„Ujanuaru ste rekli lova u aprilu, od tog obećanja je prošlo godinu dana, nemoj da me lažete više”, poručuje u kultnoj sceni “Maratonaca” Bili Piton Milutinu Topaloviću. Sličnu taktiku držanja u neizvesnosti, što je preduslov za usmeravanje poteza protivnika, primenjuje i vlast, samo kada je reč o datumu izbora.
Jedino što za sada znamo je da će izbora biti, što, dakle, znači - da ne znamo ništa. Prisetimo se: pred kraj prošle godine, iz SNS-a je puštena informacija da bi izbora moglo da bude do kraja 2025. Sada je jasno da je to bio probni balon koji je poslužio kao tema za novine i jutarnje programe.
Onda je vlast o održavanju parlamentarnih izbora počela da govori u širokom rasponu - proleće ili jesen 2026. godine. Poslednja od „bačenih koski“ je da bi na birališta moglo da se ide usred leta, pre Vidovdana. Nedavno je predsednik Aleksandar Vučić kazao da će odluku o datumu izbora saopštiti „za desetak dana“. Možemo jedino da računamo na njegovu reč. E, tu leži snaga vladajuće koalicije.
Određivanje datuma izbora, na šta ekskluzivu ima vlast, za vladajuću stranku koja do sada od glasanja nije bežala, pretvorilo se u „specijalnu operaciju“. Dugotrajnim držanjem u neizvesnosti i stanju visoke tenzije pokušava se iznurivanje političkih protivnika, trošenje njihove energije, uz posredan pritisak da „pre vremena“ pokažu svoje karte. Vlast to naročito čini sa naumom da, računajući na ideološku raznolikost pre svega studentskog pokreta, izazove unutrašnje sukobe oko programa i imena na listi.
Ovakva taktika nije namenjena samo protivnicima, ona jednako radi i prema unutra. Atmosfera u kojoj bi Aleksandar Vučić mogao da saopšti da će izbora biti za četrdeset pet dana od danas drži čitavu stranačku mašineriju i svaki šraf u razgranatoj infrastrukturi u stanju borbene gotovosti.
Ne treba zanemariti ni spoljnu upotrebu taktike „izborne magle“. Konstantnim licitiranjem u vrlo neodređenim kategorijama „ubrzo“, „izbori pred vratima“, ma „sigurno do kraja godine“, a „možda i na leto“, dodatno se kupuje vreme i izbegavaju pritisci pre svega iz Evropske unije da se, na primer, implementiraju sve preporuke ODIHR-a. Jer - zaboga, ima vremena.
I šta opoziciji i studentima ostaje da rade u ovakvoj klimi koju kreira vlast? Jedino da se ponašaju kao da su izbori zaista „pred vratima“ i da svakodnevno vode kampanju. To troši resurse, utiče na zamor aktivista pre vremena i pre svega nema isti efekat, jer građani ne znaju kada će moći svojim glasom da pokušaju da nešto promene. Protivnici vlasti nemaju luksuz da čekaju da se vlast smiluje i izgovori precizan datum izbora, jer efektnu „blickrig“ kampanju može da iznese jedino infrastruktura Srpske napredne stranke.
Igra nerava
Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje za NIN da je igranje sa datumima izbora popunjavanje stubaca u novinama i zanimacija za analitičare. Prema njegovim rečima, to je donekle „igra nerava“ jer SNS ne tvrdi ništa netačno, zato što mi zaista moramo da imamo izbore u narednih manje od godinu dana.
Vranić ukazuje da, ako se pažljivo čita kako Vučić te okvire saopštava, to je uvek u nekom domenu mogućnosti. On podseća da je poslednja izjava bila bez konkretnih datuma i spominjanja procedura, već samo da se „već sada otvara prostor za izbore“ - bez preterenog opterećivanja naroda pomenutim birokratsko-tehnokratskim procedurama.
„Ono što se valja tu iza brega i što je suština vladavine SNS-a, jeste beg od bilo kakvih sistemskih rešenja na svim poljima - ne samo kada su u pitanju izbori. SNS ne želi da vlada uz pomoć vladavine zakona - SNS želi da vlada uz pomoć vladavine običaja. Dakle, kada će biti izbori, stvar je nekog običajnog prava, nekakve dobre prakse, da onaj ko je nadležan o tome odluči... Pritom, tu se radi o formalnoj nadležnosti, koja preskače jedan određeni broj institucija - na primer, Vladu Srbije, koja mora zaista da padne. A da bi Vlada pala, neki narodni poslanici moraju da izglasaju nepoverenje“, objašnjava Vranić.
Po njegovom viđenju, suština je u običajnom pravu, koje ima veze sa populističkim načinom komuniciranja sa biračima - dakle neposredno, intimno, kao da se razgovara u porodici. Vranić dodaje da se to svodi na rečenicu „sve ćemo se mi lepo dogovoriti u četiri oka, ne moramo sad da mešamo državu u čitavo pitanje“.
Miloš Miljković/NIN
