Sednica Skupštine Crne Gore koja zaseda na Cetinju, nastavljena je posle verbalnog, a zamalo i fizičkog obračuna poslanika koalicije Za budućnost Crne Gore (bivšeg Demokratskog fronta) i opozicione Demokratske partije socijalista (DPS).
Dok je poslanik DPS-a Oskar Huter govorio, poslanik Za budućnost Crne Gore Slaven Radunović mu je nešto dobacio, a on je više puta ponovio: "Sram te bilo!".
U raspravu se uključio i Milan Knežević, a onda i ustao.
Pošto je data pauza, nastavila se žučna rasprava, a Huter i Knežević su više puta pokušali da krenu jedan na drugog, ali su ih sprečili ostali poslanici.
Posle pauze sednica je nastavljena i Huter je rekao da je reagovao na to što su pominjani njegovi preci: "Određene strukture riškale su, njuškale po grobnici moje porodice. Molim sve poslanike da se, zajedno sa mnom, ostave pretresanja krvnih zrnaca i porodičnog stabla - mog ili bilo kog drugog", rekao je on aludirajući na pisanje proruskih medija u Crnoj Gori o njegovom "austrougarskom poreklu" i objavljivanje fotografija grobnice.
Predsednik Skupštine Andrija Mandić se pridružio apelu Hutera da se poslanici uzdrže "prozivanja zbog prošlosti".
Par stotina građana protestovalo je na Cetinju protiv predsednika Skupštine Crne Gore i lidera Nove srpske demokratije (NOVA) Andrije Mandića. On predsedava prvom sednicom prolećnog zasedanja koje se tradicionalno održava u crnogorskoj prestonici - na Cetinju.
Jedna od poruka sa protesta je da Cetinje "Neće trpeti Andriju Mandića i njegovih 30 godina fašizma."
U prisustvu jakih policijskih snaga građani su s državnim zastavama ispred zgrade Skupštine na Cetinju izrazili revolt protiv Mandića uz poruke: "Mandiću, promašio si Prijestonicu", "Nećemo Putinove lame na čelu države", "Crna Gora je za EU".
Skandirali su Mandiću "Fašisto, fašisto!" i "Sa Cetinja narod viče: 'Oj Mandiću izdajice!' ".
Neki su jajima gađali automobil u kojem je bio poslanik Nove srpske demokratije (NSD) Jovan Vučurović, a bilo je i uvreda na račun potpredsednika vlade i lidera Demokrata Alekse Bečića i predsednika Građanskog pokreta URA, bivšeg premijera Dritana Abazovića.
