Državni sekretar u hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova Žarko Katić izjavio je u Zagrebu da je u poslednjih deset godina 94 dece iz DR Kongo dobilo hrvatske pasoše.
"Prema zakonu o hrvatskom državljanstvu, dete sa stranim državljanstvom može da dobije hrvatsko državljanstvo kada ga usvoje hrvatski državljani", rekao je Katić tokom saborske rasprave o zakonu o putnim ispravama.
On je tako odgovorio na pitanja poslanika po kojoj proceduri su deca iz DR Kongo dobila hrvatske papire.
Katić je objasnio da svako ko je usvojio dete i o tome ima pravosnažne papire, može da upiše dete u knjigu rođenih i državljana, kao i kada je reč o bilološkoj deci.
S tim papirima, kako je objasnio, može u policijskoj stanici da podnese zahtev za izdavanje pasoša.
Slučaj osmoro hrvatskih državljana koji se već više od mesec dana nalaze u zatvoru u Zambiji potresa hrvatsku javnost i otvara brojne rasprave, a u delu javnosti pokrenuta je i svojevrsna hajka na usvojitelje dece iz DR Konga i drugih afričkih zemalja.
Četiri bračna para Zambija sumnjiči za trgovinu ljudima u pokušaju, odnosno sumnja u ispravnost dokumenata o usvojenju dece iz DR Konga.
Oni su uhapšeni početkom decembra na aerodromu u trećem po veličini zambijskom gradu Ndoli zbog sumnje da poseduju lažna dokumenta o usvajanju iz DR Konga.
S njima su tada bila i usvojena maloletna deca, njih četvoro starosti od godinu do tri, koja su im oduzeta.
Sva deca, kako su u medjuvremenu potvrdile hrvatske vlasti, imaju hrvatske papire i prezimena usvojitelja.
Njih su preuzele socijalne službe Zambije, a službeniku hrvatske ambasade dosad nije omogućeno da ih poseti.
Sud je prošle sedmice omogućio Hrvatima da se brane sa slobode pošto polože kauciju od oko 1.000 dolara i putne isprave, što je u međuvremenu učinjeno.
Takođe, moraju da pronađu po dve osobe iz Zambije koje će ganatovati da neće napustiti zemlju dok traje postupak, kao i da obezbede smeštaj u toj zemlji.
Hrvatski mediji objavili su da su svi uslovi ispunjeni i da bi četiri para trebalo da budu puštena na slobodu. Iduće ročište je 23. januara.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je ranije da je urgirao kod svog zambijskog kolege da se uhapšenim hrvatskim državljanima obezbede dobri uslovi i istakao da su oni u afričku zemlju došli s "plemenitom" namerom usvajanja, kao i da tek treba utvrditi šta se tamo i kako dogodilo.
Hrvatski pravni stručnjaci poslednjih dana isticali su da je Hrvatska potpisnica Haške konvencije kojom se reguliše pitanje medjudržavnog usvajanja, ali da je u ovom slučaju reč o usvajanju iz zemlje koja nije potpisnica te konvencije.
Resorni hrvatski ministar Marin Piletić izjavio je prošle sedmice da je u Hrvatskoj iz Demokratske Republike Kongo usvojeno 131 dete, kao i da su trenutno još neki parovi u proceduri usvajanja dece iz te zemlje.
Oni su dobili preporuke kako da izbegnu slične situacije, rekao je ministar i najavio da će se menjati zakon kojim se regulišu međudržavna usvajanja.
"Svi oni zahtevi koji dodju hrvatskim sudovima za priznavanje medjudržavnog usvajanja, treba da budu dodatno provereni, odnosno treba da bude utvrdjena njihova autentičnost i legalnost", objasnio je ministar za HRT.
Prema dosad poznatim informacija, hrvatski sudovi su u slučajevima medjudržavnog usvajanja, automatski potvrdjivali presude sudova iz tih država, bez posebnih provera.
U slučaju uhapšenih Hrvata, zasad nije jasno kakvi su tačno dokumenti dobijeni u DR Kongu i šta je u njima sporno, odnosno zašto ih zambijske vlasti smatraju lažnima.
Neki od hrvatskih parova koji su poslednjh godina usvojili decu iz DR Konga svedočili su u medijima da su posle složene procedure i svih provera, po decu takodje odlazili u Zambiju i da nisu imali problem sa zambijskim vlastima.
Oni su se požalili na hajku pokrenutu u delu javnosti i na društvenim mrežama gde se usvojitelje dece iz Afrike optužuje za trgovinu decom, zbog čega su neki od njih bili prisiljeni da decu privremeno povuku iz škola ili drugih aktivnosti, jer su se neka od njih suočila s pitanjima "jesu li i njih kupili roditelji".
Mediji podsećaju da je u Kongu godinama na snazi zabrana medjudržavnog usvajanja, ali da je u praksi drugačije, odnosno da ih sudovi ipak dopuštaju.
Zbog izuzetno dugog i neizvesnog postupka u Hrvatskoj, poslednjih godina mnogi državljani Hrvatske okreću se usvajanju dece iz drugih država.
