Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), Goran Milašinović kazao je da se pitanje Genralštaba pretovrilo u "politički dvoboj" i da je iz ugla Uneska to neprihvatljivo.
"Unesko nikada neće učestvovati u nečemu što označava, što procenjuje da je politilka borba, Unesko neće imati mišljenja o takvim stvarima", rekao je on.
Naveo je da u slučaju rušenja zgrade Generalštaba i izgradnji tri solitera na tom mestu treba napraviti kompromis koji će sačuvati kulturni spomenik.
"Uvek će mi biti najvažnija kultura, ali ja takođe ne mislim da u centru grada treba da postoji ruševina, ja mislim da je potreban kompromis, takav da treba doći do rešenja koje će biti i zaštita kulturnog spomenika i da nemamo ruševinu", izjavio je Milašinović za Radio-televiziju Vojvodine.
Prema njegovim rečima šalje se signal da je "važnije šta cemo na nekom prostoru zaraditi nego kultura", ali da to postoji u celom svetu.
"Izašli smo iz onoga što su okviri kulture, onoga što bi sve nas trebalo da bude briga i da nas se tiče, došli smo u jednu sveru gde se radi o jednom političkom dvoboju", kazao je Milašinović.
Mali: Ne rušimo Generalštab, jer je on već srušen, ovako imamo pravo na 28,5 odsto prihoda
Potpredsednik Vlade i ministar finanasija Siniša Mali izjavio je da projekat uređenja prostora nekadašnjeg Generalštaba "nije projekat rušenja, jer je on već srušen", da će investitor u njega uložiti najmanje 650 miliona evra i da će Srbija imati pravo na 28,5 odsto prihoda.
On je u objavi na Fejsbuku naveo da država ne prodaje zemljište već ga izdaje u zakup na 99 godina, da ruševine Generalštaba u centru Beograda stoje 25 godina i da su i prethodne vlade pokušavale da pronađu partnera za tu lokaciju, ali da niko u tome nije uspeo, jer država nije bila privlačna investitorima.
"Zašto (kritičari projekta) ne govore da ćemo zaraditi neki novac, da ćemo najzad urediti tu lokaciju u centru grada, da smo insistirali na tome da imamo prostor koji će biti i memorijalni kompleks, sa adekvatnim programskim sadržajem? Da na taj način negujemo kulturu sećanja, ali i edukujemo naredne generacije o onome što se desilo 1999. godine", upitao je Mali.
On je dodao da je prethodna vlast prodala Maršalat, koji je isto bombardovan 1999. godine, a da je tada 4,2 hektara zemljišta "prodato Amerikancima za 15,1 milion dolara".
