Evropska komisija je pozvala države članice da bez odlaganja prime Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju u šengensku zonu bez granica jer su ostvarile "snažne rezultate" ali odgovor na taj zahtev nije u Briselu, već u Holandiji i Švedskoj, piše Fajnenšel tajms.
Hrvatska je još nova u čekanju na proširenje Šengena, ali Bugarska i Rumunija u tom redu stoje više od deset godina. FT ocenjuje da bi Zagreb koji je na putu da usvoji evro 1. januara i nema problema s korupcijom i pitanjima vladavine prava, kao Bukurešt i Sofija, mogao da se progura - ukoliko nova vlada u Švedskoj uspe da ubedi krajnje desničarske švedske demokrate da prestanu da se protive bilo kakvom skorom proširenju Šengena.
Komplikovanim parlamentarnim kalkulacijama u Švedskoj treba dodati i nedavni zaokret u opoziciji levog centra koja je donedavno bila u vladi i podržavala proširenje Šengena.
"Krajnje je vreme da poželimo dobrodošlicu", rekla je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson i sama iz redova švedskih socijaldemokrata. "Te tri države članice zaslužuju da se u potpunosti osećaju Evropljanima. Čekanje je bilo dugo", dodala je.
Komplikacije sa Švedskom dolaze povrh dugogodišnjih rezervi koje su holandska vlada i parlament izražavali u vezi sa Bugarskom i Rumunijom, zbog problema sa korupcijom i vladavinom prava, podseća FT ali dodaje da i tu ima pomaka.
Rumunska vlada se otvorila za dodatnu kontrolu inspekcijskog tima koji uključuje holandske stručnjake, a komisija je obećala da će objaviti izveštaj o vladavini prava i reformama u borbi protiv korupcije u narednim nedeljama, navodi FT i dodaje da su i jedno i drugo bili holandski preduslovi.
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku rekao je u Bukureštu da nastavlja diplomatske napore i sa Holandijom i sa Švedskom, dodajući da ga je švedski kolega uverio u podršku svoje vlade.
Podrška kandidaturi sve tri zemlje koju je izrekao nemački kancelar Olaf Šolc u avgustovskom govoru o Evropi takođe je oživela nadu u neki pomak na tom planu.
Ali, da li će to biti dosta da pregura tri zemlje na drugu stranu crte - još nije jasno, ocenjuje FT i dodaje da bi odluka mogla biti doneta na sledećem savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove 8. i 9. decembra.
