Ništa od Lige šampiona. Crvena zvezda nije uspela da se opet plasira u elitu. Mnogo se verovalo, mnogo se uložilo, mnogo se radilo na cilju, koji nije ispunjen. A, vera i htenje su postajali, što je veoma važno. Protivnik- najgori mogući. Prava ekipa, imena koje nije zvučno. Pafos je bio crnji konj kvalifikacija za LŠ. Posle izgubljene bitke, svi su generali, polivanju sada nije vreme, ali nama je u krvi da masakriramo i za najmanju grešku. Pa ipak, preživeće sigurno Zvezda i to...
Posle dvomeča od koga su zavisile sile univerzuma, kiparski klub me nedodoljivo podsetio upravo na Zvezdu u nekim prethodnim godinama. Crveno-beli su mnogima bili kost u grlu, mina, faktor iznenađenja. Uloge su se okrenule. Onaj koji nije bio favorit, uspeo je da nadvisi protivnika i nadmaši samog sebe. Kapa dole ekipi koja je bila spretnija i srećnija.
Pafos je bio pod skutima sreće, ali nisu Kiprani drugi ešalon kvaliteta, štaviše
Saga oko Lige šampiona se završila neslavno. Najteže je igrati protiv otpisanih. Kiprane su otpisivali listom svi. I fudbalski poznavaoci, kladionice, navijači... Verovatno je to i bio dodatni motiv Pafosu da se napne iz sve snage. Epilog je bio poražavajuć za crveno-bele, Kiprani su došli do podviga, kvalitetom koji su mnogi potcenjivali, ali i srećom. Gol u prvom minutu na Marakani, i u poslednjem u revanšu, bili su kobni po tim Vladana Milojevića. Od duplog šoka prvak Srbije nije mogao da se oporavi.
Nije mu protivnik ni dozvolio. U obe utakmice pokazao je Pafos da ima jasnu ideju, kako da se brani, kako da napada. I nije se uplašio zvučnijeg rivala, već ga je nadmudrio. Ponovimo, imali su Kiprani sreće, ali, da se ne lažemo, imala ju je često i Zvezda u godinama iza nas. Uvek se kad-tad negde okrene, a po nepisanom pravilu- to se dogodi u nevreme. Iz ovoga se moraju izvući ozbiljne pouke. Jer se život ne završava ovde, šta god poručivali pojedini.
Priča oko Lige šampiona je, dakle, završena, ali nije evropska priča okončana. Zvezda mora da zbije redove i u svom dvorištu na elegantan i šmekerski način hirurški precizno pronađe šta se pogrešno uradilo, da bi se put nastavio na pravi način. Polizati rane, pljunuti iza sebe i nastaviti. Nije ovo smak sveta, već neuspeh. A, neuspeh je jedina prilika za novi, bolji početak.
Ne čekati savršeno vreme i mesto za ulazak, jer Zvezda je već na sceni
Ne bi trebalo sada tražiti neko savršeno vreme i mesto za uzlazak, jer Crvena zvezda je već na sceni. Očekuje je Liga Evrope, da ne davimo narod sada time da li je to prava mera ili ne. Posle devetogodišnjeg bitisanja u evropskim takmičenjima, za zrelost i iskusto se ne bi trebalo brinuti. Mesta za popravke ima, sada se tome treba posvetiti.
Čudni su putevi Zvezdini. Od kluba koji nije mogao da prismrdi gotovo dve decenije nekoj iole ozbiljnijoj evropskoj priči, došlo se u situaciju da je plasman u Ligu šampiona obavezujuć. To je teško breme, koje, ako ćemo iskreno, baš i nije pošteno! Da se nije obezbedila Liga Evrope, to bio bio neki drugi par rukava. I moglo bi se smatrati tragedijom. Ovako... Ne želimo da budemo advokati Crvene zvezde, ali mišljenja smo da nije došao sudnji dan zbog toga što Zvezda nije prošla u Ligu šampiona. Jeste neuspeh, ali ne bi trebalo paliti lomače i podizati vešala.
Neuspeh se može prihvatiti, jer svi ljudi greše. Ne može se prihvatiti odustajanje. Ali, taj film se na Marakani neće gledati, siguran sam.
U potrazi za Ligom šampiona, Zvezda je promašila. I promašaj je prava prilika da počnete iznova, ovog puta malo pametnije. A, ko kaže da je Liga Evrope neuspeh, takođe je promašio, i to debelo...
Veljko Ivanović/Sportal
