sa Skopljem i Tiranom.
Zato će se, kažu izvori, samit EU-Zapadni Balkan pod francuskim predsedavanjem u junu održati u Briselu, a ne u Parizu.
Makron i Šolc se razilaze u idejama o proširenju EU. Francuski predsednik je nedavno podgrejao viziju o Evropi "u dve brzine", gde bi države poput Srbije i suseda imale mesta samo u spoljnom prstenu, ali ne bi bile punopravne članice EU, piše DW.
Šolcova poseta Balkanu novi je dokaz da je region visoko na listi prioriteta nove koalicije u Berlinu, dodaje se uz podsećanje da su početkom maja u poseti Berlinu bili srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Tada je ocenjeno da Šolcova Vlada pridaje veliki značaj kosovskom problemu u svetlu rata u Ukrajini. Šolc je tada prvi put rekao da "međusobno priznanje" treba da bude deo sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, dodaje DW.
