Hrvatska je zemlja Evropske unije u kojoj stanovnici najmanje veruju svojoj vladi, što pokazuje da je Hrvatska neuspešno društvo, smatraju analitičari s kojima je ageencija Hina razgovarala u Briselu.
Hrvatskoj vladi ne veruje 76 odsto građana, a veruje samo 20 odsto, pokazuje anketa belgijske konsultantske kuće "Kantar" izrađena za Evropski odbor regiona - avetodavno telo EU.
"Anketa jasno pokazuje da su Hrvati razočarani onime što im se u njihovoj zemlji predstavlja kao demokrtcija", rekao je Nikolas Be‚kuve, direktor "Kantara".
Mada smatra da bi trebaloproučiti zašto je Hrvatska u samom vrhu EU-a po nepoverenju u vladu, rekao je da su među razlozima percepcija korupcije, "udaljavanje Vlade od naroda" i percepcija da je vođenje državenetransparentno.
Posle Hrvatske, visoko nepoverenje u svoje vlade je na Kipru (72 odsto građana), u Bugarskoj (71 odsto), Rumuniji (59 odsto), Sloveniji (58 odsto) i Slovačkoj (57 odsto).
Dok je to nepoverenje izraženo u zemljama Jugoistočne Europe, na suprotnom kraju spektra su severne zemlje gde stanovnici veruju svojim institucijama, smatrajući ih transparentnim, rkao je Bekuve čija je kompanija anketu sprovelapočetkom septembra.
Tako u Finskoj samo 25 odsto stanovnika ne veruje svojoj vladi, a slede Nemačka (28 odsto), Luksemburg (30 odsto) i Danska (31 odsto).
"Zemlje s poverenjem u institucije smatraju se uspešnim društvima, a one gde nema poverenja neuspešnim", rekao je politolog Anđelko Milardović, autor više knjiga o Evropi i političkim sistemima.
"U Hrvatskoj stanovnici osećaju da su im institucije zatvorene, udaljene od njih. Institucije kao da su privatizovali određeni krugovi ljudi", objasnio je on.
Nepoverenje mladih u Vladu posebno je izraženo, a mnogi posljednjih godina napuštaju Hrvatsku, piše Hina.
Novinarka Tea Mihanović, prošlogodišnja dobitnica evropske nagrade "Megaliži-Niedžielski", rekla je da se nepoverenje oseća i među mladim novinarima.
"Koleginica iz Bugarske, jako dobra prijateljica, uvek ima najnegativniju sliku o politici. Njeni izveštaji su uvek o nečem negativnom, o korupciji. Tako je, nažalost, i u Hrvatskoj", rekla je 22-godišnja Mihanović koja je prošlenedelje bila u Briselu na sastanku novinara iz EU.
"S druge strane, kolegica iz Francuske uvek ima optimistične vesti, govori o novinarstvu kao odličnom poslu. Njene teme pršte optimizmom", dodala je ona.
Pesimizam hrvatskih i bugarskih novinara nije posledica njihove naravi, nego stanja u njihovim zemljama - smatraMihanović koja je koordinatorka studenata-novinara u projektima EU za mlade.
"Devojka iz Bugarske je otvorena, vedra i optimistična osoba, a devojka iz Francuske jako zatvorena. No slike iz njihovih izveštaja su upravo suprotne njihovoj naravi. To pokazuje šta muči njihova društva, s kakvim problemima se suočavaju", objasnila je ona.
"Stvorila se klima antagonizma prema političarima, prema bilo kakvoj vlasti. Niz afera koje stvaraju političari - od lokalne do nacionalne vlasti, utiče na mišljenje naših ljudi", rekao je za Hinu Bruno Hranić, načelnik Opštine Vidovec, kod Varaždina,iz vladajuće HDZ.
Stanovnici u Hrvatskoj ne veruju ni svojim regionalnim i lokalnim vlastima, budući da ih se 74 odsto negativno izrazilo o njima u anketi u kojoj je sudelovalo 1.040 ispitanika.
U Hrvatskoj 58 posto anketiranih osoba nema poverenja ni u EU.
Hrvatska je u EU ušla2013. godine, kao poslednja do sada primljena članica tog kluba sa 27 država.
Hrvatska je po percepciji korupcije lane zauzela 68. mjesto među 198 zemalja sveta, podatak je organizacije "Transparensi internešnal". S obzirom da je pala za tri mesta u odnosu na prethodnu godinu, čini se da su hrvatski građani uvereni da korupcija raste, zaključuje Hina.
