Hoze Lev Alvarez predložio da Banjaluka dobije status glavnog američkog saveznika izvan NATO-a, a da Pentagon u Republici Srpskoj uspostavi logistički centar.
Američko-izraelski stručnjak za međunarodnu bezbednost Hoze Lev Alvarez ocenio je da bi predsednik SAD Donald Tramp trebalo da napusti dosadašnju politiku očuvanja, kako je naveo, neodržive multinacionalne države u Bosni i Hercegovini i otvori diplomatski put ka priznavanju nezavisnosti Republike Srpske.
Alvarez je ovaj predlog izneo u autorskom tekstu pod naslovom „Pustite Bosnu da se raspadne: Zašto Tramp mora da prizna Republiku Srpsku”, objavljenom 20. avgusta u američkom konzervativnom listu „Vašington egzaminer”.
On smatra da privrženost američkog spoljnopolitičkog aparata sadašnjem uređenju BiH ignoriše stvarno stanje i stvara opasan strateški vakuum na zapadnom Balkanu. Prema njegovoj oceni, Vašington bi umesto održavanja institucionalnog poretka koji ne daje rezultate trebalo da pripremi realističan diplomatski plan koji bi Republiku Srpsku vodio ka nezavisnosti.
Alvarez tvrdi da Dejtonski mirovni sporazum nije otklonio uzroke sukoba, već je zamrznuo linije razgraničenja iz 1995. godine i više od milion stanovnika Republike Srpske, pretežno Srba, zadržao unutar države koju opisuje kao veštačku i nefunkcionalnu.
On podseća da Republika Srpska ima sopstvene institucije, jasnu demografsku većinu i 49 odsto teritorije BiH, ocenjujući da nametnuto zajedništvo proizvodi trajne političke sukobe i ubrzava demografsko pražnjenje zemlje.
Prema njegovim rečima, upravo je odsustvo jasne američke strategije omogućilo Kini i Rusiji da prošire uticaj u regionu. Alvarez navodi da je Peking od 2010. godine uložio više od tri milijarde dolara u infrastrukturne, putne i energetske projekte u Republici Srpskoj, dok Moskva jača svoje pozicije posredstvom energetskih veza i političke saradnje sa Banjalukom.
Dok Stejt department brani postojeći poredak, tvrdi Alvarez, američki geopolitički suparnici učvršćuju svoje prisustvo, a takva diplomatska paraliza ne donosi ni bezbednost, ni investicije, ni privredni rast.
Kosovski presedan kao model
Kao mogući model novog američkog pristupa Alvarez navodi podršku Vašingtona jednostrano proglašenoj nezavisnosti takozvanog Kosova 2008. godine. On smatra da bi Republika Srpska mogla da ima sličnu stratešku ulogu i da postane pouzdan američki partner na zapadnom Balkanu.
Prema njegovom predlogu, Bela kuća bi Republici Srpskoj i takozvanom Kosovu trebalo da dodeli status glavnih saveznika SAD izvan NATO-a, po uzoru na odnose koje Vašington ima sa Izraelom i Egiptom.
Takav status omogućio bi pristup američkoj vojnoj opremi, zajedničkim istraživačkim programima, obaveštajnoj saradnji i američkim zalihama naoružanja, ali bez automatskog aktiviranja obaveza kolektivne odbrane predviđenih članom pet Severnoatlantskog ugovora.
Plan u tri koraka
Alvarez predlaže tri neposredna poteza Trampove administracije. Prvi bi podrazumevao uspostavljanje paralelne američke strategije prema Banjaluci i Prištini, pri čemu bi dalji napredak bio uslovljen međusobnim priznavanjem, zajedničkim protokolom o bezbednosti granica i uklanjanjem ruskog obaveštajnog prisustva.
Drugi korak odnosio bi se na ekonomiju. Američka korporacija za međunarodno razvojno finansiranje trebalo bi, prema njegovom predlogu, da restrukturira kineske kreditne aranžmane i zameni ih transparentnim finansijskim instrumentima podržanim iz SAD. Vašington bi istovremeno obezbedio pravo prvenstva pri ulaganju u ključnu infrastrukturu i tako potisnuo kineski kapital.
Kao treću meru Alvarez predlaže da Pentagon uspostavi američki logistički centar u Banjaluci, koji bi bio finansiran preusmeravanjem neiskorišćenih sredstava namenjenih evropskoj bezbednosti. Ta baza bi, po njegovoj zamisli, služila za suprotstavljanje hibridnim pretnjama i kontrolu zapadnobalkanskog migracionog koridora.
U zaključku teksta on poručuje da Tramp mora prestati da bezbednost Balkana prepušta korumpiranim lokalnim posrednicima i da američku ekonomsku, diplomatsku i vojnu moć neposredno upotrebi za preuređenje odnosa u regionu.
Alvarezov članak predstavlja autorski predlog, a ne najavu promene zvanične politike Vašingtona. Stejt department je u februaru 2026. ponovio da SAD podržavaju Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet BiH. Autor je veteran specijalnih jedinica Izraelskih odbrambenih snaga i američke vojske, a bavi se međunarodnom bezbednosnom politikom.