Odluka Ministarstva za zaštitu životne sredine da tri dana posle izbora i gubitka vlasti raspiše konkurs za dodelu 10 ribarskih područja na 10 godina, izazvalo je neslaganje i nezadovoljstvo 81 organizacije i više od 10.000 građana Srbije, a taj broj raste.
“Ne bunimo se protiv toga da vode imaju domaćina. Bunimo se protiv toga da ga na 10 godina, do 2036. bira Vlada koja odlazi, po pravilima koja ne vrednuju dosadašnji rad, uz rok od dve nedelje i bez ijedne reči o tome zašto se žuri”, navodi se u proglasu povodom Konkursa za ustupanje ribarskih područja na korišćenje.
Kako navode, u pitanju nisu samo vode ribolovaca, već vode koje svi piju, "u kojima se kupamo, kojima navodnjavamo njive i koje su jedino bogatstvo mnogih sela".
"Zato tražimo da Ministarstvo obustavi konkurs. Rešenje postoji: zakon dozvoljava da se vode privremeno ustupe na godinu dana. Tako je bilo i krajem 2015: konkurs je poništen, dotadašnji korisnici su gazdovali još godinu dana, pa je raspisan novi", poručuju potpisnici.
Vladimir Stakić, ribolovac, urednik magazina “Ribolov” i jedan od potpisnika apela kaže za N1 da zna kako nema idealanog rešenja, ali ovo raspsiavanje vidi kao nastavak pogrešne politike koja se vodi.
Kako navodi, sadašnje dozvole zaista ističu 31. decembra 2026. godine, ali je sporno što je taj konkurs iz samo njima (ministarstvu, prim. N1) znanih razloga - odlagan.
"Da li zato što su misli da će da im bude lakše da to rade kad pobede na izborima, pa sad nisu pobedili. To, naravno, možemo samo da nagađamo”, kaže Stakić.
On ističe da je konkurs raspisan u spornom momentu i da se postavlja i pitanje da li ministarstvo ima pravo da ga raspisuje, jer je u tehničkom mandatu, kad po zakonu može da radi samo tekuće poslove.
"To stvara sliku da se konkurs pravi da bi se još na brzinu očerupalo šta se može pre povlačenja”, opisuje Sakić.
On kaže da nosioci incijative predlažu da se postojećim korisnicima produži gazdovanje na godinu dana, da nova Vlada raspiše konkurs, napravi kriterijume o podeli voda, koji bi trebalo uključiti i ocenu njihovog rada, a ne samo to da li imaju dovoljan broj vozila, čamaca, čuvara…
Stakić kaže da izlovljvavanja variraju od područja do područja, ali generalno gledano, “u zemlji u kojoj neko može da ukrade pola milijarde dolara iz banke, pre nego što to neko primeti, ili, ne znam, 350 hektara građevinskog zemljišta u centru Beograda, ne može ni riba da se čuva efikasno”.
“Razmere tog ribokrađa su u suštini iste kao razmere krađa u svim ostalim oblastima. Ovi upravljači/korisnici, neki manje, neki više, pokušavaju s tim da se bore koliko mogu, ali generalno sistem upravljanja vodama nije dobro postavljen. Radi se o zakonu iz 2009. godine. koje je SNS vlada preuzela, malo modifikovala, ali je u suštini sve to ostalo isto”, ocenjuje Stakić.
Kao najveće sistemske probleme vidi sistem prodaje dozvola i podele voda.
“Iz moje perspektive, ključni problem je taj što u Srbiji, da bi se podilazilo narodu, izmišljena je jedinstvena dozvola za pecanje za sve ribolovne vode koje nisu u zaštićenim područjima”, navodi Stakić.
On kaže da je izmišljen sistem po kome su ljudi prisiljeni da kupuju dozvolu prema mestu prebivališta, a ne prema tome gde pecaju.
“To je kao kad bi neko propisao da građani Vračara plaćaju ugostiteljske usluge u kafani u kraju, a onda idu po celoj Srbiji gde godinu dana jedu gde im se ćefne, ali ne plaćaju ništa. Zamislite koliko je motivisan taj vlasnik kafane ili u ovom slučaju korisnik, kojim dolazi hiljadu ljudi kojim on ništa ne može da naplati, jer su oni platili nekom drugom”, smatra Stakić.
Peticiju je moguće potpisati na