Većina učesnika panela "Održiva rešenja za Zapadni Balkan" na Beogradskom bezbednosnom forumu pozvala je Evropsku uniju da ne odlaže odluku o početku pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, upozorivši da bi novo odlaganje predstavljalo loš signal za čitav Zapadni Balkan.
Direktorka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistočnu Evropu i Tursku Suzane Šic rekla je da za Nemačku EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana i da se nada pozitivnoj odluci za Severnu Makedoniju i Albaniju jer bi to bio važan signal i za Srbiju, Kosovo i BiH, ali i za celu EU.
"Slažem se sa mnogim skepticima da Albanija treba još puno da uradi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali to će najbolje uraditi ako bude za pregovaračkim stolom sa EU. Ako kažemo 'ne' tom procesu, učinićemo uslugu onima koji ne žele vladavinu prava i suzbijanje korupcije u regionu", rekla je Šic.
Ona je kazala da EU ne može "samo da odlaže i odlaže odluke" u vezi s procesom pristupanja i dodala da stalno treba imati na umu pretnju jačanja nacionalizma.
Šic je ukazala i da bi eventualni sporazum Srbije i Kosova imao veliki značaj i pozvala obe strane da postignu sporazum koji će ne samo rešiti sva otvorena i pitanja, već i doprinositi regionalnoj stabilnosti.
"Verujemo da priznanje Kosova doprinosi učlanjenju Srbije u EU, ali znamo da to nije lak proces za Beograd", navela je nemačka zvaničnica. Šic je ocenila i da je u poslednjih pet godina došlo do "izvesnog napretka" u zemljama Zapadnog Balkana.
Direktor francuskog Ministarstva spoljnih poslova za kontinentalnu Evropu i bivši ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni rekao je da i njegova zemlja nedvosmisleno vidi Zapadni Balkan u EU i ocenio da ona neće biti kompletna bez tog regiona.
Dodao je, međutim, da kandidati treba da ispune sve uslove za prijem u članstvo, a da paralelno s tim Unija treba da se reformiše kako bi zemlje imale nadu da će imati koristi od procesa pristupanja EU.
"Evropska perspektiva za Zapadni Balkan je realnost. Vrata nisu zatvorena, ne kažemo 'ne', mi kažemo 'da', ali zemlje moraju da ispune uslove", rekao je Mondoloni. On je kazao da Albanija i Severna Makedonija "treba još mnogo toga da urade" i dodao da Pariz ceni Prespanski sporazum Skoplja i Atine.
Mondoloni je rekao i da Francuska želi da bude prisutna na Zapadnom Balkanu i da će ostati angažovana u tom regionu.
"Zapadni Balkan za Francusku ima veliki značaj, ne zaboravljamo Zapadni Balkan, poseta našeg predsednika Makrona Srbiji (u julu) trebalo je da pokaže da nam je stalo do regiona", naveo je francuski diplomata.
Govoreći o odnosu Srbije i Kosova, Mondoloni je kazao da "status kvo" predstavlja veoma opasnu situaciju i da je potrebno postići sporazum o čijem sadržaju treba da se dogovore dve strane.
Kazao je i da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen što pre i dodao da je Francuska spremna da pomogne i da organizuje sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Parizu, posle formiranja kosovske vlade.
Bivša šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton kazala je da EU mora da nagradi Severnu Makedoniju zbog Prespanskog sporazuma koji je bilo veoma teško postići, i dodala da je upravo u tome vrednost EU.
"Znam da želite jasnu evropsku perspektivu i vremenski okvir. Radite na vladavini prava i borbi protiv korupcije i kriminala zbog sebe, a ja sam uverena da je vaša budućnost u EU i jedva čekam taj dan", rekla je Ešton.
Direktor američkog Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu Dejvid Kostelančik rekao je da normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje veoma važno pitanje za SAD i ocenio da aktivnosti Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova "kvare atmosferu" i sprečavaju i otežavaju napredak.
Kostelančik je kazao da bi sporazum Srbije i Kosova "uz obostrano priznanje" omogućio napredak obema zemljama i naveo da se SAD nadaju da će na Kosovu biti formirana vlada koja podržava dijalog sa Srbijom, koja će ukinuti takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i koja će biti jedinstvena i imati realistične ciljeve.
Kostelančik je kazao da SAD snažno podržavaju pristupanje Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji i dodao da te dve zemlje treba da nastave s reformama, bez obzira na odluku Brisela o otvaranju pregovora.
Rekao je da je Vašington razočaran političkom situacijom u Albaniji, gde opozicija bojkotuje rad parlamenta, kao i razvojem situacije u BiH čije institucije, kako je kazao, "treba da budu od koristi građanima".
Saradnik bečkog Instituta za društvene nauke Ivan Vejvoda, koji je bio i moderator panela, ocenio je da Evropsku uniju ništa ne košta da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom jer do proširenja siugurno neće doći u narednih sedam-osam godina i to ako se sve bude dobro razvijalo.
"Ako bi EU donela odluku o otvaranju pregovora, to bi u zemljama Unije bila vest na sedmoj strani novina, dok bi za region to bila veoma važna poruka", rekao je Vejvoda.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht koja je otvorila drugi dan Beogradskog bezbednosnog foruma, rekla je da su organizatori tog skupa duboko ubeđeni da odlaganje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i vizne liberalizacije za Kosovo podriva proces pristupanja EU i nagoveštava da u tim zemljama neće biti postignuta ni vladavina prava ni sloboda medija.
"Molimo lidere EU da razmotre odluku o odlaganaju, jer poečtak pregovora ne znači članstvo u EU. U protivnom, budite svesni da će celom regionu biti naneta velika šteta", rekla je Liht. Ona je dodala da je "želela da uputi više optimističnu poruku", ali da "nije mogla".
