Čačani prikupili 25.000 evra za otplatu stambenog kredita svog umrlog doktora
- U humanitarnoj akciji u Čačku prikupljen je novac za otplatu stambenog kredita pokojnog tamošnjeg lekara Slobodana Blagojevića koji je pre mesec dana umro od posledica infekcije korona virusom.
Porodica lekara je saopštila da je za 20 dana, koliko je trajala akcija, prikupljeno 25.000 evra i da je ta pomoć nemerljiva.
Blagojević, specijalista urgentne medicine koji je krajem decembra umro u 41 godini na klinici u Beogradu, posle 15 dana lečenja od bolesti KOVID-19, tokom epidemije korona virusa bio je rukovodilac privremene KOVID-bolnice u sportskoj hali "Mladost" u Čačku.
Prikupljanje novca za otplatu njegovog stambenog kredita, u čemu su učestvovali i mnogi privrednici, pokrenula je čačanska organizacija "Ljuantodž Fondacija" da bi pomogla njegovoj supruzi, devetogodišnjem sinu i trogodišnjoj ćerki.
Socijalne karte od marta 2022.
- Zakon o socijalnoj karti, čiji je predlog dostavljen Skupštini Srbije, trebalo bi da bude u primeni od marta naredne godine, a za njegovo sprovođenje iz republičkog budžeta biće izdvojeno 130 miliona dinara, piše "Danas".
Cilj zakona je formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima - šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, i pojedinačno i porodično.
Na osnovu tih podataka, koji će biti strogo zaštićeni, donosiće se odluke kome i koliko država treba da pomogne.
U socijalnoj karti biće podaci ne samo o svakom građaninu nego i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci i srodnicima do grugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima ukoliko žive pod istim krovom, navodi "Danas".
Nadležne institucije će imati podatke o pokretnoj imovini svakog pojedinca, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, prihodima na koje plaćaju poreze, isplaćenim penzijama.
Svi ti podaci biće dostupni službama za socijalni rad, Ministarstvu za rad, ali i jedinicima lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, kao i pokrajinskim i republičkim službama nadležnim za sprovođenje socijalne zaštite.
Registar socijalne zaštite trebalo bi da, najkasnije od januara naredne godine, bude povezan sa svim ostalim registrima pri ministarstvima, kao i Centralnim registrom.
Đorđević sa ruskim episkopom Serafimom: Novi srpski patrijarh da stoluje u Peći
- Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević i episkop istrinski Serafim, vikarni episkop patrijarha Moskovskog i cele Rusije Kirila, složili su se, tokom razgovora u Moskvi, da je "važno da novi srpski patrijarh ima čvrst stav po pitanju Kosova i Metohije i dobrih odnosa sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC)", saopštilo je danas Oslobođenje.
"Zbog toga sam na sastanku još jednom ponovio inicijativu da novi srpski patrijarh sedište prebaci, odnosno vrati, u Peć. Smatram da bi patrijarh time značajno doprineo naporima za zaštitu srpskog naroda, srpske baštine i uopšte srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji", rekao je Đorđević.
Đođević je, u sinoćnjem razgovoru, ocenio i da bi se "vraćanjem sedišta SPC u Peć poslala i nedvosmislena poruka svim faktorima koji promovišu nezavisnost takozvanog Kosova u Srbiji i van nje, da se Srbija i njena Crkva nikada neće odreći Kosova i Metohije".
"Kroz celu srpsku istoriju, u najtežim trenucima, Crkva je uvek bila uz svoj narod i vernike, ili na njihovom čelu. Čuvala ih je i bila im glavni oslonac u borbi za opstanak i slobodu. Baš zbog te istorijske misije, SPC danas mora da bude uz Srbe u južnoj srpskoj pokrajini i zbog toga srpski patrijarh – arhiepiskop pećki, mora da stoluje u Pećkoj patrijaršiji, istorijskom sedištu naše duhovnosti", istakao je Đorđević.
"Episkop Serafim je podržao ideju vraćanja sedišta patrijaršije u Peć i zahvalio se Đorđeviću na toj važnoj inicijativi, pružajući pritom punu podršku srpskom narodu da istraje na Kosovu i Metohij", prenelo je Oslobođenje.
U saopštenju se precizira da je Đorđević episkopa Serafima upoznao sa trenutnom situacijom u Srbiji i naročito SPC posle smrti mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja.
Sud za zločine OVK odbio zahtev Hašima Tačija da bude pušten na privremenu slobodu
- Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija (Hashim Thaci), optuženog za ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima, na Kosovu i u Albaniji, da bude pušten na privremenu slobodu.
U danas objavljenoj odluci, koja je doneta 22. januara, pretprocesni sudija Nikola Giju (Nićolas Guillou) zaključio je da "postoji rizik da bi Tači pobegao, opstruisao napredak u procesima pred sudom ili počinio nove zločine nad onima koji se smatraju protivnicima OVK, uključujući svedoke koji bi mogli pružiti dokaze ili je već zakazano njihovo pojavljivanje pred sudom".
Sudija Giju usvojio je time argumente tužilaštva, koje se protivilo zahtevu Tačijeve odbrane za privremeno oslobađanje.
Kao i u prethodnoj odluci kojom je odbio isti zahtev saoptuženog Kadrija Veseljija (Veseli), sudija Giju zaključio je da je rizik od Tačijevog potencijalnog bekstva sada veći nego pre njegovog hapšenja, zato što je saznao detalje optužnice i dokaza protiv njega.
Vučić: Velika ulaganja u VS, akcenat na sisteme za elektronsko ratovanje
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je "velika" ulaganja u Vojsku Srbije (VS) tokom godine, uz akcenat na nabavku sistema za elektronsko ratovanje.
On je posle sastanka sa vojnim vrhom u Beogradu na kom su analizirane sposobnosti Vojske Srbije (VS) u prethodnoj godini rekao je da je vojska "faktor očuvanja stabilnosti i mira, ali i odvraćanja potencijalnog agresora".
Kazao je da je zadovoljan radom i moralom pripadnika VS u uslovima, koji kako je ocenio, nisu laki.
"Mnogo rada je vojska uložila u uslovima pandemije, bila je jedna od najznačajnijih institucija u prihvatu naših ljudi koji se se vraćali iz inostranstva. Imali smo 16 preminulih pripadnika vojske i Ministarstva odbrane od posledica korona u 2020. i još troje u ovoj godini", rekao je Vučić.
Ocenio je da je "mnogo" urađeno na unapređenju borbene gotovosti i na nabavci "najsavremenijeg naoružanja i vojne opreme".
"Nabavili smo od sistema Pancir do bespilotnih letelica, ove godine ćemo posebnu pažnju posvetiti elektronskom ratovanju. Ustanovili smo naše nedostatke, kupićemo još radarskih sistema, još bespilotnih letelica", kazao je predsednik Srbije.
Najavio je da ove godine sledi "veliko povećanje" plata pripadnicima VS.
"Pored pet odsto za ceo javni sektor, pripadnici vojske dobiće dodatnih 10 odsto jer želimo da ih što duže zadržimo i da privučemo još ljudi", rekao je Vučić.
Vučić: Razgovarali smo o vraćanju obaveznog vojnog roka
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je pokrenuto pitanje obaveznog služenja vojnog roka i da će se o tome voditi široka rasprava u javnosti.
"To ima dobrih i loših strana. Neke od loših su što samo u objektima i hrani košta preko osam milijardi, računajte 70 miliona evra (godišnje)", rekao je Vučić, posle predstavljanja rezultata Vojske Srbije, dodajući da su troškovi veći ako se na to dodaju primanja za vojnike.
Kako je rekao, "dobra strana je da će se popuniti neka garnizona mesta koja su prazna i vratiti život u neka manje opštine", ali i bez obzira na odluku brzo će biti popunjene jedinice u nekim mestima.
On je naveo da sa popunjenošću ima problema, ali da neće reći podatak jer je to vojna tajna, dodajući da nije više toliki problem s odaskom profesionalnih vojnika kao ranije.
"Imamo problem sa onima koji imaju nešto veće plate ali mogu da dobiju još veće na drugom mestu", ukazao je Vučić govoreći o dolasku investitora u zemlju i uslovima koji nude zaposlenima.
Čadež: Srpske kompanije više uključiti u domaće projekte
- Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež apelovao je na Vladu Srbije da u državne i projekte opština što više uključuje i uspešne domaće firme.Čadež je prilikom obilaska firme Tehnomarket u Pančevu, koja posluje na inostranim tržištima, istakao da je ta kompanija primer uspešnog poslovanja jer je u 2020. investirala dva miliona evra u logistički centar i izvozi na više od 40 tržišta.
"Svakodnevno osluškujemo predloge i inicijative privrede da vidimo gde su problemi i gde može da se pomogne, i da zajedno sugerišemo Vladi Srbije predloge podsticajnih mera i ono što je važno za privredu", rekao je Čadež.
U saopštenju PKS se navodi da se Tehnomarket Pančevo bavi proizvodnjom visokotehnoloških i kvalitetnih aluminijumskih konstrukcija sa primenom u građevinarstvu i zapošljava više oko 100 radnika.
Ovu firmu zajedno sa predsednikom PKS obišla je i ministarka privrede Anđelka Atanasković.
Pokušaj krijumčarenja autodelova i nakita ispod dečije garderobe
- Carinici su na graničnom prelazu Gradina, sa Bugarskom, sprečili pokušaj krijumčarenja autodelova i setova muških i ženskih satova, nakita i pozamanterije, saopštila je danas Uprava carine Srbije.Prekršaj je otkriven u automobilu u kojem je putovala šestočlana porodica ka Nemačkoj.
Carinici su ispod kofera dečije garderobe i torbi u prtljažniku pronašli nove autodelove - set za kvačilo, a među njima 13 muških i ženskih setova satova, nakta i pozamanterije, navedeno je u saopštenju.
Neprijavljena roba je privremeno zadržana do okončanja prekršajnog postupka pred nadležnoim sudom, navela je carina.
Ninkov: Država da reši problem prevarenih kupaca stanova
- Gordana Ninkov iz Pokreta za preokret istakla je da je u rešavanju problema više desetina hiljada ljudi koji su prevareni tako što nikada nisu dobili stanove koje su platili, neophodno da se promeni vlast i izmene zakoni koji bi definisali da odgovornost za zbrinjavanje tih ljudi ima i država.
Ninkov, koja je i sama prevarena na ovaj način, rekla je, kako je danas saopštila ta stranka, da je odgovornost na državi jer su te kompanije i agencije bile registrovane kod Agencije za privredne registre i morale su da budu predmet kontrole.
"Država je morala propisati garancije koje moraju da obezbede da bi se bavile izgradnjom i trgovinom nekretninama", rekla je Ninkov na tribini stranke "Preokret za Beograd - dosta pljačke".
Ona smatra da je država morala da propiše garancije koje moraju da obezbede da bi se bavile izgradnjom i trgovinom nekretninama.
"Ako bi mi dobilil status socijalno ugroženih, jer mnogi od nas smo danas podstanari, a neki sa decom u veoma teškom stanju, moglo bi da se nađe rešenje. Jedna od mogućnosti je da gradovi i opštine daju parcele za socijalne stanove, da investitori na toj lokaciji grade i za tržište, a da trećina stanova pripadne socijalno ugroženim zbog prevara jer, ponavljam, država je saodgovorna. Baš kao kod Jezde, Dafine i drugih prevara", rekla je ona.
Prema njenim rečima, postoje i druge mogućnost, ali bitna je volja buduće vlasti, jer ova, kako je istakla, ne pokazuje nikakav interes za to.
Advokat Bratislav Braca Marković, koji vodi ove tribine, rekao je da značajan broj građana ima presude protiv investitora, ali su oni sada, kao investitor koji je prevario i mnoge Novosađane daleko - neki u Izraelu, a Srbija nema sa ovom zemljom sporazum o izručenju, ali se i ne trudi da te ljude privede pravdi.
Srbija među prvih pet država po broju prijava
- Evropski sud za ljudska prava (EĆR) saopštio je danas godišnji izveštaj o svom radu, a u odeljku o Srbiji navodi da je ona i dalje među prvi pet država sa najvećim brojem prijava dodeljenih pravosudnom odeljku Suda i da je ta institucija 2020. donela pet presuda protiv Srbije.
"Srbija je i dalje među prvih pet država sa najvećim brojem prijava dodeljenih pravosudnom odeljku (Suda) srazmerno veličini stanovništva", navodi se u izveštaju i dodaje da je Srbija druga sa pet puta više prijava od evropskog proseka, iza Crna Gore.
Posle Srbije, na spisku se nalaze BiH, Letonija i Rumunija.
Evropski sud je tokom 2020. doneo pet presuda protiv Srbije, u četiri je utvrđeno jedno kršenje, navodi se u saopštenju i dodaje da je to značajno manje u odnosu na 24 presude u 2019.
Dodaje se da je 1.836 novih prijava iz Srbije stiglo za pravosudni odeljak tokom 2020. što je pad od 17 odsto u odnosu na 2.160 prijava tom odeljku u 2019. godini.
Ukupno 7.681 prijava zvanično je dostavljeno državama članicama u 2020. u odnosu na 6.442 u 2019. godini, tako da se beleži povećanje od 19 odsto, navodi se u izveštaju i dodaje da je u slučaju Srbije vlastima dostavljeno 466 zahteva, dok je 2019. bilo njih 30.
Na spisku deset država sa najvećim brojem nerešenih slučajeva, Srbija se nalazi na sedmom mestu sa 1.755 nerešenih predmeta.
