Akademik Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Elektrotehničkog fakulteta, kome je osnovna oblast naučnog rada, između ostalog, i industrijska robotika Slobodan Vukosavić smatra da je robotizacija izuzetno važna ali i da donosi negativne posledice, poput smanjenja broja radnih mesta i raslojavanje društva usled gubitka srednje klase.
On ocenjuje da najavljena proizvodnja kineskih humanoidnih robota u Srbiji nije optimalno rešenje i ističe da naša zemlja ima bogatu tradiciju u robotici, sa postojećim univerzitetskim laboratorijama koje su razvijale sisteme za kontrolu industrijskih robota još od 60-ih godina prošlog veka. Vukosavić kaže i da je, prema njegovim rečima, ulaganje u nauku manje od 0,4 odsto što, kako ocenjuje, nije dovoljno za razvoj i inovacije.
Komentarišući to koliko je robotizacija, zajedno sa veštačkom inteligencijom važna za modernu industriju, akademik Vukosavić smatra da je ona izuzetno važna, ali da, šire gledano, robotizacija predstavlja prirodnu evoluciju čovekovih nastojanja da proširi svoje mogućnosti, koje su, kako ocenjuje, ipak ograničene.
"Čovek dominira planetom, međutim njegove mehaničke mogućnosti, mehanički kapaciteti su ipak ograničeni. Znači, sila, brzina, preciznost. Osim toga, niko od nas ne bi želeo da 24 sata ponavlja nekakve dosadne poteze. Takođe, čovek ima i ograničene kognitivne sposobnosti.
U nekim stvarima smo ipak ograničeni, ne možemo se setiti nekog podatka koji stoji u moru od možda 2.500 terabajta, koliko prosečnom čoveku stoji u glavi. Većinom su roboti primenjeni u industriji, u vojsci, u medicini, u automatizovanom transportu, u primenama gde mi ne želimo da stavimo čoveka ili je previše opasno ili je za čoveka dosadno. I gde želimo da imamo jedan određeni kvalitet. Robotika znači ponovljivost operacije", ocenjuje akademik Vukosavić.
Raslojavanje društva i gubitak "srednje klase" kao negativna strana robotizacije
Komentarišući to što Kina, uprkos tome što ima najveću radnu snagu na svetu, ulaže ogromne napore u robotizaciju i razvija fabrike bez radnika, Vukosavić objašnjava da automatizovani koncept proizvodnje, u kojem ljudska ruka ne dodiruje proizvod, donosi garantovani kvalitet, nisku cenu i minimalne troškove, što je, kako navodi, prva uvela japanska auto-industrija. On, međutim, ističe da je mračna strana tog procesa - smanjenje broja radnih mesta i raslojavanje društva.
"Negativne strane imaju roboti zato što oni de fakto smanjuju broj radnih mesta. Mi bismo želeli da ljude oslobodimo tog, da kažem, rada, repetitivnog rada koji nije kreativan.
Međutim, ono što se događa je da dobijamo sve više ljudi sa kojima ne znamo šta možemo da radimo i to sad stvara nekakve socijalne napetosti. I praktično događa se da gubimo jedan sloj stanovništva koji se zvao srednja klasa, na kome se u stvari i temeljilo mobilisanje kadrova, na kome se temeljila demokratija i odlučivanje. Tako da se čitava društva raslojavaju", smatra Vukosavić.
Humanoidni roboti - skretanje pažnje javnosti
O proizvodnji kineskih humanoidnih robota u Srbiji, koju je tokom posete Kini najavio predsednik Srbije, Vukosavić smatra da takva vrsta robota nisu optimalno rešenje ni za industriju, vojsku, transport, niti medicinu, već da prvenstveno služi za skretanje pažnje javnosti.
On objašnjava da najsloženiji industrijski roboti vizuelno nisu atraktivni, dok su, ističe, humanoidni roboti "šarmantni" i pogodni za populističke političke interese.
"Najsloženiji roboti koji prave jako složene proizvode, kao što su na primer mikroprocesori, imaju ugrađeno mnogo mnogo znanja. Ali kad ih pogledate, kad ih nekom prikažete ili ako bi vi došli sa vašim TV kamerama, ne bi videli ništa preterano romantično.
E sad, tu dolazimo do prednosti humanoidnih robota. Oni su jako šarmantni. Kod posmatrača se javlja pomisao da ćemo mi sad da imamo automatizovanog čoveka. Tako da, humanoidni robot može da uradi nešto što drugi roboti ne mogu. A to je, ako vi imate istraživačku laboratoriju i sad napravite robota koji igra kolo ili radi nešto slično, vama su mnogo veće šanse da ćete dobiti finansiranje. Ili ako ste političar koji je pragmatičan, koji je populista, koji pre svega zastupa svoje interese, a onda interese kompanija koje ga na jedan ili drugi način finansiraju, onda on mora to da čini nauštrb naroda.
E sad, da narod to ne bi primetio, treba mu servirati nekakve vesti koje će skrenuti pažnju. Koga ćete bolje od jednog robota koji će sad da igra fudbal ili da se boksuje i tako dalje? Ako ste vi taj političar, vama je taj humanoidni robot dragocen. E sad, šalu na stranu. Ako ste običan čovek, vama on nije potreban. On će vam skrenuti pažnju i vi nećete osetiti da vam neko gura ruku u džep", navodi sagovornik Insajdera.
"Na Univerzitetu u Beogradu i dalje postoje laboratorije koje su projektovale elektronske sisteme za kontrolu industrijskih robota"
Na pitanje, da li to znači da strani investitori koji otvaraju fabrike u Srbiji ne žele da sarađuju sa "našom pameću" i koriste sopstvene resurse, Vukosavić smatra da stvari treba odvojiti i objašnjava da i dalje postoje ljudi koji su sposobni da rade u polju robotike ali ocenjuje da oni ne uspevaju da nađu put saradnje sa domaćom industrijom.
"Delom zato što je ona nepostojeća, delom zato što je javnim vlastima potrebna domaća nauka jedino da bi racionalizovali neke svoje odluke koje zapravo nisu dobre. Tako da, vi možete samo da plasirate neke svoje kvazi naučne stavove. Što se tiče stranih kompanija, tu stvari stoje nešto drugačije.
"U nauku se ulaže manje od 0,4 odsto"
Komentarišući to što su ukupni izdaci za celokupnu naučnu i naučno-istraživačku razvojnu delatnost u Srbiji u 2024. godini iznosili manje od jedan odsto (1%) BDP-a, odnosno nešto više od 770 miliona, Vukosavić smatra da ta zvanična statistika uključuje i troškove koji zapravo uopšte ne pomažu nauci.
Tako da. praktično nauka, i to morate razumeti, ona objektivno smeta vlastima koje žele da rade ovo što naše vlasti rade. Znači, ona je prosto kao 'klip u točkove'. Nauka je korisna, jedino ako će da daje kvazi naučnu potporu odlukama koje se donose, a koje su u stvari vrlo upitne", zaključuje Slobodan Vukosević, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u razgovoru za emisiju "Svet i mi" Insajder televizije.