U zlatnoj eri automobilske industrije, kada je reč „inženjering“ imala posebnu težinu, malo koji automobil može da se meri sa legendarnim modelom Mercedes-Benz W124. Ovaj automobil nije bio samo simbol izdržljivosti i luksuza - on je pravi tehnološki pionir.
Među stotinama njegovih prednosti krije se jedna specifičnost koja je istovremeno neobična i genijalna: U pitanju je dramatična asimetrija između spoljašnjih retrovizora.
Dok je većina automobila tog vremena sledila dosadno pravilo simetrije, W124, proizvođen između 1984. i 1995. godine, pokazao je da savršenstvo ne zahteva uvek jednakost. Kod standardnih modela sa volanom na levoj strani, levi retrovizor (na vozačevoj strani) bio je primetno veći, često gotovo savršenog pravougaonog ili blago zakošenog dizajna.
U ovo kućište bilo je smešteno ravno staklo, koje je garantovalo apsolutno preciznu procenu udaljenosti vozila koja se kreću iza. Na kraju krajeva, ovaj retrovizor je dovoljno blizu vozača za optimalnu percepciju.
Levi retrovizor je veći od desnog, sa razlogom
Međutim, prava genijalnost krila se na desnoj strani. Kućište desnog retrovizora bilo je znatno manje, užeg profila i često zaobljenije. Pored toga, bilo je opremljeno konveksnim (ispupčenim) staklom, koje je blago izobličavalo sliku, čineći objekte daljim, ali je, što je ključno, proširivalo vidno polje. Zašto se Mercedes-Benz odlučio za ovaj neobičan pristup? Odgovor je složen i obuhvata tri ključna inženjerska prioriteta.
Neutralisan je mrtvi ugao i poboljšana aerodinamika
Desni retrovizor je najdalje od vozača. U standardnim uslovima, to bi stvorilo ozbiljan mrtav ugao. Manje kućište i konveksno staklo bili su savršen kompenzacioni mehanizam koji je eliminisao ovaj rizik, pružajući vozaču sveobuhvatan pogled na prostor pored automobila.
Takođe, krajem osamdesetih godina prošlog veka, svako poboljšanje protoka vazduha bilo je od izuzetnog značaja.
Manje i elegantnije oblikovano desno kućište doprinelo je smanjenju otpora vazduha (Cx). To je imalo direktan uticaj na tišinu u kabini pri velikim brzinama i, naravno, na potrošnju goriva.
Iako danas može izgledati čudno, ova asimetrija je bila deo specifičnog, svrsishodnog dizajna modela W124. Ona je naglašavala funkcionalnost ispred suve simetrije, pokazujući da kod ovog automobila forma beskompromisno prati funkciju. Uvođenjem ove prakse, W124 nije samo poboljšao bezbednost i efikasnost, već je postao i inženjerski etalon za to kako automobil treba da bude konstruisan, a ne samo stilizovan.
Ovaj pristup su kasnije usvojili i razvili konkurenti poput kompanije Folksvagen u svom modelu Golf, dokazujući genijalnost originalne ideje iz Štutgarta.
