I pre početka prvog Mundijala sa 48 reprezentacija znali smo da se šest zemalja uveliko kvalifikovalo na sledeći.
To su tri organizatora FIFA svetskog prvenstva 2030. godine – Španija, Portugalija i Maroko, kao i tri gosta organizatora – Argentina, Paragvaj i Urugvaj. Ove tri južnoameričke zemlje pozvane su da učestvuju u organizaciji narednog Mundijala, kako bi se ublažilo njihovo nezadovoljstvo što im FIFA nije dodelila turnir na stogodišnjicu od organizacije prvog ikada, u Urugvaju 1930.
Tako se stiglo do svojevrsnog paradoksa. Ukoliko i naredno prvenstvo bude brojalo 48 učesnika, kvalifikacije u Južnoj Americi bile bi prilično obesmišljenje, ali bi na ostalim kontinentima i dalje imalo smisla nadmetati se. Pitanje je samo koliko je to fer.
Međutim, glasnom najavom Đanija Infantina da će upravo završeno Svetsko prvenstvo 2026. biti prvo i poslednje sa 48 timova i da će već na sledećem učestvovati 64 ekipe… nameće se prosto pitanje – kako će uopšte izgledati kvalifikacije?
Kontinent sa 90 odsto predstavnika i kontinenti sa… 30?
Odlukom da naredni šampionat počne u šest zemalja sveta na dva kontinenta, FIFA je automatski kvalifikovala 30 odsto zemalja iz Južne Amerike, što znači da će u kvalifikacijama po aktuelnom modelu učestvovati samo sedam timova.
Latinska Amerika prema sadašnjoj podeli ima šest sigurnih mesta i potencijalno sedmo kroz baraž, što je broj koji bi se svakako povećao ukoliko Infantino izgura ideju sa 64 učesnika. Prostom računicom dolazimo do rezultata da bi 90 odsto Južne Amerike moglo da učestvuje na narednom Svetskom prvenstvu, ako ne i ceo kontinent.
Poređenja radi, prema sadašnjoj podeli, ako bi sve Azija iskoristila i prolaz kroz baraž, 20 odsto kontinenta bi učestvovalo na turniru, a u slučaju Afrike to bi iznosilo 19 odsto. Prolaznost kroz evropske kvalifikacije, s obzirom na toda su dva mesta već bukirana, iznosio bi 26 odsto.
Prilikom prethodnog proširenja sa 32 na 48, CONMEBOL je dobio dva nova mesta na turniru i, da je Bolivija prošla baraž, 70 odsto kontinenta bi učestvovalo na turniru u SAD, Kanadi i Meksiku. Novim proširenjem došlo bi se u poziciju da su kvalifikacije potpuno obesmišljene i latinski timovi bi dve godine proveli igrajući prijateljske utakmice.
Igrati ligu od deset gde jedan ili dva tima ne idu dalje svakako ne znači takmičarski naboj i intenzitet.
Ostaje eventualno mogućnost objedinjavanja CONCACAF i CONBEMBOL zonu u jednu ligu kvalifikacija, međutim pitanje je kako bi se savezi iz Severne i Srednje Amerike poneli u tom slučaju, jer je južnoamerički fudbal, ipak, za nivo ili dva iznad konkurencije sa gornje strane Ekvatora.
„O svemu tome razgovaraćemo nakon Svetskog prvenstva. Kada organizujete Mundijal, morate razmišljati o celom svetu, a ne samo o Evropi i Južnoj Americi. Svaka država treba da ima priliku da sanja o nastupu na Svetskom prvenstvu“, priznao je Infantino za švajcarski Blue Sport da se aktivno razgovara o proširenju na 64 učesnika.
To je duplo više nego pre četiri godine u Kataru.
„Kvalitet reprezentacija širom sveta je sve veći. Ako manjim državama ne pružite priliku da učestvuju na Mundijalu, izgubiće motiv da nastave da napreduju.“
Predsednik UEFA Aleksander Čeferin u aprilu je odbacio tu ideju.
„To je loša ideja. Nanela bi štetu i samom Svetskom prvenstvu i evropskim kvalifikacijama“, rekao je Čeferin.
Slično mišljenje ima i predsednik CONCACAF-a Viktor Montaljani, koji je ocenio da proširenje na 64 reprezentacije „nije dobra ideja“.
Šta za sada znamo o Mundijalu 2030?
Glavni domaćini Mundijala biće Španija, Portugalija i Maroko, dok će prve utakmice grupne faze biti igrane u Urugvaju, Argentini i Paragvaju. To znači da će ova tri tima i još tri gosta koji upadnu u njihove grupe provesti pripremni period i početi turnir, ne u drugoj vremenskoj zoni, već u drugom godišnjem dobu. U Buenos Ajresu, Montevideu i Asunsionu u to vreme biće zima. Potom, svi zajedno krenuli bi put Evrope i Afrike na vrelo suptropsko leto.
FIFA još nije donela konačnu odluku da li će se finale igrati na Santjago Bernabeuu u Madridu ili na Hasan II stadionu u Kazablanki.