Godinu dana uoči opštih izbora, u Bosni i Hercegovini (BiH) su na snazi retrogradne političke snage koje žele podelu države na tri etničke teritorije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Po oceni analitičara, politička situacija u BiH je nikad napetija - sa jedne strane, sukob unutar Republike Srpske između vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i opozicije, a sa druge, svakodnevna politička prepucavanja među koalicionim partijama sa nacionalnim predznakom - Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića u Federaciji BiH.
Predsednik tuzlanskog Foruma građana Vehid Šehić rekao je za RSE da ideja o podeli BIH na tri etničke teritorije "ne datira od juče, već je prisutna poslednjih dvadesetak godina" a "potpuna odgovornost leži na političkim strankama.
"Bez obzira što je prestao ratni sukob, ciljevi koji su bili postavljeni kod mnogih, početkom devedesetih, pokušavaju se ostvariti u mirnodopskom periodu.
Ako se kaže da Hrvati treba da žive tamo gde je bilo Hrvatsko vijeće obrane, onda to asocira na 'Herceg-Bosnu' i dovodi do etničke podele Bosne i Hercegovine", rekao je Šehić dodajući da sigurno postoje snage u bošnjačkom korpusu koje bi želele da se "ostvari njihova ideja iz 1993. o proglašenju neke muslimanske BiH".
"Kada prestanu da važe ideologije devedesetih godina, stvorićemo pretpostavku da govorimo o BiH kao o jednoj državi koja će biti decentralizovana, u kojoj će se poštovati sva ljudska i građanska prava, u kojoj ćemo biti jednakopravni, u kojem će nosilac suvereniteta biti građanin, državljanin BiH, u kojem će ostvariti sav set prava, a mislim na etički, religiozni identitet.
I ako analiziramo ponašanje i postupke ne treba biti dovoljno pametan i mudar, pa shvatiti da je na delu etnička podela BiH", rekao je Šehić.
Sa ovakvom ocenom se slaže i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju Žarko Papić koji je za RSE naveo da su na političkoj sceni stranke koje su "kartelske, interesne, polumafijaške organizacije" i koje etničku podelu traže da bi zadržali svoje interese nad određenom teritorijom.
"Bojim se da ćemo mi godinu dana do izbora jedva preživeti, od konflikata koji će se proizvoditi na sve moguće načine. Sa druge strane, mislim da je svima stalo do neke podele.
Kada je reč o (lideru SDA) Bakiru Izetbegović, želi da dođe do podele do tzv. fildžan države, ali da ne bude on kriv. Osnovni problem je struktura političkih partija, tako da se građansko i nacionalno mogu objediniti samo ako se u predizbornim programima u prvi plan stave socijalne teme", naveo je Papić.
"BiH je zemlja siromašnih. Četvrtina stanovništva je siromašna. Između siromašnog Bošnjaka, siromašnog Hrvata i siromašnog Srbina mnogo je više zajedničkog nego što su njihove nacionalne razlike. Ako se ne artikuliše to što je zajedničko, tada bi se moglo definitivno desiti ozbiljne promene na političkoj sceni Bosne i Hercegovine", istakao je Papić.
I profesorka na Sarajevskom univerzitetu Lamija Tanović veruje da građanska opcija još nije izgubila borbu sa nacionalizmima u zemlji ali i ukazuje da su građani apatični i nemaju snage da veruju da će se nešto na bolje promeniti.
"Međutim, sve zavisi od toga hoće li građanske partije uraditi neke istorijske korake koje do sada niko od njih nije bio u stanju da uradi. Ukoliko bi se razvila ideja o BiH kao građanskoj državi u narednih nekoliko sedmica, onda ima nade. Inače, ne znam šta će biti sa nama", navodi Tanović.
Žarko Papić tvrdi da su BiH potrebna "nova lica, nešto radikalno, novi programi kod opozicije".
"Ne možete vi probuditi građane bilo koje nacije tako što ćete držati pres-konferencije. Kada ste videli da je neko iz takozvanih socijaldemokratskih partija otišao u štrajk među radnike? Kada ste videli da neko od njih ima radnika iz proizvodnje koji može neposredno izneti šta ga boli? Normalne artikulacije nečeg novog imate samo među nekoliko analitičara u zemlji, a među tim partijama toga nema. Živo se nadam da će se tu nešto promeniti", rekao je Papić.
Šehić ne veruje de će se nešto drastičnije promeniti i na izborima za godinu dana pre svega zato što još nisu promenjene uredbe Ustava, nije sprovedena odluka Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci, u kojoj se, i pored tri konstitutivna naroda, daje pravo i drugima da se kandiduju na izborima.
"A onda kada se promeni Ustav, promeniće se u temeljnim odredbama Izborni zakon BiH koji je diskriminatorski, jer je u skladu sa diskriminatorskim Ustavom. Verovatno će i Evropska unija imati u budućnosti jedan drugačiji odnos prema vlastima u Bosni i Hercegovini, koji su vrlo slatkorečivi kada su u pitanju evropski standardi, ali kada ih treba pretočiti u naš svakodnevni život, onda se pojavljuje taj famozni vitalni nacionalni interes i vrlo često ga zloupotrebljavaju predstavnici političkih stranaka koje svoju političku filozofiju baziraju na tom nacionalnom interesu", dodao je.
