Evropska komisija smanjila procenu privrednog rasta Srbije

Toronto, 
09. November 2017.
Novine Toronto, broj 
1526

Evropska komisija smanjila je procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na dva odsto usled posledica nepovoljnih vremenskih uslova na poljoprivredu, ali ocenjuje da u srpskoj privredi postoje osnove za veći rast BDP u idućim godinama.

U Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije za članice Unije i zemlje kandidate za članstvo, predviđa se da će BDP u Srbiji osetno porasti u iduće dve godine, i dostići 3,3 odsto u 2018. i 3,5 odsto 2019.

Procene za manji rast u 2017. godini su date zbog posledica loših vremenskih prilika i pada proizvodnje u poljoprivredi i građevinarstvu, dok se navodi da je privatna potršnja glavni pokretač rasta. "Opstaje snažan trend za rast i očekuje se da u ekonomskoj aktivnosti dođe do zamaha pre kraja godine", navedeno je u analizi koju je danas predstavio evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi.

Moskovisi je saopštio da se procenjuje da će BDP evrozone ove godine osetno porasti i dostići 2,2 odsto, dok bi ukupan rast svih članica EU trebalo da bude 2,3 odsto.

U proceni ekonomskog razvoja u Srbiji se takođe dodaje da je "došlo do zadrške u investiranju, što je narušeno i kašnjenjem vladinih kapitalnih ulaganja od početka godine".

Evropska komisija navodi da je "izvoz ostao snažan zahvaljujući spoljnoj tražnji EU i inostranih direktnim ulaganjima".

"Privatna potrošnja, utemeljena na porastu primanja i ravni zaposlenosti se vidi kao ključni pokretač rasta, dok se predviđa da porast izvoza i dalje ostane snažan", navodi se u ovom dokumentu Evropske komisije.

Srpski izvoz i uvoz će do kraja godine porasti za oko deset odsto, ali će spoljnotrgovinski deficit ove i u iduće dve godine i dalje biti oko 10 odsto, procenjuje se u analizi.

U dokumentu se navodi da bi pritisak na cene trebalo da bude zauzdan, godišnja inflacija je u julu bila četiri odsto, dok srpski budžet treba da bude uravnotežen ili će imati i višak u iduće dve godine, uz opasku da "za budžet važne strukturne reforme i dalje ostaju nedovršene".

Vladin dug, kako se dodaje, postepeno bi mogao da bude sveden na 60 odsto BDP-a, nezaposlenost će sa 15,3 odsto radne snage 2016. pasti na 13,5 odsto u 2017, dok se predviđa da će 2018. stopa nezaposlenosti biti 11,6, a 2019. 9,5 odsto.