Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je u Sarajevu da je strateški interes Hrvatske podrška Hrvatima u BiH, njihovom povratku i ostanku u toj zemlji, kao i očuvanju njihove ravnopravnosti sa ostala dva naroda.
"Hrvati u BiH nikada nisu bili niti će biti nacionalna manjina i nisu ničim zaslužili da ih iko smatra takvima niti će to dopustiti. Hrvati su u BiH živeli stolećima. Potpunom ravnopravnošću Hrvata sa ostala dva naroda dajemo punu podršku BiH u napretku ka EU", kazala je hrvatska predsednica na konferenciji posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH.
Ona je istakla da zalaganje Hrvatske za prava Hrvata u BiH i njihovu konstitutivnost ne znači da ostvarenje tog prava bude na štetu interesa Bošnjaka i Srba i ostalih građana BiH, dodavši da Hrvati u BiH žele samo ravnopravnost i mir sa Bošnjacima i Srbima.
Hrvatska predsednica koja je u sredu počela posetu BiH, podržala je teritorijalni integritet i celovitost BiH i založila se za uspostavljanje "otvorenog foruma" u okviru kojeg bi zemlje Zapadnog Balkana rešavale sva otvorena pitanja.
Prema njenim rečima, ona želi da zemlje jugoistočne Evrope postanu područje koje je iz negativnog perioda, koji je počeo 90-tih godina prošlog veka, krene putem evropskih integracija i međusobne saradnje.
Grabar-Kitarović je ocenila da područje Zapadnog Balkana može da krene putem mira i stabilnosti ili da "poklekne pred izazovima i uđe u nove probleme".
"Želimo da zemlje jugoistočne Evrope zajednički rešavaju otvorena pitanja i da se uspostavi otvoreni forum u okviru kojeg bi rešavali ta pitanja, bilo da se radi o odnosu Zagreba i Beograda, Zagreba i Sarajeva ili Beograda i Prištine…", rekla je ona.
Hrvatska predsednica je demantovala da je ranije označila BiH kao leglo islamkih terorista, navodeći da su njene izjave izvučene iz konteksta. Ona je dodala da je terorizam pretnja za sve države u regionu, zbog čega mora da postoji saradnja bezbednosnih službi, kao i razmena podataka između bezbednosnih agencija zemalja regiona.
"BiH nije imala niti će imati većeg zagovornika od Hrvatske da uđe u EU i da se aktivira Akcioni plan za ulazak u NATO (MAP)", istakla je Grabar-Kitarović.
Hrvatska predsednica je izrazila nadu da će BiH usvojiti izmene Izbornog zakona, kako BiH posle oktobarskih izbora ne bi "završila u paralizi", kao što je to slučaj sa Mostarom, dodavši da Hrvatska ne želi da se meša u unutrašnja pitanja BiH i da konsenzus u vezi sa promenama Izbornog zakona treba da postignu strane u samoj BiH.
Navodeći da se danas razgovaralo o svim otvorenim pitanjima između dve zemlje, ona je istakla da će se aktivirati "tiha diplomatija", kako bi BiH i Hrvatska rešile neka sporna pitanja.
Grabar-Kitarović je istakla važnost ekonomske saradnje dve zemlje, navodeći da je Hrvatska uložila milijardu evra u privredu BiH, da u BiH posluje 200 firmi iz Hrvatske, kao i da je spoljnotrgovinska razmena dve zemlje 1,6 milijardi evra.
"Hrvatska doslovno grli BiH geografski i nadam se u svakom drugom smislu", istakla je ona.
Govoreći o pitanju Pelješkog mosta, Grabar-Kitarović je kazala da nema prepreka za izgradnju tog mosta, ističući da to nije usmereno protiv BiH, već da je to pitanje unutrašnjeg razvoja Hrvatske i povezivanja njene teritorije.
Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović rekao je da glavni spoljnopolitički prioritet BiH ostaju evroatlantske integracije, zahvalivši se se Hrvatskoj na svemu što je na tom planu do sada učinila za BiH.
Čović je pozvao Grabar-Kitarović da iskoristi svoj položaj i pomogne da BiH ove godine dobije status kandidata za članstvo u EU.
"Koliko god kasnimo s nekim detaljima, pritom mislim na upitnik Evropske komisije, verujem da BiH i dalje zaslužuje vašu pažnju i uticaj unutar članica NATO saveza da aktiviramo Akcioni plan za članstvo u NATO. Ova godina je pravo vreme, a bojim se da bismo sa bilo kakvim zaostatkom otežali komunikaciju nas u BiH kada je reč o NATO", istakao je Čović.
On je dodao da je prioritet jačanje privrednih odnosa dve zemlje, dodavši da će BiH, mada je u izbornoj godini, raditi na jačanju reformskih aktivnosti.
