Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve češće odapinje otrovne diplomatske strelice ka Crnoj Gori. Do juče skladni odnosi sa crnogorskim rukovodstvom nakon smene vlasti Mila Đukanovića, vlast danas opisuje kao - nikada gore.
Ko ruši mostove među susedima? Spoljna politika Crne Gore, interesi Rusije ili želja srpskog predsednika da se pita i van granica svoje zemlje?
Kad god pitaju predsednika o državnoj politici Crne Gore, odgovor po pravilu ovako počinje: "Ja ne želim da se mešam. To su njihove stvari".
Svako malo, Aleksandar Vučić bi ipak da se meša - ima sugestije šta bi vlada suverene države trebalo da radi, uglavnom povodom političkih udaljavanja Crne Gore od politike zvaničnog Beograda.
Poslednja u nizu je odluka južnih suseda da na obeležavanje operacije "Oluja" u Kninu pošalju nižeg diplomatskog predstavnika - otpravnika poslova ambasade u Zagrebu. Predsednik je tvrdio da je dogovor bio drugačiji.
"Oni su mi obećali da će obratiti pažnju na to i da nemaju tu vrstu obaveze. Ne mogu da kažem da je gospodin Milatović u svojoj izjavi bio nekorektan, ali Vlada je uradila potpuno suprotno onome o čemu smo mi razgovarali", kazao je Vučić povodom slanja predstavnika Crne Gore na hrvatsku proslavu "Oluje".
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore odgovorilo je da je poseta diplomatskih predstavnika najvišim državnim obeležavanjima važnih datuma susednih država i saveznica u okviru NATO - standardna diplomatska praksa. Da li je baš sve do "Oluje"? Politikološkinja iz Crne Gore stvari vidi drugačije.
"Čini mi se, reakcija vlasti po pitanju uspeha Crne Gore u procesu evropskih integracija, a posebno, sa aspekta sve veće neposlušnosti Vučićevih saradnika u Crnoj Gori - ovde pre svega mislim na predsednika naše Skupštine Andriju Mandića, koji je ranije sprovodio jednu vrstu politike upravo gospodina Vučića i njemu bliskih saradnika, a negde u poslednje vreme vidim na sceni u Crnoj Gori jednu vrstu glume evropejca", kaže Nikoleta Đukanović, docentkinja na Katedri za spoljnu politiku Univerziteta Nova Gorica.
Vučić ne propušta priliku da potcrta činjenicu da se Crna Gora uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
"Jel su usvojili i 21. paket sankcija protiv Rusije? Znate da su oni uvek prvi. Oni se jave pre nego što u Briselu izglasaju - oni samo najave da će da izglasaju odluku, a oni iz Podgorice unapred jave da su oni za to", komentarisao je Vučić spoljnu politiku Crne Gore.
Crna Gora ima jasno geostrateško opredeljenje, a Vučić deluje kao portparol Rusije, odgovorio mu je crnogorski premijer.
"Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom. Želimo dobrosusedske odnose, ali i jasnu evropsku politiku koju, očigledno, gospodin Vučić ne želi da razume. A nije baš primereno da sa njegove pozicije preuzima ulogu PR-a Rusije i drugima drži lekcije o principijelnosti. (...)
Mi u Crnoj Gori nemamo problem sa jasnim stavom. Imamo ga samo sa dvostrukim standardima", odgovorio je crnogorski premijer Milojko Spajić.
Više od dve trećine građana Crne Gore podržava evropske integracije svoje zemlje. Spajić jeste skupio hrabrosti da odbrusi Vučiću, ali crnogorska politikološkinja smatra da se na oštar odgovor odlučio samo zbog izgradnje političkog imidža.
"Ja sam sigurna da je to više vrsta neke njegove taktike u kontekstu jačanja biračkog tela i profilisanja njegovog ideološko-vrednosnog obrasca, mnogo više nego što zaista istinski ima potrebu da negde zaista odgovori gospodinu Vučiću - ja sam sigurna da je imao jako puno prostora i ranije, a nijednu priliku nije koristio", kazala je Nikoleta Đukanović.
Redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori održaće se sledećeg leta, a u Srbiji - navodno ove jeseni.