FBI nije imao nikakve veze sa hapšenjem grupe Veljka Belivuka
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da je kriminalna grupa Veljka Belivuka uhapšena isključivo na osnovu rada srpske policije, BIA i Tužilaštva za organizovani kriminal i dodao da američki FBI sa tim nije imao nikakve veze.
Na kolegijumu sa rukovodiocima Uprave kriminalističke policije, Vulin je ocenio da nekima u zemlji i regionu očigledno smeta hapšenje pripadnika tog klana zbog čega se danima služe "neistinama i lažima" i napadaju njega i predsednika Aleksandra Vučića.
Vulin je rekao da je isključiva zasluga za razbijanje tog kriminalnog klana na srpskim organima gonjenja, jer su pokazali da su spremni da se obračunaju i sa najsurovijim kriminalnim grupama i da on, kao ministar unutrašnjih poslova, neće dozvoliti da bilo ko omalovažava rad ovih profesionalaca.
"Rizikujući sopstvene živote, vi ste se obračunali sa kriminalnom grupom Belivuk-Miljković i oslobodili Srbiju od tog zla. Danas neki pokušavaju na razne načine da omalovaže vaš rad i pripišu ga strancima iako i sami znaju koliki nivo profesionalizma posedujete i da je razbijanje ove grupe samo vaša zasluga", rekao je Vulin.
Više od 10.000 kazni mesečno za nepropisno parkiranje u Beogradu
U Beogradu se mesečeno izda više od 10.000 kazni za nepropisno parkiranje, uglavnom u centu grada, rekao je Ivan Divac iz gradskog Sekretarijata za poslove komunalne milicije.
Divac je za Televiziju Prva rekao da je to omogućeno zahvaljujući sistemu "Oko sokolovo" koji kontroliše parkiranje u 340 ulica, u centru grada i u delu Novog Beograda.
On je rekao da su kazne za fizička lica od 5.000 dinara do 25.000 dinara.
Divac je dodao da sistem "Oko sokolovo" funkcioniše od avgusta prošle godine i da je njegova uloga pre svega preventivna.
Javni dug Srbije na kraju juna 55 odsto BDP-a
Javni dug Srbije na kraju juna ove godine iznosio je 28,26 milijardi evra, što je činilo 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Na kraju maja javni dug je bio oko 28,08 milijardi evra, odnosno 54,7 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju prošle godine iznosio 26,66 milijardi evra, ili 57,4 odsto BDP-a.
Kosovski poslanici nisu usvojili rezoluciju da sprovedu Vašingtonski sporazum
Kosovska skupština nije usvojila Vašingtonski sporazum, odnosno poziv da se taj sporazum sprovede, preneo je portal KoSSev.
Kako prenosi portal, sa 24 glasa za i 57 uzdržanih parlament u Prištini nije danas izglasao rezoluciju koju je predložila PDK, koja poziva na sprovodjenje obaveza koje je preuzela prethodna vlada.
Za sprovodjenje Vašingtonskog sporazuma glasali su samo sadašnji poslanici opozicije, dok su oni iz vladajuće stranke, pre svega Samoopredeljenja, bili uzdržani.
Parlament u Prištini je sa druge strane odobrio dva druga medjunarodna sporazuma i to ubedljivom većinom - 84 glasova za, nijednim protiv i bez uzdržanih.
Delegacije Srbije i Kosova, predvodjene Aleksandrom Vučićem i bivšim kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, potpisale su 4. septembra prošle godine u Beloj kući dva različita dokumenta poznata javnosti kao Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.
Sporazum je odmah nakon potpisivanja, septembra meseca prošle godine, naišao na seriju optužbi sadašnjeg premijera, a tadašnjeg lidera opozicione LVV Aljbina Kurtija koji je kazao da neće ispuniti ono što je potpisano, jer ga je potpisala "nelegitimna vlada".
Kurti : Nismo odustali od reciprociteta prema Srbiji
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je, na sednici Skupštine Kosova, da njegova vlada još nije odustala od uspostavljanja reciprociteta sa Srbijom ali da postupaju pažljivo jer ne žele da taj proces propadne.
"Što se tiče reciprociteta, od 2011. godine usvojili smo rezoluciju o punom političkom, ekonomskom, trgovinskom reciprocitetu sa Srbijom. Ovaj princip sam izneo na sastancima koje sam imao u Briselu. Besnik Bislimi je detaljno pripremio dokument o 11 povreda koje Srbija čini protiv Kosova. To smo pokazali medjunarodnim faktorima i ostavili smo vremena da se to primeni", kazao je Kurti.
Ocenio je da ukoliko ne uspeju u potpunosti da primene reciprocitet, onda taj koncept umire.
"Zainteresovani smo za njegovu potpunu i pravilnu primenu. Reciprocitet nije osveta, to je zdrav princip izmedju dve strane, koje će biti jednake. Ne uspostavljamo reciprocitet za postavljanje prepreka, već za njihovo uklanjanje. Želimo da to učinimo tako da se više ne poništava. Zadnji put kada smo to radili, sve je išlo dobro, a onda kada je uklonjen (reciprocitet), postalo nam je još gore. Uspostavićemo to kada se dobro pripremimo", rekao je Kurti.
U predizbornoj i izbornoj kampanji za februarske parlementarne izbore kosovski premijer je kao jednu od glavnih tačaka u odnosu prema Srbiji pominjao uspostavljanje punog političkog i ekonomskog i trgovinskog reciprociteta prema Srbiji, dok je nakon preuzimanja funkciji premijera izjavio da će se mera reciprociteta ostvariti u uskoj saradnji sa medjunarodnim saveznicima.
Vučić: Opozicija koja je prisustvovala sastanku sa predstavnicima RS platiće cenu delu javnosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će deo opozicije koji je prisustvovao sastanku sa rukovodstvom Republike Srpske u Beogradu, "platiti cenu" jednom delu javnosti, kojem je jedino pitanje, kako je rekao, kako da njega "skinu" s vlasti.
Neki od predstavnika opozicije prisustvali su sastanku koji su Vučić i rukovodstvo RS održali u sredu u Beogradu.
"Zadovoljan sam jučerašnjim sastankom, nije lak sastank u kojem imate red tih ljudi iz opocizije, a koji pokušavaju da se ponašaju odgovorno", kazao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladičinom Hanu.
On je rekao da deo opozicije koji je prisustvovao sastanku zanimaju nacionalna pitanja poput Kosova i Republike Srpske, dok drugi deo opozicije zanima samo "kako da ga maknu" i "povratak tajkuna na vlast".
Komentarišući izjavu zvaničnika Hrvatske tokom proslave akcije "Oluja" u Kninu, Vučić je kazao da neće o tome da govori do kraja godine, kada će analizirati ekonomske uspehe Srbije i Hrvatske.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković poručio je Srbiji, tokom govora na obeležavanju godišnjice akcije "Oluja" u Kninu, da treba da napusti "jalovu retoriku prošlosti i okrene se politici pomirenja i budućnosti".
"Nećemo da se stidimo izbeglih, kolone izbeglih, samo zato što su Srbi. Mi se njima ponosimo, oni koji su preživeli, oni su doneli svoje veliko krajiško srce u Srbiju", kazao je Vučić.
On je rekao da Srbija želi najbolje odnose sa Hrvatskom, ali da neće zaboraviti akcije "Oluju" i "Bljesak", kao i logor Jasenovac i Prebilovce.
"Ali, nemojte da nas terate da vam se izvinjavamo zbog toga, što ste nam proterivali stotine hiljada ljudi. To nova Srbija neće prihvatiti", naglasio je Vučić.
Atinska berza (ATHEX) udružuje snage sa Beogradskom berzom
Atinska berza (ATHEX) je dobila saglasnost republičke Komisije za hartije od vrednosti za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze, kako bi udruženim snagama "zajednički iskoristile poslovne mogućnosti u eri ubrzane globalizacije", saopšteno je danas.
U saopštenju se navodi da je istovremeno Beogradska berza, kao organizator tržišta, donela odluku o "unapredjenju svoje trgovačke platforme i migraciji trgovačkih aktivnosti na trgovačku platformu Atinske berze".
Beogradska berza u saopštenju navodi da će na taj način "unaprediti likvidnost i raspon usluga zajedničke trgovačke platforme", kao i da će svi učesnici na tržištu "imati mogućnost ostvarivanja koristi od proširivanja i produbljivanja oba tržišta kapitala i unakrsnog trgovanja".
"U narednoj fazi, Beogradska i Atinska berza će blisko saradjivati sa Vladom Srbije - Ministarstvom finansija u pravcu daljeg strategijskog razvoja srpskog tržišta kapitala, a kroz uvodjenje novih proizvoda i usluga koji će obezbedjivati podršku protoku kapitala od investitora, domaćih i medjunarodnih, ka izdavaocima listiranim na Beogradskoj berzi", navodi se u saopštenju.
Direktor Atinske berze Sokrates Lazaridis je, povodom ovog udruživanja, rekao da "BELEX zajedno sa Kiparskom berzom i Atinskom berzom na zajedničkoj trgovačkoj platformi predstavlja novi korak ka dugoročnom cilju održivog poslovanja putem unapredjenja zajedničke likvidnosti" i širenja regionalne mreže ATHEX-a.
Direktor Beogradske berze Siniša Krneta je ocenio da "Ovo partnerstvo predstavlja organski nastavak dugogodišnje uspešne saradnje i rastućih poslovnih veza Atinske i Beogradske berze".
"Kako bismo doprineli održivom razvoju srpskog tržišta kapitala, očekujemo da će nam ovo strateško i tehnološko partnerstvo pomoći da unapredimo tržišnu infrastrukturu tržišta, otklonimo investiciona uska grla, ubrzamo formiranje kapitala i generišemo brojne nove investicione prilike", rekao je Krneta.
U saopštenju se podseća da je Beogradska berza osnovana 1894. godine, a nakon prekida u radu, od 1989. godine, "jedini je organizator tržišta hartija od vrednosti u Srbiji, obezbedjuje efikasan i transparentan mehanizam listiranja za kompanije, a brokerskim kućama i investitorima nudi platformu za trgovanje hartijama od vrednosti".
Atinska berza je osnovana 1876. godine i "kontinuirano učestvuje u finansijskom i poslovnom razvoju tržišta kapitala", a izmedju ostalih aktivnosti "obezbedjuje sisteme, operacije i usluge eko-sistemu tržišta, kapitala, drugim organizatorima tržišta i trećim stranama".
Rajfajzen banka u Srbiji kupila Kredi agrikol banku
Rajfajzen (Raiffeisen) banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol (Crédit Agricole) banke, uključujući i lizing kompaniju u njenom vlasništvu - CA lizing Srbija.
Za uspešno okončanje ove transakcije neophodna su odobrenja regulatora, navodi se u saopštenju Rajfajzen banke International (RBI) AG.
Ukoliko se ta ova transakcija uspešno okonča, plan je da se Kredi agrikol banka sa sedištem u Novom sadu pripoji Rajfajzen banci čija je centrala u Beogradu, a CA lizing pripoji Rajfajzen lizingu.
"Uvereni smo da bi Kredi agrikol banka i lizing na najbolji način upotpunili naše poslovanje u Srbiji, budući da negujemo iste vrednosti i poslovnu kulturu. Čvrsto verujem da bismo ovako osnaženi bili u prilici da još većem broju klijenata pružimo inovativne proizvode i dodatno unapredimo korisničko iskustvo", izjavio je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović.
Predsednik Izvršnog odbora RBI-a Johan Štrobl (Johann Strobl) je istakao da je Srbija veoma interesantno tržište za tu banku i nudi veliki potencijal rasta.
"Kredi agrikol Srbija strateški savršeno odgovara našoj banci i lizing kompaniji u Srbiji i ta akvizicija bi podržala dodatnu mogućnost rasta na ovom tržištu", kazao je on.
Kredi agrikol banka u Srbiji ima oko 356.000 klijenata i tržišni udeo od 20 odsto u finansiranju agrobiznisa.
Ta banka je u drugom kvartalu 2021. godine imala je ukupnu aktivu od 1,3 milijarde evra, dok je ukupna aktiva Rajafajzen banke iznosila 3,4 milijarde evra.
Apelacioni sud u Nišu potvrdio doživotnu robiju otmičaru devojčice (12)
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Višeg suda u Nišu kojom je Ninoslav Jovanović (48) iz sela Malča osudjen na doživotnu robiju za otmicu i produženo krivično delo silovanja čija je žrtva bila dvanaestogodišnja devojčica.
Viši sud izrekao je doživotnu robiju Jovanoviću 5. januara ove godine i to je prvi put da je neko lice dobilo najtežu kaznu, od stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika.
Obrazlažući odluku da mu se izrekne kazna doživotnog zatvora, sudija Višeg suda Tamara Savić je naglasila da Jovanović predstavlja trajnu opasnost za društvo.
Savić je navela da je Jovanović pokazao da boravak u zatvoru od 25 godina nije uticao na njega i da je po proteku kratkog vremena ponavljao dela.
"Iz zatvora je izašao decembra 2018. pa je ponovo bio na robiji do marta 2019. godine, ali je delo ponovio. Njegovo puštanje na slobodu bilo bi rizik po novu žrtvu, ovo je jedina kazna koja će ga sprečiti da ponovo izvrši isto delo", rekla je prilikom izricanja presude sudija Savić.
Ona je dodala da se Jovanović u završnoj reči izvinio i rekao da se kaje, ali da tu izjavu sud nije prihvatio kao iskrenu.
Jovanović se nalazi u niškom Kazenono-popravnom zavodu od 5. januara 2019. godine, otkako je uhapšen.
Biće još investitora koji će izmestiti proizvodnju iz Srbije iako su dobili subvencije
Medju stranim firmama koje su investirale u Srbiji uz pomoć subvencija države biće još onih koje će otići kao Geoks iz Vranja jer su to niskoprofitabilne industrije i kada im se povećaju troškovi poslovanja sele se tamo gde je jeftinije, rekao je danas koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
"Biće još takvih slučajeva odlaska stranih kompanija što je i premijerka Ana Brnabić nagovestila. Kompanije koje se spremaju da odu iz Srbije ne nagoveštavaju to unapred, pre nego što sve pripreme", rekao je Rajić.
Italijanska fabrika obuće Geoks u Vranju objavila je da ta tvornica ide u likvidaciju, a bez posla je ostalo 1.300 radnika iako je država za pet godina njenog poslovanja kroz subvencije i razne pomoći za zemljište dala oko 14 miliona evra subvencija i tako finansirala svaku treću platu zaposlenih.
Premijerka Brnabić juče je ocenila da se Srbija predugo oslanjala na strane investitore i da je vreme da se jačaju domaći investitori, ne odričući se istovremeno ni inostranih. Ona je rekla da se subvencije daju stranim i domaćim kompanijama pod uslovom da daju zarade 20 odsto više od minimalca.
Mnogi investitori su, prema rečima Rajića, došli zbog jeftine radne snage i subvencija, a kako raste minimalac to predstavlja sve veći trošak i oni će tražiti na drugoj strani jeftiniju radnu snagu.
"Strategija privrednog razvoja u Srbiji zasnovana je na pogrešnom modelu i neselektivnim subvencijama prema stranim ulagačima kapitala. Češka i Poljska su razvijale domaće kompanije koje su kasnije privlačile veće svetske kompanije", rekao je Rajić.
Dodao je da je Srbija subvencijama podržavala i niskoprofitabilne svetske kompanije i nikada nije podvukla crtu kakav je rezultat toga.
Srbija je, prema njegovim rečima, imala kvalitetnu tekstilnu industriju koja je robu plasirala i na Istok i Zapad, ali joj je nedostajala pomoć Privredne komore kako bi agresivnije osvajala svetska tržišta, a sada to mesto zauzimaju strane tekstilne firme.
Rajić je rekao da domaće kompanije nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i da posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima jer strane sa pojedinim političarima mogu da ugovore i povoljnije uslove poslovanja nego što su zvanični.
"Male i srednje kompanije u Srbiji su od 2016. godine opterećene parafiskalnim nametima, nemaju pravo na poreski kredit kako bi dobit reinvestirale, porez na imovinu je uvećan, zavisno od grada do grada po nekoliko stotina odsto, a prihodi ne rastu tom brzinom, osim možda nekima iz IT sektora", rekao je Rajić.
Dodao je da je kurs evra za izvoznike potcenjen, a da domaćim firmama radnu snagu "otimaju" strane kompanije koje su ojačane državnim subvencijama i mogu da daju nešto veće zarade, a sredstva Fonda za razvoj su i dalje nepovoljna i oskudna da bi ih domaće kompanije koristile za investicije.
Umesto što su obilnim subvencijama podržavane strane kompanije bilo bi bolje, kako je rekao Rajić, da je oformljen fond za finansijsku podršku domaćim kompanijama da bi učvrstile poslovanje u zemlji, a pozajmljeni novac vraćale i tako proširile lanac podrške domaćoj privredi.
Rajić je rekao da se stalno priča o sjajnim rezultatima privrede i jakom budžetu, a ustvari se iz privrede izvlači više novca nego ranije i domaći privrednici koji bi mogli da šire proizvodnju ustežu se zbog neizvesne i nepredvidive politike prema privredi.
Istakao je da vlast nema komunikaciju sa domaćom privredom kako bi čula gde su problemi, a da strani investitori mogu da se podele u dve grupe. Rekao je da u prvu spadaju oni koji su došli kako bi zauzeli stratešku poziciju za poslovanje na tržištima Evrope i Azije i oni će ostati duži period, a u drugoj grupi su niskoprofitabilne indsutrije kao proizodnja kablova, tekstilna indutsrija i industrija plastike.
Rajić je rekao da investitori iz druge grupe uz subvencije države brzo podignu proizvodne hale, rade dok im odgovara, i još brže se sele iz države u državu kada im porastu troškovi poslovanja.
